Ponovo hoću sa njom da delim
svod zvezdanog neba i jutarnje rose,
da snove snivamo jedino naše,
da samo nju volim i srcem celim
prenosim iskrene dodire duše,
nju hoću da gledam kad spava i sanja
na ramenu mome najdraže snove
i istinu samo da osećam tamo
bez teških reči, bez pritiska sveta,
samoćom samo lepote da znamo,
ponovo hoću sa njom ja tamo.
Dani pred nama doneće opet
i nju i voljene šapate sreće,
donesi me onda, pohitaj me tamo,
blizinu nam pruži i one lepote,
tu najlepšu sonatu melodije duše,
moj kod nje živote…
(Bgd, 26.avg.2017)
(Прочитано: 39 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.263 пута)