NA IVICI – Nena Miljanović

reč po reč koju mi nisi rekao korak po korak udaljava me od tebe daleko sam suviše sad od one mene koja se pitala zar je moguće živeti a glas ti ne poželeti čuti u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota izlišna jer nije podeljena sa tobom predaleko odmakla je ljubav … Настави са читањем “NA IVICI – Nena Miljanović”

reč po reč koju mi nisi rekao
korak po korak
udaljava me od tebe
daleko sam suviše sad
od one mene koja se pitala
zar je moguće živeti
a glas ti ne poželeti čuti
u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota
izlišna
jer nije podeljena sa tobom
predaleko
odmakla je ljubav od prećutanih tajni
i od onog tebe kom sam se mogla vratiti
na jedan poziv i pola reči
gluva
ne čujem te više
jer ne čujem dušu iz sebe kako me pita
zar nije moguće još jednom sve
bez duše
namerno slepa za sve lepote
ne bolujem više u modri čas
kad mesec prelomi zrak
kroz gorku kap što mi na rubu oka zri
i na ivici stiha o novoj ljubavi
a mislila sam da neću moći
mislio si…

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović

Još na tebe noć miriše i još ti se divim još si pesma moga srca i za tebe živim. Još si vino koje pijem piće si Bogova, još te volim kao nekad ženo mojih snova. Još te sanjam, a na javi tu kraj mene nisi, još sa tobom snove imam moj anđeo ti si. Milovan … Настави са читањем “JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović”

Još na tebe noć miriše
i još ti se divim
još si pesma moga srca
i za tebe živim.

Još si vino koje pijem
piće si Bogova,
još te volim kao nekad
ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi
tu kraj mene nisi,
još sa tobom snove imam
moj anđeo ti si.

Milovan Petrović

ANA – Milovan Petrović

Ovo je priča iz osamdeset i neke o ženi i gradu kraj jedne reke. Poletne behu godine te kad svi smo živeli za svoje sne. Ana je bila ponos grada, zanosno lepa, visoka, mlada kud god su šetale noge njene, tu svud je bio i deo mene. Bilo je tu i drugih “džulova”, previše želja, … Настави са читањем “ANA – Milovan Petrović”

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih “džulova”,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela “horda” je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta “dripac” u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
“Dečko baš nije sasvim svoj”.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
“Ma… baš sam gad”.

Milovan Petrović

Ona – Nikola Mirković

Svake noći pred spavanje slika njena mi pred očima sija, Ona je sve što mi treba, jedino ona mome oku prija. Njene nežne reči koje su me bodrile, Koje su mi dale nadu, koje su moje patnje krile. Ona je cura koja moj život krasi, Čije lice primećujem i kad je u velikoj masi. Smeđe … Настави са читањем “Ona – Nikola Mirković”

Svake noći pred spavanje slika njena mi pred očima sija,
Ona je sve što mi treba, jedino ona mome oku prija.
Njene nežne reči koje su me bodrile,
Koje su mi dale nadu, koje su moje patnje krile.

Ona je cura koja moj život krasi,
Čije lice primećujem i kad je u velikoj masi.
Smeđe oči koje iza sebe kriju nešto,
Ona ume njima da zavede nekog vešto.

Prvim poljubcem je ona pokazala svoje lice,
Pokazala je dobrotu, da je ne pogađaju sitnice.
Pružila mi ljubav koju sam gajio bajno,
Voleo sam je bez prestanka, pisao sam joj pesme trajno.

Razumeo sam je kao svog rođenog brata,
Pomagao joj u svemu, otvarao ka srcu širom vrata,
Pratio svaki njen korak, zadržavao svoja osećanja u sebi,
Imao je svakoga dana ma bilo kakav se oko nje stvarao derbi.

Nedostaje mi njeno sve, ali sada kasno je,
Sada neki drugi momak njoj svoju ljubav daje.
Kupuje je materijalnim stvarima, nekim sitnim poklonima,
Dok sam je ja kupovao svojim lepim snovima.

SNEZNE PAHULJE ~ milka vukic v

. Trka se vjetar I svaka pahulja. Hladnoca ih  u okove sabira… Bozic  je,.. sveca upaljena.. Radost pupa u toplim domovima. . Cedo u ljuljacki uz muziku peva… Opusteno u dvoriste gleda.. Kanajmet mu radost ne prekida… Idila srece osta uramljena . Gu…gugu…aba…ga…. Opcinjen je belim pahuljama…. Snezni pokrivac se uzdize, Beba zeli da ga “oblize”. .

.
Trka se vjetar I svaka pahulja.
Hladnoca ih  u okove sabira…
Bozic  je,.. sveca upaljena..
Radost pupa u toplim domovima.
.
Cedo u ljuljacki uz muziku peva…
Opusteno u dvoriste gleda..
Kanajmet mu radost ne prekida…
Idila srece osta uramljena
.
Gu…gugu…aba…ga….
Opcinjen je belim pahuljama….
Snezni pokrivac se uzdize,
Beba zeli da ga “oblize”.
.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 7. – Моравски цароставник

У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 7. – Моравски цароставник”

У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и проф. књижевности Гордана Влаховић. Своју поезију говорили су Мирко Стојадиновић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Стефан Кнежевић,  Градимир Карајовић, Мира Смиљанић и Богдан Јевтић. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водила га је Јована Марковић, најмлађи члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.


Др Велибор Лазаревић говори о манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК

LUCE MALO ~ milka vukic v

Luce malo mazno guguce, (Ni dva meseca nema) Spretno vrti rukice I nogice Sarmira nas uspesno, malo Luce veselo… . Ljubimo njezne nogice Ogledamo se u sjajne okice.. Maze nas te blazene rucice…. Srca nam odvodi u rajske ulice… . Covjek u njemu se rodio, Voli da jede…pozira,spava.. Uzdize nas snaga dolazecih dana, Bog zna kome  poklanja … Настави са читањем “LUCE MALO ~ milka vukic v”

Luce malo mazno guguce,
(Ni dva meseca nema)
Spretno vrti rukice I nogice
Sarmira nas uspesno, malo Luce veselo…
.
Ljubimo njezne nogice
Ogledamo se u sjajne okice..
Maze nas te blazene rucice….
Srca nam odvodi u rajske ulice…
.
Covjek u njemu se rodio,
Voli da jede…pozira,spava..
Uzdize nas snaga dolazecih dana,
Bog zna kome  poklanja svoga andjela.

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – 2017.

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY iz Kruševca i Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu u saradnji sa Politehničkom školom „Milutin Milanković“ iz Kruševca, Kulturnim centrom Kruševac i galerijom Vino Župe iz Aleksandrovca raspisuju 9. medjunarodni literarno -likovni konkurs na temu: LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA Na … Настави са читањем “LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – 2017.”

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY iz Kruševca i Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu u saradnji sa Politehničkom školom „Milutin Milanković“ iz Kruševca, Kulturnim centrom Kruševac i galerijom Vino Župe iz Aleksandrovca raspisuju 9. medjunarodni literarno -likovni konkurs na temu:

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA


Na literarnom konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:

  • učenici osnovnih škola,
  • učenici srednjih škola,
  • studenti
  • odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva

Radove slati do srede 08. februara 2017. godine isključivo u elektronskoj varijanti u word, odt ili pdf formatu na mejl: ljubav@poezija.rs


Na likovnom konkursu su zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja. Pravo učeća imaju:

  • učenici srednjih škola i
  • studenti iz zemlje i inostranstva.

Zainteresovani likovni stvaraoci svoje radove mogu predati lično, poštom ili emailom (u zavisnosti od samog rada), do srede, 8 februara
2017. godine na adrese:

– Politehnička škola „Milutin Milanković“, Čehovljeva 1, 37000 Kruševac – Za Živorada Milanovića Makija. Mejl: office@politehnicka-skola.edu.rs

Svi radovi u obe kategorije moraju da sadrže podatke o autoru i o školi ili fakultetu.

Radovi se ne vraćaju. Autori radova su saglasna da se svi njihovi radovi mogu objaviti na portalu поезија.срб. i drugim izdanjima organizatora i suorganizatora ove manifestacije bez novčane naknade autorima.

Pobednicima će biti uručene diplome i nagrade u knjigama na izvodjenju umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 14.02.2016. godine u 19:00 časova u Beloj sali KCK u Kruševcu. Organizatori nisu u situaciji da snose trškove dolaska i boravka u Kruševcu. Dobitnicima koji ne mogu da prisustvuju uručivanju nagrada poslaćemo nagrade i diplome u digitalnoj formi u PDF-u na njihov email.

LJUBAV I VINO, DOPUNJUJU SE FINO!

 

 

Voljeću te u januaru

Milion razloga za mržnju, jedan za ljubav. Milion laži za jednu istinu. Bezbroj ožiljaka opominjućih, lava vrelih suza što žeže utrobu i pretvara sve u pepeo i gar, a samo jedan osmjeh koji potire sve spaljene godine. Bezbroj protiv, i jedno jedino za. Milion ugašenih zvijezda upaliće jedna jedina, zvijezda koja vječno sja. Trista šezdeset … Настави са читањем “Voljeću te u januaru”


Milion razloga za mržnju,
jedan za ljubav.
Milion laži za jednu istinu.

Bezbroj ožiljaka opominjućih,
lava vrelih suza
što žeže utrobu
i pretvara sve u pepeo i gar,
a samo jedan osmjeh
koji potire sve spaljene godine.

Bezbroj protiv,
i jedno jedino za.

Milion ugašenih zvijezda
upaliće jedna jedina,
zvijezda koja vječno sja.

Trista šezdeset četiri dana
na koljena bačena
pred jednim jedinim danom,
danom u kojem se gubi
milion razloga za gorak ukus
progutanih presuda.

Zbog tog jednog dana,
zbog tog jednog osmjeha,
radi tog jednog za,
zatvaram sva vrata prkosa
rušim zidove ponosa
ispijam času tvoje osude
i stavljam svoj potpis
na sve presude,
bez riječi
bez odbrane
bez lica ravnodušne neznake,
stojim pred januarskim
sudom istine
brišući sve protiv za jedno za.

Milion noći besmisla
slaže se u januarski mozaik
i čini smisao moje biti,
najsmisleniji smisao
najbesmislenije priče ikad ispričane.

Milion iskidanih niti
upliće se u jednu jedinu,
neraskidivu nit raskinutih iluzija
pletući zlatnim slovima duše
ime od imena – Ljubav.

I sklanjam bezbroj žaoki otrovnih
zarad jednog osmjeha ljekovita,
zarad jednog mekog pogleda,
zarad jednog istinitog razloga,
povlačim sa srca katance i lance
i volim te i ovog januara.

Bezbroj dana sumornih
slažu se u mozaik januara
i svaki se boji novom bojom,
bojom jednog svijetlog dana,
bojom početka beskraja.

Noć srebrom veze novi dan,
u kalendaru korača još jedan januar,
koracima smjelim briše
sve moje napore i htijenja
da poreknem, da se odreknem,
od tebe, od sebe, sakrijem, nestanem
da dišem prestanem.

Skupljam sve protiv u jedno za.
Januar je. Januar ne poznaje razloge.
Januar ne priznaje zablude
i ne krije se iza iluzije.

Voljeću te u januaru.

Januar je, a januar sve pred sobom briše,
milion razloga prekrije patina zaborava,
hiljade zvijezda prospe po januarskim noćima
zlaćanu svjetlost nad sjenkama sjećanja,
dok zora na istoku prvim zracima
ispisuje ime od imena – Ljubav.

Voljeću te u januaru.
A onda…Onda se okrene list na kalendaru.

 

©   Nevenka Savić Alispahić

NEARTIKULISANA PESMA -Nena Miljanović

Slobodna Kao pra žena koja još ne zna za stid Gola kao istina Pećinska žena sam ti bila Bez artikulacije i velikih reči Najdubljim ćutanjem sam te ljubila Onako kako ljubi pra-ljubav Onakvog Kakvim sam te videla i volela: Čovek moj Lovac na impale tigrove i mene Štavitelj kože medveđe i moje Čuvar Vatre života … Настави са читањем “NEARTIKULISANA PESMA -Nena Miljanović”

Slobodna
Kao pra žena koja još ne zna za stid
Gola kao istina
Pećinska žena sam ti bila
Bez artikulacije i velikih reči
Najdubljim ćutanjem sam te ljubila
Onako kako ljubi pra-ljubav
Onakvog
Kakvim sam te videla i volela:
Čovek moj
Lovac na impale tigrove i mene
Štavitelj kože medveđe i moje
Čuvar
Vatre života u pepelu i meni
Tragač
Za divljim medom u mojim dupljama
Ratnik
Nosilac semena ljubavi u tobolcu o bedru
I mene na plećima i u mislima
Takvim ikonama tebe
Prekrila sam sve svoje misli
I postala hram religije ljubavi
I ti si postao moj Bog

&

Danas
Stihom slikam poslednju ikonu tebe
Na ikonostasu srušenog hrama :
Obezbožen ti
Artikulisan
Odeven u reči i izgovore
Govoriš gole laži…

…Ruši se moj hram
Ogrnuta očajem
Ispisujem pod poslednjom ikonom:
Ovde počiva moj tragač čuvar i ratnik
Ovde je umro Bog…