Година нова

  Тмнина испреда још једну узаврелу сен На зиду је сат откуцао поноћ Негде из даљине лавеж пса и умиљати зов мачке прекида Тром кашаљ закаснелог шетача… Распремам кулоаре – лагуме душе Чистим кофере сећања Разврставам надања Пакујем свеже емоције Никад не додирнуте дланове Сузама запечаћене У златне фиоке заборава Одлажем погледе у Пурпурни чокањчић … Настави са читањем “Година нова”

 

Тмнина испреда још једну узаврелу сен
На зиду је сат откуцао поноћ
Негде из даљине лавеж пса и умиљати зов мачке прекида
Тром кашаљ закаснелог шетача…

Распремам кулоаре – лагуме душе
Чистим кофере сећања
Разврставам надања
Пакујем свеже емоције
Никад не додирнуте дланове
Сузама запечаћене
У златне фиоке заборава

Одлажем погледе у
Пурпурни чокањчић хтења
Док осмех ловим иза огледала
Те Жене Сени
Рукавицом плетеном од времена

А тканицу корака ту хармонију уздаха
Мотам у белину праскозорја
Свиленог огртача Сновиђења

Пакујем полако једно по једно
Да свему нађем своје место
Да све има смисао своју

Чак и ту дугину боју обећања
Свежем у чвор мистериозно зеленог шала
И тај откуцај самоће разастрем на
Паперјасто јастуче
Те неке Безвременске Среће

Споро добују минути ко да им се не жури
Сати су сами себе у слова осликали
А сета тај маестро прави
Музику Живота у нотни папир
Један крешендо даривали

Пакујем лагано део по део
Да свему нађем праву нит
Те њоме сткам сећању сан
А забораву поглед од меда
Када се за собом окренем
Да се насмејем
И кажем
Било је дивно брдовитом равницом ходити

Зато распремам кулоаре сећања
Разврставам надања
Правим места
Мешавини нових боја
Платно је још увек бело
Потез је сада мој
У години овој новој…..

Неочекивана

Из времемена овог Прелетела би и сан само да осетим Још један налет тог безгрешног Зачећа На колена бачена Жива одрана Од горе уљуљкана Зорњачом опијена И оку се умилила Та реч Што Срце је испунила Ко жедна земља Воду кад привија Тако и Она Ватром слеђна У леду спаљена Срамом одрана те Жива покопана … Настави са читањем “Неочекивана”

Из времемена овог
Прелетела би и сан
само да осетим
Још један налет тог безгрешног
Зачећа
На колена бачена
Жива одрана
Од горе уљуљкана
Зорњачом опијена
И оку се умилила
Та реч
Што
Срце је испунила
Ко жедна земља
Воду кад привија
Тако и Она
Ватром слеђна
У леду спаљена
Срамом одрана те
Жива покопана
С Анђелима вила је коло водила
Када се овоплотила
Та љубав свевишња
Неочекивана
Сада грехом зову је
Да се покаје
Што родила се
Уздахом што
Показала се
Да се развенча од утробе
Што крв помутила је
А Oна
Сама
Очајна
Одбачена
Нежељена
Само снове снива
Од погледа невидећег
У души јој милина
И да може
Све би опет поново
Са грехом цветала
У магли играла
Над планином
С вилама коло водила
И Анђела би
На усни привила
Да осети
Удахом
Тај откуцај срца
Љубави кад рођа се
Из времемена овог
Прелетела би и сан
само да осетим
Још један налет тог безгрешног
Зачећа

ЦАРСКО ЧЕДО – МиладиновиЋ Сандра

ЦАРСКО ЧЕДО По рођењу царске крви, скромношћу је све дивио, увек одан роду своме, светлошћу је све бојио!!!! Немаљин се Растко није, крио немани ни таме, са незнањем борећи се, с књигом бројао је дане… Духу светом дивио се, и пред двери Свете горе, застао је сачекавши, док се саме не отворе… Бледолико нежно чедо, … Настави са читањем “ЦАРСКО ЧЕДО – МиладиновиЋ Сандра”

sveti sava

ЦАРСКО ЧЕДО

По рођењу царске крви,
скромношћу је све дивио,
увек одан роду своме,
светлошћу је све бојио!!!!

Немаљин се Растко није,
крио немани ни таме,
са незнањем борећи се,
с књигом бројао је дане…

Духу светом дивио се,
и пред двери Свете горе,
застао је сачекавши,
док се саме не отворе…

Бледолико нежно чедо,
зачуди сву браћу руску,
на челу му препознаше,
крст и молитву за душу…

За све мајка родила га,
књижевника, градитеља,
дипломату и пастира….
Почаст њега сама бира…

Његово се име слави,
јер је светлост таме наше,
опомена свим гресима,
гутљај вина свете чаше…

Без љубави нема дара,
као да збори лик са фреске…
Залутали вратите се,
децо будите на своје претке!

(с) МиладиновиЋ Сандра

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ – Миладиновић Сандра

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ Срце као јабука слатка, умивено медом од трава, мекано попут паучине, брижно као мајчине очи, претаче време у љубав… сажима месец у клупко, загрева сунце до усијања, а потом се кали низ брзаке, бистре потоке и водопаде, кроз мајске капи кише, када муње севају дуже и више небеским сводом… Када прве ласте донесу, … Настави са читањем “УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1407098417

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ

Срце као јабука слатка,
умивено медом од трава,
мекано попут паучине,
брижно као мајчине очи,
претаче време у љубав…
сажима месец у клупко,
загрева сунце до усијања,
а потом се кали низ брзаке,
бистре потоке и водопаде,
кроз мајске капи кише,
када муње севају дуже и више
небеским сводом…
Када прве ласте донесу,
поново пролећни немир,
и љубав почне да цвета,
попут нових изданака из земље…
Стрпљење поскупљује
и тешко је зауставити «бреме»…
јер под њим…
ноге, руке и мисли су неухватљиви….
И нема тог ловца ни зрна,
који могу стати на пут,
пробуђеној лепоти,
омамљеној загрљајима…
вртешке без краја,
уздисаја и кајања,
украдених пољубаца
од вечности…..

(с) Миладиновић Сандра

NEKO MI SE U DALJINI NADA – Milovan Petrović

Neko mi se u daljini nada neko me je jako poželeo deca moja, moja stara majka dve godine nisam ih video.   Sliku moju ko ikonu ljube suzama je često zalivaju, da se vratim iz dalekog sveta svakog dana oni se nadaju.   I ja ovde u tuđini patim gledam slike porodice svoje i tako … Настави са читањем “NEKO MI SE U DALJINI NADA – Milovan Petrović”

Neko mi se u daljini nada

neko me je jako poželeo

deca moja, moja stara majka

dve godine nisam ih video.

 

Sliku moju ko ikonu ljube

suzama je često zalivaju,

da se vratim iz dalekog sveta

svakog dana oni se nadaju.

 

I ja ovde u tuđini patim

gledam slike porodice svoje

i tako bi rado da se vratim

izdržati neće srce moje.

 

Svakog dana u kofere gledam

tako bi ih rado spakovao,

da će ova daljina da boli

verujte mi do sad nisam znao.

 

Evo sada obećavam čvrsto

vratiću se ja uskoro vama,

moja deco, suzna stara majko,

ne čekajte mene u suzama.

 

Vratiću se da ponovo vidim

svoju decu što davno ostavi,

moju majku što me dugo čeka,

i što naglo zbog mene ostari.

 

Doćiću vam da ponovo vratim

svima nama osmehe na lica,

da nas sunce ponovo ogreje,

da nestane kleta nesanica.

 

Milovan Petrović

–

– Miro Beribaka

Vojnici… pali… ne idu u raj i ne vide svjetlost na kraju tunela, samo se otvara jama pod nogama i osjeti blaženstvo prestanka bola! Olakšanje! . Ili možda nisam, bio dovoljno pao u duboku jamu, od straha se uspravio na pola puta, ne saznavši da li postoji svjetlo na kraju tunela… Čuo poj ptica i … Настави са читањем “– Miro Beribaka”

Vojnici… pali…

ne idu u raj

i ne vide svjetlost na kraju tunela,

samo se otvara

jama pod nogama

i osjeti blaženstvo prestanka bola!

Olakšanje!

.

Ili možda nisam, bio dovoljno pao

u duboku jamu,

od straha se uspravio na pola puta,

ne saznavši da li

postoji svjetlo na kraju tunela…

Čuo poj ptica i otvorio oči…

Radost i bol!

.

Miro Beribaka

Sirotica s Mediterana – Igor Ljubić

Sirotica s Mediterana   Jecaj mandoline umornog svirača, život vagabunda bez zabrana, maskenbal strasti, smeha i plača… Neispevana melodija Mediterana. . .   Kuće od kamena u uskim ulicama, na pločniku senke kurtizana, zabludeli mornari po konobama … Fešta poroka u noći Mediterana. . .   Čudesni sudari prošlih svetova, fatalne sudbine brodskih karavana, vekovne … Настави са читањем “Sirotica s Mediterana – Igor Ljubić”

Sirotica s Mediterana

 

Jecaj mandoline umornog svirača,

život vagabunda bez zabrana,

maskenbal strasti, smeha i plača…

Neispevana melodija Mediterana. . .

 

Kuće od kamena u uskim ulicama,

na pločniku senke kurtizana,

zabludeli mornari po konobama …

Fešta poroka u noći Mediterana. . .

 

Čudesni sudari prošlih svetova,

fatalne sudbine brodskih karavana,

vekovne tajne božanskih hramova…

Vitezovi – čuvari Mediterana. . .

 

Ispucali dlanovi sedog ribara,

ljubavne patnje lučkog kapetana,

zanosna kći starog krčmara…

Miris lavande u duši Mediterana. . .

 

Doručak u hladu maslina,

spuštena jedra u vrelini dana,

daleko na moru jato delfina…

Bajka u bojama Mediterana. . .

 

Galebovi prate malenu barku,

zvuci maestrala s palminih grana,

Sunce lagano ulazi u luku…

Krasota u praskozorje Mediterana. . .

 

Kao riznica neizvidanih rana,

stojim na molu u svom jadu,

izmučen od poraza svojih mana…

Jer voleo sam je onako mladu

i sirotu s Mediterana. . .

ЧАША ВИСКИЈА – Миладиновић Сандра

ЧАША ВИСКИЈА Сунце у души и нада која изгара од чежње за златним узглављем заласка… Јутро које постаје вила у ходу, и свила која се мрси о стопала… Вихор са мирисом орхидејa, и четири зида са жељама великим као пространства Сибира… Ко подцењује лептира, игра се са ватрама пакла… Небодери у игри са небом.. метрополама … Настави са читањем “ЧАША ВИСКИЈА – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1407098417

ЧАША ВИСКИЈА

Сунце у души и нада која
изгара од чежње за
златним узглављем заласка…
Јутро које постаје вила у ходу,
и свила која се мрси о стопала…
Вихор са мирисом орхидејa,
и четири зида са жељама великим
као пространства Сибира…
Ко подцењује лептира,
игра се са ватрама пакла…
Небодери у игри са небом..
метрополама дарују вилински огртач…
Стакла што цакле титрају из далека,
и нека се тиха музика скрила
у чаши вискија са ледом…
Поглед испод кога се назиру
ситне боре моћи,
спој са надом која изгара од чежње….
И још нешто…
НЕ ЧЕКАЈ НОЋ!!!
(С) Миладиновић Сандра

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ – Игор Љубић

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ Те руке њене, та игра ватрена  сијаше на сцени ко дива највећа, а трепавице мокре од полена, ко расуте латице пољског цвећа, падале су на очи боје бадема. Ти окрети хитри, те чигре заноса, без трунке беса, мржње и греха, у јаду душа, мелодијом пркоса, оставише само трагове успеха. Ту љубав нашу, … Настави са читањем “БАЛАДА О БАЛЕРИНИ – Игор Љубић”

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ

Те руке њене, та игра ватрена 
сијаше на сцени ко дива највећа,
а трепавице мокре од полена,
ко расуте латице пољског цвећа,
падале су на очи боје бадема.

Ти окрети хитри, те чигре заноса,
без трунке беса, мржње и греха,
у јаду душа, мелодијом пркоса,
оставише само трагове успеха.

Ту љубав нашу, тај талас божански,
 јахали смо страсно онако млади,   
чисти и невини ко поток планински,
ко јагњад бела по шумској ливади.

А онда тај црни бљесак однесе све,
у трену нестаде живота глас,
оста само пустош лагано да мре,
мирис крви рашири се око нас…

Али ја знам да тамо, изнад  бескраја,  
Она и даље снива наш сан,
удишући лепоту Сунчевог сјаја
и ко за инат живим за тај дан,
кад срешћемо се поново
моја балерина и ја.

© Игор Љубић

ŠTA SAM 2010. – Marina Adamović

  Čitala sam pesme jednom divnon stvoru. Znala sam da govorim sve što stvarno želim. Odmah mu je čelo uraslo u boru „Ovde sam da s tobom istinu podelim“. ——— „Mislim, dušo, imaš baš svu logiku zdravu“, izmenjenim čulom, željan da me gane, uzbuđeno pokaza prstom moju glavu: „Stvarno ne znam što ne pišeš romane! … Настави са читањем “ŠTA SAM 2010. – Marina Adamović”

 

Čitala sam pesme jednom divnon stvoru.
Znala sam da govorim
sve što stvarno
želim.
Odmah mu je čelo
uraslo u boru
„Ovde sam da s tobom
istinu
podelim“.
———
„Mislim, dušo,
imaš baš
svu logiku
zdravu“,
izmenjenim čulom,
željan da me gane,
uzbuđeno pokaza prstom moju
glavu:
„Stvarno ne znam što
ne pišeš
romane!
——-

O,
ne mogu,
ne,
šta ću njima reći?
duge priče traže
da toneš
u
mrak,

iz sumornih misli svašta će poteći,
pokušala jesam –
bio je loš
znak.
——–
Vodila sam sebe
u
najteže
dane
kada sam se pitala :
zašto više
živim?
padala u ponore
gde nikad ne
svane,
iz kojih se uspinjem
sa
očima
sivim.
———-
Posle muke danima
pričati
ne mogu,
niti umem s mirom
gledati na
ljude,
ne znam ni zašto
moliti se
Bogu
da me tad ne ostavlja
kao i sve
lude.
———

Prijatelj me shvatio,
zagrlio jako:
„Sada mi je jasno
što su
takvi sami.
i zašto su patili:

Nije to tek tako
biti jadni Kafka,
Marsel Prust
il’
Kami“