Добродошли!
Ti postajes pesma. Ti postajes ljubav. Ti postajes cutnja. Ja postajem ulica. A posle kise slika bice obrisana; Mrak tera na san ova umorna lica. Ne bezi od mene sad, Jer nikad nije kasno da se Upoznaju dva prolaznika.
Ti postajes pesma.
Ti postajes ljubav.
Ti postajes cutnja.
Ja postajem ulica.
A posle kise slika bice obrisana;
Mrak tera na san ova umorna lica.
Ne bezi od mene sad,
Jer nikad nije kasno da se
Upoznaju dva prolaznika.
Oprosti ako sam išao brzo, ako si trčala za mnom, nisam to želeo, samo sam mislio, da vremena imamo malo. Oprosti ako su naše dane, ponekad zalile kiše, možda sam samo, jurio, žurio, od života želeo više. Oprosti, ako sam uzalud, traćio vreme svoje, ako sam nesvesno zbog toga, ranio srce tvoje. … Настави са читањем “OPROSTI – Milovan Petrović”
Oprosti ako sam išao brzo,
ako si trčala za mnom,
nisam to želeo,
samo sam mislio,
da vremena imamo malo.
Oprosti ako su naše dane,
ponekad zalile kiše,
možda sam samo,
jurio, žurio,
od života želeo više.
Oprosti, ako sam uzalud,
traćio vreme svoje,
ako sam nesvesno zbog toga,
ranio srce tvoje.
Oprosti ako je zbog mene,
skliznula suza niz lice.
oprosti, oprosti,
molim te oprosti,
oprosti lepotice.
Milovan petrović
–
Duboko u divljinu neku, lovac se uputi mlad, u gustoj šumi ugleda reku, pomisli; “gde ću sad?” Dok tako gleda u bistru vodu, primeti oka dva, pitoma, nežna, to zver ne beše, već mlada srna. Lovački instikt proradi brzo, te mladić pušku diže, žbun mu zasmeta, preseče vidik, pa priđe malo bliže. Gle čuda šta … Настави са читањем “LOVAC – Milovan Petrović”
Duboko u divljinu neku,
lovac se uputi mlad,
u gustoj šumi ugleda reku,
pomisli; “gde ću sad?”
Dok tako gleda u bistru vodu,
primeti oka dva,
pitoma, nežna,
to zver ne beše,
već mlada srna.
Lovački instikt proradi brzo,
te mladić pušku diže,
žbun mu zasmeta,
preseče vidik,
pa priđe malo bliže.
Gle čuda šta bi,
kad svoju pušku,
mladić prinese oku,
umesto srne,
kraj bistre vode,
ugleda mladu devojku.
Mladić se trže,
ispusti pušku,
lice mu promeni boju;
“Zar da ubijem tu mladu srnu,
iz sna devojku svoju!?”
Priđe joj bliže,
srna ga čedno,
pogleda očima svojim,
lagano, nežno,
liznu mu ruku,
pa osta uz njeg’ da stoji.
Sad lovac bez puške,
ulicom šeta,
po svom voljenom gradu,
ponosan,
srećan,
što kraj sebe ima,
prelepu srnu mladu.
Milovan Petrović
AKO PRESTANEM DA VOLIM…. Neka me ne bude kada budem prestala da volim, jer tada od mene ne bi ostalo ništa, samo neki ugarak goli, od čitavog ovog velikog ognjišta. Neka me ne spominju ni oni zidovi, koji su znali o meni najviše, prozori neka se prave da ne postojim, a, cveće da ga ne … Настави са читањем “AKO PRESTANEM DA VOLIM…. – Miladinović Sandra”
AKO PRESTANEM DA VOLIM….
Neka me ne bude kada budem prestala da volim,
jer tada od mene ne bi ostalo ništa,
samo neki ugarak goli,
od čitavog ovog velikog ognjišta.
Neka me ne spominju ni oni zidovi,
koji su znali o meni najviše,
prozori neka se prave da ne postojim,
a, cveće da ga ne berem i ne mirišem….
Neka me takvu ne greje sunce,
misliće da duh šeta gradom,
hladna kao ledenica sa zimske streje
sa usahlim očima i drhtavom bradom…
Vetrovi nek snažno duvaju kroz mene,
jer tada od mene nebi ostalo ništa….
Neka me ne bude kada budem prestala da volim,
postaću pepeo ogromnog zgarišta!
© Miladinović Sandra
Zašto li ,ah ,zašto li? Plakah pod svetlom Meseca, I stid ,zašto?sa pljuskovima suza se proli Da li što Tajnu kazivah nedostojan I slavoljublja bič to bi? Zašto dnevi kad zamrače se Bejah Samson Filistejkom zadivljen Da li što odlazeći ne! rekoh Utiskujući se tako U nepostojanost svekoliku.
Zašto li ,ah ,zašto li?
Plakah pod svetlom Meseca,
I stid ,zašto?sa pljuskovima suza se proli
Da li što Tajnu kazivah nedostojan
I slavoljublja bič to bi?
Zašto dnevi kad zamrače se
Bejah Samson Filistejkom zadivljen
Da li što odlazeći ne! rekoh
Utiskujući se tako
U nepostojanost svekoliku.
‘ ljubav za Ljubav ” . Krklja mrkla noc Sledjene suze krovove nose Bezivotno je svako staniste Ispod crnog leda svece nema. . Urlicu ribe na vjetrometini Plivaju srne kroz merdevine Ne mogu se povezati maglom tame Iscupati temelji morskih hridina . Kida se, sve se komada, Vapaj vazduh para… Iskra dana istinu probija Gospoda … Настави са читањем “ISKRA DANA milka vukic vujnovc”
‘ ljubav za Ljubav ”
.
Krklja mrkla noc
Sledjene suze krovove nose
Bezivotno je svako staniste
Ispod crnog leda svece nema.
.
Urlicu ribe na vjetrometini
Plivaju srne kroz merdevine
Ne mogu se povezati maglom tame
Iscupati temelji morskih hridina
.
Kida se, sve se komada,
Vapaj vazduh para…
Iskra dana istinu probija
Gospoda svoga proslavlja.
.
Danas igram na sreću, sve stavljam na istu kartu, maštu i želje, radost i vreme, pa makar ostao u blatu. Danas ja bacam kocku, duvam u stisnute ruke, e… kad bi duvanje pomoglo, sve bi nestale muke. Danas i nikad više, govorim samom sebi, kec mi je u rukavu, pa zašto dobio ne … Настави са читањем “KOCKAR – Milovan Petrović”
Danas igram na sreću,
sve stavljam na istu kartu,
maštu i želje, radost i vreme,
pa makar ostao u blatu.
Danas ja bacam kocku,
duvam u stisnute ruke,
e… kad bi duvanje pomoglo,
sve bi nestale muke.
Danas i nikad više,
govorim samom sebi,
kec mi je u rukavu,
pa zašto dobio ne bi.
Bacam kartu i gubim sve.
Sad mi se smeju i deca,
O… kad bi samo znao,
ko mi zameni keca.
Milovan Petrović
–
Skinimo maske s lica, karneval napušta grad, suviše prinčeva, lepih princeza, pitate, “A gde će sad!?” Skinimo sve silne maske, što nam sakriše lice, nek nas u stvarnosti vide, podlace i grešnice. Skinimo sve lažne krune, čoju i svilu meku, pa nek nam lica ružna i bleda, budu vidljiva čoveku. Karneval odlazi, … Настави са читањем “KARNEVAL – Milovan Petrović”
Skinimo maske s lica,
karneval napušta grad,
suviše prinčeva, lepih princeza,
pitate, “A gde će sad!?”
Skinimo sve silne maske,
što nam sakriše lice,
nek nas u stvarnosti vide,
podlace i grešnice.
Skinimo sve lažne krune,
čoju i svilu meku,
pa nek nam lica ružna i bleda,
budu vidljiva čoveku.
Karneval odlazi, za njim kolona,
masa se u strahu stisla;
“Zar da se maska princeze skida!?
Pa bez nje nisam ista”.
Kraljevi čuvaju lažne krune,
ostati u gradu neće,
maske im srasle uz ružna lica,
pitaju; “karneval gde će?”
Milovan Petrović
–
ДАВНО Давно сам се отргла, лавиринта сећања, и престала да верујем у правила и речи… Давно не осуђујем, јеткост попут пелена, моду једног времена ко може да спречи? Давно сам у ватри, горела до пепела, док ме нису понели ти ветрови ружа… И боса сам ходала, по леденим стазама, то све да бих сазнала, куд … Настави са читањем “ДАВНО – Миладиновић Сандра”
ДАВНО
Давно сам се отргла,
лавиринта сећања,
и престала да верујем
у правила и речи…
Давно не осуђујем,
јеткост попут пелена,
моду једног времена
ко може да спречи?
Давно сам у ватри,
горела до пепела,
док ме нису понели
ти ветрови ружа…
И боса сам ходала,
по леденим стазама,
то све да бих сазнала,
куд се тајна пружа!
(с) Миладиновић Сандра
Večeras mi ne pričaj o njoj neću više da čujem ni reč jer ona je jedan neostvaren san još jedan davno izgubljeni meč. Večeras mi ne pričaj o njoj već uzmi čašu i društvo mi pravi naspi nam vina i popi do dna ja noćas ovde svoju propast slavim.
Večeras mi ne pričaj o njoj
neću više da čujem ni reč
jer ona je jedan neostvaren san
još jedan davno izgubljeni meč.
Večeras mi ne pričaj o njoj
već uzmi čašu i društvo mi pravi
naspi nam vina i popi do dna
ja noćas ovde svoju propast slavim.