Звезде нек падају – Ивана Зајић

Кад видим звезде што се нижу
Као шаховске фигуре на табли,
Сваки ме пут срце заболи,
Страх ме да бомбе не стижу.

С тугом се сетим ратних година
Када сам тихо у ноћи плакала,
Са зебњом у срцу често дрхтала,
Стрепећ’ од свирепих ратних мина.

Питам се зашто бисмо ратовали,
Ноћима умирали без даха.
Зашто не бисмо уз партију шаха
Пријатељски поразговарали?

Будимо један другоме брат,
Звезде што падају гледајмо скупа,
Нек сви смо чланови шаховског купа,
А не да водимо бесмислен рат.