POSLEDNJI BOLERO – Milovan Petrović

Častio sam starog muzičara,

da nam svira one stare naše,

začula se magična gitara,

od bolera grudi zaigraše.

Zvuci veštih španskih muzičara,

vratiše me u minule dane,

kad nas mesec čuvao noćima,

uz bolero, mlade razigrane.

Sad bolero ponovo se čuje,

mi igramo u mojim mislima,

na stolu se prazna čaša ljulja,

ostariću sa svojim snovima.

Nek gitara zasvira još jače,

neka slomi srce u grudima,

nek bolero isprati me noćas,

usamljenog u svojim mislima.

Kog da kunem, tebe il Ravela,

marijače, špansku mesečinu,

što mi mladost zarobljena osta,

i što dane utapam u vinu.

A kad srce zauvek prestane,

kad se zame’ zauvek zamrači,

nek kraj odra bolero zasvira,

ja vas molim stari marijači.

Milovan Petrović

–