ПОНИЗНИ СЛУГА
Понизни слуга сам љубави голе
што мноме живи и када патим,
и када молим прошлост да оде,
да не застаје и да не сврати…
Остајем доследна очију тужних,
док сузе капљу болне до крви,
за њене скуте се увек држим,
и тако успем сумњу да смрвим…
Нек мисле сенке да ја посрћем,
ова их душа на двобој изазива,
Пламени Феникс у зору рађа се,
и златни плашт се пољем разлива…
Мајра
(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.074 пута)