Добродошли!
” ljubav ya LJubav ” . Gospode, dlagoslovi rane krvave …. Znaš da svaka odmah blizanca rađa…. … Hriste, sve moje si, u svemu si… Nevinost ova iz neukosti pravi mnoge grijehe. . Gluha i slijepa služila sam đavole, Misli pergamentom zaključala…. Skini ovo teško zlo, podigni me Blagi, Okrijepi dušu ukraden i zdrobljenu. . … Настави са читањем “VAZDUH UDISAJA ~ milka vukic v.”
” ljubav ya LJubav ”
.
Gospode, dlagoslovi rane krvave ….
Znaš da svaka odmah blizanca rađa….
…
Hriste, sve moje si, u svemu si…
Nevinost ova iz neukosti pravi mnoge grijehe.
.
Gluha i slijepa služila sam đavole,
Misli pergamentom zaključala….
Skini ovo teško zlo, podigni me Blagi,
Okrijepi dušu ukraden i zdrobljenu.
.
Znaš da se kajem, prigrli me Sveti Bože,
Nevredna sam ja vremena Tvoga,
Vazduh udisaja daj mi i odvedi me….
Ja sam samo jedan po krvi Save, Pavla, Nikole, Vasilja….
.
Uporno pruzaju korak zajedno sa mnom, nikako da iz usiju izbijem urnebes kakofonije njihovog zvuka. Zele da se, i uspeli su, pretvore u sve dimenzije. Hteli su reci, a nisu, da ce kasnije sve biti kasno jer sutra stize nova porudzbina zimskih, sneznih i lednih okova. Oni imaju moc da upregnu vetrovitu i sneznu … Настави са читањем “OKOVI”
Uporno pruzaju korak zajedno sa mnom,
nikako da iz usiju izbijem urnebes kakofonije
njihovog zvuka. Zele da se, i uspeli su,
pretvore u sve dimenzije.
Hteli su reci, a nisu, da ce kasnije
sve biti kasno jer sutra stize
nova porudzbina zimskih, sneznih
i lednih okova.
Oni imaju moc da upregnu
vetrovitu i sneznu oluju,
jer povetarac vec ima svoju
galeriju slika a svaka liska
zivi svoj san da doceka razvigor sunca.
Zapodenuo sam rat protiv okova, okivanja
kivan na njihove letnjikovce.
Iako imam tanjir sunca u dvorcu
od mahovine i otpadaka
sakupljenih krecuci se ka svetioniku.
Placao sam posteno iz svoga srca
dok su grobari radili svoj posao
isto kao rovac koji zivi da izvuce ispod
zemlje koren da prezivi
sa svojim potomcima.
Ako me neko pita, a nece,
za mene nije lovor jer ne mogu
da nadjem odgovor. Ostao mi je samo
brsljan, pavit i kukuta-i ogledala.
Imam ih punu kucu. Imam i osmeh
koji krijem
jer ga ogledala namerno iskrivljuju.
Svaki dan se svadjam
da me ostave na miru.
Uselili se u kucu besprizorno
i postavljaju mi pitanja na koje
nemam odgovor
a oni se ni za sta ne zrtvuju.
Hocu da mi skinu okove sa nogu,
ruku, lica da bih mogao u njima
da se ogledam. Nemam vise vemena
da mi odredjujete sudbinu.
Cak se i sova ugnezdila, isterala lastavice
iz potkrovlja a ja sam samo puz.
O meni ce jednog dana govoriti
zavicajni slavuj koji je ostao veran
i zadivljen mojim dolaskom.
Okovi ce sami spasti.
Ne mogu ni oni sve.
Moja kap krvi izvadjena iz maloga prsta
bicve dovoljna da gajim lovore
u trecerazrednom odeljku odredjenom za
bivse i odsutne.
Nisam od onih sto uplasenu Asku
ostavljaju vukovima.
Priznajem svoju krivicu:
KRIV SAM STO VOLIM GUGUTKE.
ВРЕМЕ ЈЕ…. Време је да оћутим поклоњене тишине, издаје без данка, препуне прашине…. Све речи без смисла, тежине и духа… Време је да опростим лако, из небуха…. Време је да душу сву препустим небу, и огрејем руке, што одавно зебу… Испод оне стреје, где долећу ласте, пролећа ћу једног, процветати за се’…. Латице ће вихор, … Настави са читањем “ВРЕМЕ ЈЕ…. – Миладиновић Сандра”
ВРЕМЕ ЈЕ….
Време је да оћутим
поклоњене тишине,
издаје без данка,
препуне прашине….
Све речи без смисла,
тежине и духа…
Време је да опростим
лако, из небуха….
Време је да душу
сву препустим небу,
и огрејем руке,
што одавно зебу…
Испод оне стреје,
где долећу ласте,
пролећа ћу једног,
процветати за се’….
Латице ће вихор,
расути пољима….
Одавно је време
да запевам свима!
(с) Миладиновић Сандра
Dok ti teret osećanje lomi Kroz tmurna razmišljanja Raspoloženja tonu u bezdanu Zagušene oči dan nepoznaju…. . Trgni se čovječe, zalutali, Pozovi Gospoda istinom vjere… Dočekat ćeš tople dane poslije vjetrometine. Oživjeće ti krvotoci…zaplesati dušini tronovi… . Spoznat ćeš moć vjere istine Mir u tebi blagoslovit će sve … Molitvom se osokoli, Njegovom carstvu svoju dušu vodi… .
Dok ti teret osećanje lomi
Kroz tmurna razmišljanja
Raspoloženja tonu u bezdanu
Zagušene oči dan nepoznaju….
.
Trgni se čovječe, zalutali,
Pozovi Gospoda istinom vjere…
Dočekat ćeš tople dane poslije vjetrometine.
Oživjeće ti krvotoci…zaplesati dušini tronovi…
.
Spoznat ćeš moć vjere istine
Mir u tebi blagoslovit će sve …
Molitvom se osokoli,
Njegovom carstvu svoju dušu vodi…
.
Što bliže to gorče Kad jasnost raste,zri i nada Netaknutost bisera iza kulisa cveta I ina jednostavnost strada. Istina rečima kazana Samo je pola istina. Paučina u oku kao posed usna Bezmerna je osveta daljina.
Što bliže to gorče
Kad jasnost raste,zri i nada
Netaknutost bisera iza kulisa cveta
I ina jednostavnost strada.
Istina rečima kazana
Samo je pola istina.
Paučina u oku kao posed usna
Bezmerna je osveta daljina.
Korak tek da zatvori krug I muk posle svega,kad Zver je kao čovek drug Kad uspon i pad čine sklad. Kroz okno pogled i nit Što se produžuje u bit U tuđi skrivaš se lik Kad jedno je isto-i smeh l krik.
Korak tek da zatvori krug
I muk posle svega,kad
Zver je kao čovek drug
Kad uspon i pad čine sklad.
Kroz okno pogled i nit
Što se produžuje u bit
U tuđi skrivaš se lik
Kad jedno je isto-i smeh l krik.
РОБ ВРЕМЕНА Продај ме са истакнутом ценом на челу… Слажем се у свему! И зебњу преживећу врелу, и чашу пелина пуну…. Само да сјајну круну сачувам „беде“, и ланце са руку оних што вреде. попустим макар за алку! Нек еп што зову временом, просветлим овим чемером, а ти путуј овоземаљским, живи са тешким бременом, „уживај“ … Настави са читањем “РОБ ВРЕМЕНА – Миладиновић Сандра”
РОБ ВРЕМЕНА
Продај ме са истакнутом
ценом на челу…
Слажем се у свему!
И зебњу преживећу врелу,
и чашу пелина пуну….
Само да сјајну круну
сачувам „беде“,
и ланце са руку оних што вреде.
попустим макар за алку!
Нек еп што зову временом,
просветлим овим чемером,
а ти путуј овоземаљским,
живи са тешким бременом,
„уживај“ у светлима велеграда
што и пред тобом ћути
непрочитан…
Гази по камену старе наде,
мислећи да си врло битан…
Продај ме…..робу семена
које те греје док ти се небо „смеје“!
(с) Миладиновић Сандра
LAJAVO VREME – Dragos Pavic Oskoruse zelene nudi lajavo vereme, misli da ne znam njihov ukus, hoce da osetim trpkost njenoga ploda i moja usta zaneme. Misli da praznoglavo jurisam na vitla vetrovita, skrnavim tisinu polja i cujem cerek, lelek i metez. To samo ja imam kuraz da tako kategorizujem ljude, da smestam njhove … Настави са читањем “Pesme nedelje jula 2015.bira Lepa Simić”
LAJAVO VREME – Dragos Pavic
Oskoruse zelene nudi
lajavo vereme, misli da ne znam
njihov ukus, hoce da osetim trpkost
njenoga ploda i moja usta zaneme.
Misli da praznoglavo jurisam na
vitla vetrovita, skrnavim
tisinu polja i cujem cerek, lelek
i metez. To samo ja imam kuraz
da tako kategorizujem ljude,
da smestam njhove ludosti
u prazne hvalospeve.
Otuda dobijam odgovore
koji prkosno jarost tvore,
ne budi suludu nadu da ces
nasuncevom zadu naci smirenost
i plod jer ljudi i dusu kradu.
A tvoja zelja da je i njima podaris
mogla je samo ukleta Pandora
kad otvori kutiju zala i tad se prosu
sve u prah, samo ostade coveku
jalov zamah. Bog pregaocu daje mahove,
ali ojadjen, sicusan, ne hvata tokove,
jurisa na vetrenjace smelo
al svaki dan se cuje novo opelo.
Zakovitla se nebeski svod,
uzavre ljudski rod,
vaskrsnu bozji oplod,
podari sinju veru da ljagu staru
operu i novo vekovito seme
poseju u dusu izgubljenu. DragosP
PUSTI ME DA SANЈAM – Latinka Đorđević
Mirno detinjstvo, majčin osmeh,
vitice vrbovih grana.
Sunce iza oblaka,
svetu iskru po rekama,
obasjanu senkama.
Ruke pune ljubavi
ušuškane u tvoj dlan.
Rukovet poljskih ljubičica
svetlost dana po zelenim padinama,
orošene usne poljupcima.
Preplavila me nežnost šeboja,
pusti me da sanjam.
…Ako dozvolim sebi emocije,
Osećaću samo bol…
© Latinka Đorđević
ISTINA – Dragan Pavlović
Kada prođu jeseni i zime
jednog celog stoleća,
ništa se zaboraviti neće,
pogromi, pošasti i ratne oluje
kidali su grane i mlado cveće,
zalud će snegovi i vetrovi
tragove da zameću,
da se ne sazna ko je i zašto,
da Kaini okaju Avelje,
o prerano pokidanom cveću.
U zemlji je ostalo seme,
ništa se ne može sakriti,
i kada nas ne bude više,
sećanje se govori,
ono se piše,
ostaće sačuvani tragovi,
zapisi na listovima papira,
istina se sa ničim ne briše.
Kada dođe trenutak,
možda stoprvog prolelaća,
proklijaće sakriveno seme,
izrašće visoka zova,
sačekaće svog pastira ,
− U cara Trajana kozje uši,
u cara Trajana kozje uši! −
I ništa se zaboraviti ne sme,
ne može, ne treba i neće,
ni kada prođu jesni i zime
i stojedno proleće
PTICA – Milena Vukoje Stamenković
Nalikujem ptici sa tri krila
Treće je tako skriveno
Da ga stalno tražim
Zato odmotavam reči
To klupko zlatnih struna
Obavijam oko srca
Da me ponese
Tebi donese
© Milena Vukoje Stamenković
Oskoruse zelene nudi lajavo vereme, misli da ne znam njihov ukus, hoce da osetim trpkost njenoga ploda i moja usta zaneme. Misli da praznoglavo jurisam na vitla vetrovita, skrnavim tisinu polja i cujem cerek, lelek i metez. To samo ja imam kuraz da tako kategorizujem ljude, da smestam njhove ludosti u prazne hvalospeve. Otuda dobijam … Настави са читањем “LAJAVO VREME”
Oskoruse zelene nudi
lajavo vereme, misli da ne znam
njihov ukus, hoce da osetim trpkost
njenoga ploda i moja usta zaneme.
Misli da praznoglavo jurisam na
vitla vetrovita, skrnavim
tisinu polja i cujem cerek, lelek
i metez. To samo ja imam kuraz
da tako kategorizujem ljude,
da smestam njhove ludosti
u prazne hvalospeve.
Otuda dobijam odgovore
koji prkosno jarost tvore,
ne budi suludu nadu da ces
nasuncevom zadu naci smirenost
i plod jer ljudi i dusu kradu.
A tvoja zelja da je i njima podaris
mogla je samo ukleta Pandora
kad otvori kutiju zala i tad se prosu
sve u prah, samo ostade coveku
jalov zamah. Bog pregaocu daje mahove,
ali ojadjen, sicusan, ne hvata tokove,
jurisa na vetrenjace smelo
al svaki dan se cuje novo opelo.
Zakovitla se nebeski svod,
uzavre ljudski rod,
vaskrsnu bozji oplod,
podari sinju veru da ljagu staru
operu i novo vekovito seme
poseju u dusu izgubljenu. DragosP.
A on Dalek i plav Svejedno mu što me opčinio i zaludeo Ravnodušno me gleda Hladno Prolazi mu pogled kroz mene I ne vidi me Toliko sam mu ništa noćas Nesrećna (i spremna na svašta) Pratim ga pogledom Zabludela Bludničim očima po njemu Bestidna Nudim mu grlo i grudi ( kao tebi) I nastojim … Настави са читањем “MESEČEVA SONATA – Nena Miljanović”
A on
Dalek i plav
Svejedno mu što me opčinio i zaludeo
Ravnodušno me gleda
Hladno
Prolazi mu pogled kroz mene
I ne vidi me
Toliko sam mu ništa noćas
Nesrećna
(i spremna na svašta)
Pratim ga pogledom
Zabludela
Bludničim očima po njemu
Bestidna
Nudim mu grlo i grudi
( kao tebi)
I nastojim da ga zadržim
(kao tebe)
A on
Nedostižan i hladan kao ti
Putuje nebom kao da ne postojim
I odlazi
Odlazi
A ja bih dala vek
Za par minuta pod njim
Koliko da začnem pesmu
Molim
Ljubavniče pesnikinje
Meseče na nebu
Ne ostavljaj me jalovu bez pesme
Ne odlazi i ti
Ne noćas kad sam spremna na sve
I dala bih vek
Za još jednu mesečinu sa njim
I pod njim
Da zasvetlim
Izbledela iz njegove ljubavi