*** Radenko Nastić

Još govori Gospod:što se poniješe kćeri Sionske Knjiga proroka Isaije (3,16) Podne je bilo.U Lepoti gorda Vetrova je kći ukrasila lice I suzu je htela hitnuti visoko I zvezde da trone otmenost krivice. Gore!-U dubinu plavu Paučina tako u podnevnu jaru Hitne dragulj sjaja Tako ptica krilom-krikom u požaru. Jezero je bilo. Uglačanog stakla osmehnutost-kob … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Još govori Gospod:što se
poniješe kćeri Sionske
Knjiga proroka Isaije (3,16)

Podne je bilo.U Lepoti gorda
Vetrova je kći ukrasila lice
I suzu je htela hitnuti visoko
I zvezde da trone otmenost krivice.

Gore!-U dubinu plavu
Paučina tako u podnevnu jaru
Hitne dragulj sjaja
Tako ptica krilom-krikom u požaru.

Jezero je bilo.
Uglačanog stakla osmehnutost-kob
I mnoštva što hita rola-likovanje
I Semiramidin “jedan dan”.

PROLAZIMO – Aleksandra Dimitrijevic

Prolazimo polako, ali sigurno. Prolazeci svadjamo se i pljujemo, prolazeci vredjamo se i mrzimo… Ni ne shvatamo da prolazimo. Nemamo vremena za svadje, nemamo vremena za vredjanje, ni za spletke, ocaj, beznadje. Ostalo je jos malo vremena za ljubav, prastanje, kajanje… Jos malo vremena za bolje stremenje.

Prolazimo polako, ali sigurno.
Prolazeci svadjamo se i pljujemo,
prolazeci vredjamo se i mrzimo…
Ni ne shvatamo da prolazimo.

Nemamo vremena za svadje,
nemamo vremena za vredjanje,
ni za spletke, ocaj, beznadje.
Ostalo je jos malo vremena
za ljubav, prastanje, kajanje…
Jos malo vremena za bolje stremenje.

SUDBINA — Marina Adamović

Nije bila od onih što plaču, nije se smejala ali su niz nju lile kapi i sjala lepota vedroga neba. Danju se klanjala, noću je lečila dok nije mirno pala na zemlju uvela zgužvana latica nevena  

Nije bila od onih što plaču,
nije se smejala
ali su niz nju lile kapi i
sjala lepota vedroga neba.
Danju se klanjala, noću je lečila
dok nije mirno pala na zemlju
uvela
zgužvana
latica
nevena

 

SUICID2

TAJNA NA USNAMA – Miladinović Sandra

TAJNA NA USNAMA Nikada zavoleti neću moći nekog ko nema u očima dušu veliku kao samo nebo nad nama…. Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama !? Nikada pripasti neću nekome neobevezno što leti od dana do dana, ko nije upoznao čari sanjarenja… Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama!? Nikada pevati ne … Настави са читањем “TAJNA NA USNAMA – Miladinović Sandra”

IMG_7055

TAJNA NA USNAMA

Nikada zavoleti neću moći nekog
ko nema u očima dušu veliku
kao samo nebo nad nama….
Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama !?

Nikada pripasti neću nekome
neobevezno što leti od dana do dana,
ko nije upoznao čari sanjarenja…
Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama!?

Nikada pevati ne mogu nikome
kome srce zveči poput dukata
ko ne zna pravu lepotu uzdaha ni dodira….
Ostaću sama, a ne bih htela, ni jednog sata!

Srce koje voli izgara od čežnje
ono i nemo stihove zbori dok ljubi….
Taj što nema tajnu na svojim usnama,
ne zna ni da uspava ni da probudi….

© Miladinović Sandra

XV FUSNOTA – USPOMENA

Žena stavlja veš na žicu- trenerice, majicu, duksericu,  džins. Pratim kako  suvo rublje opet odnosi na pranje, kači ga i suši, misleći na igru  sina raspetog o oblak iznad minskog polja.

Žena stavlja veš na žicu-

trenerice,

majicu,

duksericu, 

džins.

Pratim kako 

suvo rublje

opet odnosi na

pranje,

kači ga

i suši,

misleći na igru 

sina

raspetog o oblak

iznad minskog

polja.

ЉУЉАШКА – Биљана Жарков

 1. заљуљана у капи колевка светлости гле, у глуво доба очнога вида   вододелницом каса тмине срцоломац   2. слепим ливадама  обли хоризонта покушај заденут   3. прогори платно двојином усахле бродарице звоним пребирајући дланове да згрејем   дашчицама привежем у ветрове нарамке

 1.

заљуљана у капи

колевка светлости

гле,

у глуво доба

очнога вида

 

вододелницом каса

тмине срцоломац

 

2.

слепим

ливадама  обли

хоризонта покушај

заденут

 

3.

прогори платно двојином

усахле бродарице звоним

пребирајући

дланове да згрејем

 

дашчицама привежем

у ветрове нарамке

ШТА ЈЕ СРЕЋА? – Mиладиновић Сандра

ШТА ЈЕ СРЕЋА? За мене је срећа случајни сусрет ил’ роса са листа када ми падне за врат смех из далека што се чује или онај трен јутра када зазвони сат… За мене је срећа киша у сред лета, на мој длан пчела када слети, или када песма оде у етар а, не знаш да … Настави са читањем “ШТА ЈЕ СРЕЋА? – Mиладиновић Сандра”

1235235_736854729667324_107911329_n

ШТА ЈЕ СРЕЋА?

За мене је срећа случајни сусрет
ил’ роса са листа када ми падне за врат
смех из далека што се чује
или онај трен јутра када зазвони сат…

За мене је срећа киша у сред лета,
на мој длан пчела када слети,
или када песма оде у етар
а, не знаш да је посвећена баш теби…

За мене је срећа плес на тргу,
када слушам дах земље небом прекривена,
или када се растанемо на старом мосту,
а знам ту ћу сутра бити загрљена!

(с) Миладиновић Сандра

ПРОЛЕЋНА ЈУТРА – Mиладиновић Сандра

ПРОЛЕЋНА ЈУТРА Осети ме песмо мога даха, намигни ми ти пролећни ветру, насмеј ми се макар из ината, залелујај своју пируету… Ову сузу из ока што пада, ти обриши као лањски снег, а ту маглу што ми поглед мути, нек однесе развигорац снен… Јутрос сам се опекла о жељу, босонога да прошетам сама, у мени … Настави са читањем “ПРОЛЕЋНА ЈУТРА – Mиладиновић Сандра”

389353_3976123128769_140850166_n

ПРОЛЕЋНА ЈУТРА

Осети ме песмо мога даха,
намигни ми ти пролећни ветру,
насмеј ми се макар из ината,
залелујај своју пируету…

Ову сузу из ока што пада,
ти обриши као лањски снег,
а ту маглу што ми поглед мути,
нек однесе развигорац снен…

Јутрос сам се опекла о жељу,
босонога да прошетам сама,
у мени су реке пожуриле,
стреме ушћу сад низ поља равна….

А тајне се мигоље и вире,
одбацују ланце и катанце,
и усне ми неме уздрхташе,
ко’ да журе негде хитрим вранцем….

Знам брзина неда покајање,
поткраду се многе болне ране,
зато жељу повијам ко’ чедо,
јер пролеће тек ће да нам гране….

© Mиладиновић Сандра

Teodora Toda Matić-Medić&PoezijaSRB – Poklon za Svetski dan poezije

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу за Светски дан поезије Вам поклања Часопис за поезију – ПоезијаСРБ. У часопису је и песма Теодоре Тоде Матић-Медић ВЕНЧАЊЕ МОЈИХ СЛОВА који можете прочитати у наставку… Прва промоција часописа заказана је за 28.03.2014. године у Белој сали КЦК у Крушевцу у 19:00. Часопис можете беслатно … Настави са читањем “Teodora Toda Matić-Medić&PoezijaSRB – Poklon za Svetski dan poezije”

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу за Светски дан поезије Вам поклања Часопис за поезију – ПоезијаСРБ. У часопису је и песма Теодоре Тоде Матић-Медић ВЕНЧАЊЕ МОЈИХ СЛОВА који можете прочитати у наставку… Прва промоција часописа заказана је за 28.03.2014. године у Белој сали КЦК у Крушевцу у 19:00. Часопис можете беслатно преузети у пдф-у на официјелном сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


 

ВЕНЧАЊЕ МОЈИХ СЛОВА

Не знам да ли сам још увек жива,

Или сам у праху песме расуте?

Тихо дишем и сањам венчање мојих слова…

Стадоше пред олтар обучени у рухо симбола

Под шифром вечност!

О, каква радост преплави моју душу.

Уз топли загрљај песама и соната

Осећам да кружим Глобусом света…

Полако устајем из кревета,

Расањујем несаницу,

И сакупљам све омиљене песнике

Да заједно поделимо радост

Венчања мојих слова.

© Теодора Тода Матић-Медић,

Сиднеј – Аустралија

ИДЕАЛИ

И Д Е А Л И Нема ни Сунца ни таме, Густа је магла пала А мене мисли маме У царство идеала. Идеали, моји идеали! Најлепше песме о њој. Због ње су многи пали, Ево и ја идем у бој. Ако погинем тамо, Не стишајте песме пој, Ставите каранфил само Крај узглавља на гроб мој. … Настави са читањем “ИДЕАЛИ”

И Д Е А Л И

Нема ни Сунца ни таме,
Густа је магла пала
А мене мисли маме
У царство идеала.

Идеали, моји идеали!
Најлепше песме о њој.
Због ње су многи пали,
Ево и ја идем у бој.

Ако погинем тамо,
Не стишајте песме пој,
Ставите каранфил само
Крај узглавља на гроб мој.

На спомен плочи нек` пише
Песма, волео сам стих:
„Био је и нема га више
А живео је попут свих.

Издржао часно у боју
И живети је био рад,
Љубио је земљу своју
И умро поштен и млад“.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74