TRENUTAK – Nena Miljanović

Moj si najduži poetski trenutak U koji su stala sva moja čekanja I sedam mojih psećih života Toliko puta sam umirala zbog tvojih odlazaka I oživljavala Zbog tvojih cikličnih povrataka A onda sam odlučila da zaustavim vreme I prestala da brojim svoje pesničke smrti Od kojih živimo i moja poezija i ja U ciklusima O … Настави са читањем “TRENUTAK – Nena Miljanović”

Moj si najduži poetski trenutak
U koji su stala sva moja čekanja
I sedam mojih psećih života
Toliko puta sam umirala zbog tvojih odlazaka
I oživljavala
Zbog tvojih cikličnih povrataka
A onda sam odlučila da zaustavim vreme
I prestala da brojim svoje pesničke smrti
Od kojih živimo i moja poezija i ja
U ciklusima
O pasjoj privrženosti

Prestala sam da brojim išta
Izlaske i zalaske sunca
Godišnja doba i lunarne kalendare
Pozaboravljala sam imena dana u nedelji
Ne postoje više te prazne subote ili srede
Samo Praznik Velikog Dana (kad mi u pesmu dođeš )
Dan kome sam dala tvoje ime
I uvek datum početni
Godine dve hiljade beskrajne
Sa kazaljkama
Postavljenim na nultu mene
U bezvremenu Poezije
U kojoj sam ti ljubav
I živa

TAKO MALO – Slobodan Jevremović

Ranije nikad verov’o nisam da male stvari velikost čine, a sada te poznam i osećam stalno i ljubav si svuda, sa mnom, odavno, i najzad znam da malo od tebe, bilo reč, dodir, što dotakne mene, to tvoje malo za mene je mnogo, nenaviknut tako, možda sam mog’o zahvalnost još više pokazat’, reći, pa one … Настави са читањем “TAKO MALO – Slobodan Jevremović”

Ranije nikad verov’o nisam
da male stvari velikost čine,
a sada te poznam i osećam stalno
i ljubav si svuda, sa mnom, odavno,
i najzad znam da malo od tebe,
bilo reč, dodir, što dotakne mene,
to tvoje malo za mene je mnogo,
nenaviknut tako, možda sam mog’o
zahvalnost još više pokazat’, reći,
pa one najlepše zahvale izreći
za tebe samo, ljubavi moja,
nestvarnih dodira najlepše duše
ja hvala sad kažem i radost nek’ tvoja
svetlo mi bude gde tuge se ruše,
gde samo mi možemo biti,
na paperju duše iskreno sniti
il’ noć bila, il’ dan,
naš najlepši san.

I veoma puno meni je stalo
za tako malo, za vrlo malo…

(Bgd, 10.dec.2017)

Заборав

Децембарске дуге ледене кише… фијучу зраком као бичеви… зубима шкрипе, тешко се дише… Чак и ону тиху чежњу топе… Златне јесени утихну жар У младом снијегу на души твоје су стопе… плетени траг, мени на дар… Ето, да знам да постојиш… Непочин пољем којим ходиш сјенку ми као куче водиш док ситне стопе на иглу … Настави са читањем “Заборав”

Децембарске дуге ледене кише…
фијучу зраком као бичеви…
зубима шкрипе,
тешко се дише…

Чак и ону тиху чежњу топе…

Златне јесени утихну жар
У младом снијегу на души
твоје су стопе…
плетени траг, мени на дар…

Ето, да знам да постојиш…

Непочин пољем којим ходиш
сјенку ми као куче водиш
док ситне стопе на иглу бројиш…
пахуљама паперја исплети јој шал
смрзне ли она, нестаће жал…

Повратка ждрала да ли је било
кад му заборавом прокисне крило…
Од жара до жала сјећање
све тање, тање и тање…

Ја жарко желим свитање
за мене најфиније слово да одвојиш…
утопли ми сјенку, што се од ње бојиш…
усуђујем се да жудим и твој осмјех драг

а не само сан да постојиш.

ZVEZDA SA DRUGE STRANE OGLEDALA – Slobodan Jevremović

(za tebe) Gde su sada lepote sve tvoje, gde ti je radost svih srećnih dana i lekovi zdravlja svih onih rana koje ti vidiš a više ih nema, kad toga nema, i tmina drema jer svetlost ne može doći do tamo, gde ti si sada, bez razloga sama na drugoj strani, a istina ovamo čeka … Настави са читањем “ZVEZDA SA DRUGE STRANE OGLEDALA – Slobodan Jevremović”

(za tebe)

Gde su sada lepote sve tvoje,
gde ti je radost svih srećnih dana
i lekovi zdravlja svih onih rana
koje ti vidiš a više ih nema,
kad toga nema, i tmina drema
jer svetlost ne može doći do tamo,
gde ti si sada, bez razloga sama
na drugoj strani, a istina ovamo
čeka te vidno najstvarnih boja,
lepote prave, izgnanog mraka,
i lepi snovi, i lepe jave,
i godine mlade, najlepše, prave,
i one se ljubavi ne zaborave,
ovde sve čeka,
na ovoj strani
zvezdane jave.

Ogledalo čisto, druge je vrste,
život je ovde veoma pravi,
nije to onaj suprotan javi
kad budna sanjaš daleke zvezde
dok srećni časovi uz tebe jezde,
a ovde si prava i ime te seća
na radosti tvoje i buduće dane,
na prijateljstva, osete znane,
pametnice lepa, uz nestale mane,
da ovakva budeš, veća i najveća,
baš i takva jesi, kakva i jesi,
odvažna devojka najdivnog bića,
pa budi ovde, uvek sa nama,
sa ove strane zvezdanih svetala,
tvoga najlepšeg
i onog pravog
ogledala.

(Bgd, 14.dec.2017)

KLASIKA, NE SINTETIKA – Dejan Ivanović

Zvuk klavira, glasnik tajnih nemira, uvek čežnjivo impresionira. Raspon nečijeg raskošnog glasa, gore i šume zatalasa; Kamerni orkestar, usklađen, kao sunčev vetar, lebdi, očaran kosmičkom širinom, jedne violine, ushićene, prominentne, nad zvezdanom prašinom … Među Planetama putuju zvuci, čas nežni, svileni, pa odjednom podivljali jauci … Dok programirana mašina, buku imitira. Menjao bih zvuk mašine, … Настави са читањем “KLASIKA, NE SINTETIKA – Dejan Ivanović”

Zvuk klavira,
glasnik tajnih nemira,
uvek čežnjivo impresionira.
Raspon nečijeg raskošnog glasa,
gore i šume zatalasa;
Kamerni orkestar,
usklađen, kao sunčev vetar,
lebdi, očaran kosmičkom širinom,
jedne violine,
ushićene, prominentne, nad zvezdanom prašinom …

Među Planetama putuju zvuci,
čas nežni, svileni, pa odjednom podivljali jauci …
Dok programirana mašina,
buku imitira.
Menjao bih zvuk mašine,
njen sintetički kod,
kad nema klavira, moćnog glasa, violine,
bar za stari radio, simbol topline;
Ili slušao opijen,
poeziju noći i more  tišine …

 

 

PESMA KOJU NE MOGU NAPISATI – Nena Miljanović

  A da sam ti supruga Da li bih pisala pesme o tebi kao sada I kakve bi bile Lišene ove bolne želje da udišem tvoje izdahe U istom stanu i gradu Od ovih plitkih udaha na pola i na daljinu Bole me pluća i gušim se Od svih ovih velikih pesničkih reči o ljubavi … Настави са читањем “PESMA KOJU NE MOGU NAPISATI – Nena Miljanović”

 

A da sam ti supruga
Da li bih pisala pesme o tebi kao sada
I kakve bi bile
Lišene ove bolne želje da udišem tvoje izdahe
U istom stanu i gradu
Od ovih plitkih udaha na pola i na daljinu
Bole me pluća i gušim se
Od svih ovih velikih pesničkih reči o ljubavi
Kojim popunjavam praznine kad odeš
Kad odeš
Odeš
Uvek odeš …

Pitam se
Da li bih uopšte bila pesnikinja da sam ti supruga
Kakva li bih ti bila žena
(Koja te ne voli ovako strasno i bolno kao ja
ljubavnički i pesnički strašno
Kao nedostižnog supruga ili Boga)
Kad se nagomilaju navike i godine
Da li bih bila ravnodušna ( kao ona)
I gledala u tebe bez uzbuđenja ( kao u sebe)

Ne
I da si mi suprug
Videla bih te kako te vidim kao ljubavnika
I vidim sebe (ne kao nesrećnu pesnikinju)
Kako žurim da završim ručak za decu i tebe
( doći ćeš s posla između dva i četiri)
I samo zadrhtim kad otvoriš vrata
I sav mi se život u pogled slije
I damari sitno trepere
Munjevito
Od glave do pete te obljubim okom
i bezobrazno se protrljam o tebe
Dok čekam noćni sat da se osamimo
Među tvoje ruke da utonem
U postojanju u kom ne odlaziš
Ne odlaziš
I u kom ne pišem pesme…

…Jer
Sva proza između naših zidova
Bila bi najveća ljubavna pesma
Jedina
Koju ne mogu napisati
O tebi i meni…

НИСАМ ЗА ПОРАЗ РОЂЕНА – Ивана Зајић

Било је дана када сам патила, Када сам плакала и сузе лила, Ноћи када сам несрећна била, У самоћи нечујно, тихо плакала. Али кроз прозор угледах лепоту, Којој се очи стадоше дивити, Схватих да лепо је живети И радовати се животу. Помислих, зашто да тугујем, Па потом, ведрим мислима вођена, Схватих да нисам за пораз … Настави са читањем “НИСАМ ЗА ПОРАЗ РОЂЕНА – Ивана Зајић”

Било је дана када сам патила,
Када сам плакала и сузе лила,
Ноћи када сам несрећна била,
У самоћи нечујно, тихо плакала.
Али кроз прозор угледах лепоту,
Којој се очи стадоше дивити,
Схватих да лепо је живети
И радовати се животу.
Помислих, зашто да тугујем,
Па потом, ведрим мислима вођена,
Схватих да нисам за пораз рођена,
Већ да се овом животу радујем.

SRCE MOJE

Srce moje lako i nerado ostaje, bez meni drage mi slobode. Izgleda da ono kao ludo postaje, zato što ovo srce, jake emocije vode. Ovo meni sve više, na to liči i tako izgleda, da nijedan doktor, njega ne može da pregleda. Možda nijedan doktor, njemu ne bi našao mane, ali bez tebe ono, izgleda … Настави са читањем “SRCE MOJE”

Srce moje lako i nerado ostaje,
bez meni drage mi slobode.
Izgleda da ono kao ludo postaje,
zato što ovo srce, jake emocije vode.

Ovo meni sve više, na to liči i tako izgleda,
da nijedan doktor, njega ne može da pregleda.
Možda nijedan doktor, njemu ne bi našao mane,
ali bez tebe ono, izgleda kao da će da stane.

To sve više znači, da srce moje,
u jakim mukama drže nežne ruke tvoje.
Samo ono više ne može da opstaje,
a sve više tvoj sluga ono postaje.

Više ne postoji onaj osećaj najbolji,
da u srcu sve bude po mojoj volji.
Oo, devo mala, zar to mora ponoviti se opet,
zbog tebe, osećaj slobode meni je otet?

Sloboda meni tako mila i draga,
sada je našla sebi najvećeg vraga.
To tvoje malo nežno biće,
postalo je za mene opojno piće.

Srce samo tog pića želi da se napije,
kako bi nastavilo da se raduje i bije.
A ja osećao bi se dosta jadno i bedno,
kada bi ga ostavio pored tebe, a bez tebe žedno.

Vušković Nikola

Srce moje, u jakim mukama drže nežne ruke tvoje.

 

PLANINA – Dejan Ivanović

  PLANINA Planino rajska lepa si u suton zaspala pod snegom i vetar što duva ti u lice baš je drag ; Dođoh, ali za šetnju već je bilo kasno … Stigao sam da uputim tek ovlaš, pogled blag, na vidike što se šire modrim horizontom . Pogled u daljine daje snagu, budi želju za … Настави са читањем “PLANINA – Dejan Ivanović”

 

PLANINA

Planino rajska lepa si u suton zaspala pod snegom
i vetar što duva ti u lice baš je drag ;

Dođoh, ali za šetnju već je bilo kasno …
Stigao sam da uputim tek ovlaš, pogled blag,
na vidike što se šire modrim horizontom .
Pogled u daljine daje snagu, budi želju za životom,
pritajenu, nepoznatu čežnju, razbuktava strasno …

Dejan Ivanović,

09.12.2017.god.

KAKVA JE TO PESMA – Slobodan Jevremović

Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i … Настави са читањем “KAKVA JE TO PESMA – Slobodan Jevremović”

Koja je pesma iz moje duše
kad vidim svuda, dobrote se ruše,
reči ne čujem, a jesu moje,
reči što samo dobrim se broje,
bolni se pate, ne mogu pomoći,
pa mesec da skinem, ne uspem dostići
njoj na dlan svetlost ovu da stavim
kao znak ljubavi, kao znak hvale,
a ne uspem ništa i svi se žale,
svi sanjaju ružno a lepo ja hoću,
samo da zajedno, jer neću samoću,
jer mnogo što šta ne mogu i neću.

Kakva je to pesma na ivici razuma
kad granice nema i ljubav obuzima
sve misli moje a još bih hteo,
još da pomognem ako bih umeo
da bolni ne pate, da otišli se vrate,
da snovi ovi na javi budu,
da nema zlobe, ne čudi se čudu
što čujem svuda iskrene reči,
lepote duše što niko ne spreči,
i nju jasno vidim i njene lepote,
moj večni kod nje živote…

I onda tebe moram da pitam,
kakva je to pesma jer svuda te vidim
i lepote divim i svuda te živim,
kad ovde te vidim, i svuda jesi,
a nisi…

Kakva je to pesma…

(Bgd, 10.dec.2017)