БЕЗИМЕНА РЕКА….Миладиновић Сандра Мајра

БЕЗИМЕНА РЕКА

Једна река вечна,
самовољна тајна,
безимена тече,
плави поља равна….

Тече благородна,
снажна и хировита,
понекада блага,
ко у касу копита…

Тече незасита,
понекад завири,
испод сваког камена,
не зна да се смири….

Узалуд је некад тражим,
нестане ко’ загонетка,
у инат се негде скрије,
остави ме да је чекам!

Воли тако да болујем,
или можда већма љута,
што сам леђа окренула,
тој лепоти безброј пута!?

(с) Миладиновић Сандра Мајра