LAJAVO VREME – Dragos Pavic
Oskoruse zelene nudi
lajavo vereme, misli da ne znam
njihov ukus, hoce da osetim trpkost
njenoga ploda i moja usta zaneme.
Misli da praznoglavo jurisam na
vitla vetrovita, skrnavim
tisinu polja i cujem cerek, lelek
i metez. To samo ja imam kuraz
da tako kategorizujem ljude,
da smestam njhove ludosti
u prazne hvalospeve.
Otuda dobijam odgovore
koji prkosno jarost tvore,
ne budi suludu nadu da ces
nasuncevom zadu naci smirenost
i plod jer ljudi i dusu kradu.
A tvoja zelja da je i njima podaris
mogla je samo ukleta Pandora
kad otvori kutiju zala i tad se prosu
sve u prah, samo ostade coveku
jalov zamah. Bog pregaocu daje mahove,
ali ojadjen, sicusan, ne hvata tokove,
jurisa na vetrenjace smelo
al svaki dan se cuje novo opelo.
Zakovitla se nebeski svod,
uzavre ljudski rod,
vaskrsnu bozji oplod,
podari sinju veru da ljagu staru
operu i novo vekovito seme
poseju u dusu izgubljenu. DragosP
PUSTI ME DA SANЈAM – Latinka Đorđević
Mirno detinjstvo, majčin osmeh,
vitice vrbovih grana.
Sunce iza oblaka,
svetu iskru po rekama,
obasjanu senkama.
Ruke pune ljubavi
ušuškane u tvoj dlan.
Rukovet poljskih ljubičica
svetlost dana po zelenim padinama,
orošene usne poljupcima.
Preplavila me nežnost šeboja,
pusti me da sanjam.
…Ako dozvolim sebi emocije,
Osećaću samo bol…
© Latinka Đorđević
ISTINA – Dragan Pavlović
Kada prođu jeseni i zime
jednog celog stoleća,
ništa se zaboraviti neće,
pogromi, pošasti i ratne oluje
kidali su grane i mlado cveće,
zalud će snegovi i vetrovi
tragove da zameću,
da se ne sazna ko je i zašto,
da Kaini okaju Avelje,
o prerano pokidanom cveću.
U zemlji je ostalo seme,
ništa se ne može sakriti,
i kada nas ne bude više,
sećanje se govori,
ono se piše,
ostaće sačuvani tragovi,
zapisi na listovima papira,
istina se sa ničim ne briše.
Kada dođe trenutak,
možda stoprvog prolelaća,
proklijaće sakriveno seme,
izrašće visoka zova,
sačekaće svog pastira ,
− U cara Trajana kozje uši,
u cara Trajana kozje uši! −
I ništa se zaboraviti ne sme,
ne može, ne treba i neće,
ni kada prođu jesni i zime
i stojedno proleće
PTICA – Milena Vukoje Stamenković
Nalikujem ptici sa tri krila
Treće je tako skriveno
Da ga stalno tražim
Zato odmotavam reči
To klupko zlatnih struna
Obavijam oko srca
Da me ponese
Tebi donese
© Milena Vukoje Stamenković
