Поетска ноћ – 23.12.2017. у 19:00 – Ресторан АС

17.12.2017. године, Крушевац Поштовани пријатељи, Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години… Љубодраг Обрадовић, председник … Настави са читањем “Поетска ноћ – 23.12.2017. у 19:00 – Ресторан АС”

17.12.2017. године, Крушевац

Поштовани пријатељи,

Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

10.12.2017. године, Крушевац
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу жели да организује песничко дружење ПОЕТСКА НОЋ, на коме ћемо једни другима на прагу нове године пожелети све најлепше. Дружење уз добру поезију, музику и богат мени планирано је за суботу 23.12.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац у Жабару са почетком у 19:00 сати и реализоваће се ако буде довољно пријављених (бар 30). Позивамо све заинтересоване песнике, афористичаре и књижевнике (могу учествовати и њихови најближи: супружници, пријатељи…) да се пријаве на мејл pesnik@poezija.rs (или да ме ме обавесте лично: телефоном или поруком на фејсбуку) најкасније до 17.12.2017. године.
 
Цена за учешће на овом дружењу је 1.000,00 динара. Прецизне информације о времену и начину уплате поменутог износа биће објављене 17.12.2017. године на овој страни, ако и Ви желите да се поменута ПОЕТСКА НОЋ организује…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

СЕНКЕ У НОЋИ- Споменка Денда Хамовић

У овој тихој ноћи Наше очи Говоре Лептири лете Бујају мисли Немирно У грабљиве руке Жеље се сплеле Хрле Две сенке у ноћи Таму дана гасе Пламте.

У овој тихој ноћи
Наше очи
Говоре

Лептири лете
Бујају мисли
Немирно

У грабљиве руке
Жеље се сплеле
Хрле

Две сенке у ноћи
Таму дана гасе
Пламте.

DVE SVETLOSTI – Nena Miljanović

  Ta naša okončana ljubav Svetli nepomućenim sjajem Kao istrošena zvezda koje odavno nema A svetlost njena putuje i putuje Od njenog okončanog života do naših očiju Tu je i kad je nema I mi Tu smo i sad kad smo prošli U tebi ja i u meni ti Ukovani (u moje pesme) Kao slika … Настави са читањем “DVE SVETLOSTI – Nena Miljanović”

 
Ta naša okončana ljubav
Svetli nepomućenim sjajem
Kao istrošena zvezda koje odavno nema
A svetlost njena putuje i putuje
Od njenog okončanog života do naših očiju
Tu je i kad je nema
I mi
Tu smo i sad kad smo prošli
U tebi ja i u meni ti
Ukovani (u moje pesme)
Kao slika zvezde koje nema
U svod neba koje ne postoji …
 
…I kao svetlost svemirom
Struji fluid mirisnih sećanja između nas
Miris tebe
Osećam u ovom zimskom danu
“Na moravske vrbake mi mirišeš dragi”
Govorila sam ti
“Na zelenkade drinske mirišeš draga”
Govorio si mi
I znam
Da u ovom decembru osećaš april i miris mene
Sad kad nas ništa ne može vratiti
I samo dišemo
Kao da smo živi
 
Sad kad se više ne možemo ponoviti
Samo se udahnemo mirisnim mislima
Udaljeni
Postojimo jedno u drugom
“Prisutni kao svetlost bez glasa”
Kako reče jednom pesnik Kišević
Trajemo
Kao sjaj ugašenih zvezda
I svetli nas ta okončana ljubav
I dišu nas reke i bilja
Sad kad se nema zbog čega disati
Kad smo još samo zvezdana prašina
Na nebu poezije
 

San kad progovori

„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“ iz sna me budi tihi glas, kao da je sad, ovaj čas na jastuku, kraj uha mog, rukom svojom, kao nekad, sklonio pramenje kose da me šapatom toplim za novi pripremi dan. „…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“ ustajem naglom kretnjom, nit’ snena nit’ budna … Настави са читањем “San kad progovori”

„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
iz sna me budi tihi glas, kao da je sad, ovaj čas
na jastuku, kraj uha mog, rukom svojom,
kao nekad, sklonio pramenje kose
da me šapatom toplim za novi pripremi dan.

„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
ustajem naglom kretnjom, nit’ snena nit’ budna skroz
dok mi u glavi ponavljaju se riječi
kao kod onih starih ploča kad gramofonska igla
zapne o neku ogrebotinu na vinilu
i dok se pitam gdje se gasi, gdje da pomjerim
pohabanu ploču i staru gramofonsku iglu
ni ne primjećujem kako obilazim prostorije
otvaram i zatvaram vrata, zavirijum u ćoškove,
„šta tražim“ – pitam se, odmahnem rukom i
palim prvu cigaretu, povlačim dim zatvorenih očiju
nadajući se da ću biti budna sasvim kada ih otvorim
i da će netragom nestati glas u glavi
vraćajući me javi, vraćajući me sebi.

„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
ruga mi se plavičast dim dok otvaram oči
više nije samo šapat iz sna u mojoj glavi
sad se eto sa mnom šegači u dimu ispisujući riječi.

Razmičem zastore, vazduh mi treba,
sunce i svjetlost odagnaće aveti sna
ali avaj, danas se sa mnom i sunce igra
njemu se valjda sviđaju riječi pa ih niže
slovo po slovo svojim mekim zracima
svuda gdje pogledam, gdje god da se ogledam.

„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
šapuće u mojoj glavi dobro poznat glas,
pogled mi sam u daljinu bježi
u dalekom horizontu tražeći spas,
a tamo, tamo se bijeli oblaci u slova složili
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“

Odmahnuh glavom kao da rastjerujem paučinu
za novom cigaretom posežem,
čujem po sobi se prosuo šapat
ali ovaj put čula sam sopstveni glas
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“

Odustajem, pomislih, potiskujući izdajnički smješak,
pomirena sa javom i snom glasno ponovih;
„Ma…ne dam ja Tebe. Ne dam ja Nas.“

© Nevenka Savić Alispahić

NEMAM NIŠTA S’ TIM Milovan Petrović

Oko mene pesma muzika i dim ja negde daleko nemam ništa s’ tim U mislima svojim tražim usne tvoje samo one lek su za nemire moje. Oko mene vino u čaše se toči a ja budan sanjam sanjam tvoje oči. Sanjam kako ljubim plave kose tvoje dok vino se toči sledim snove svoje. *** Ubiće … Настави са читањем “NEMAM NIŠTA S’ TIM Milovan Petrović”

Oko mene pesma
muzika i dim
ja negde daleko
nemam ništa s’ tim

U mislima svojim
tražim usne tvoje
samo one lek su
za nemire moje.

Oko mene vino
u čaše se toči
a ja budan sanjam
sanjam tvoje oči.

Sanjam kako ljubim
plave kose tvoje
dok vino se toči
sledim snove svoje.

***

Ubiće me pesma
kafana i dim
slučajno sam ovde
nemam ništa s’ tim.

Muziku ne slušam
piće mi ne prija
šta ja radim ovde
ne znam više ni ja.

Milovan Petrović

KVAZIMODO – Nena Miljanović

Budimo prozaični (neumesno je sad posle rastanka o ljubavi) Pričajmo o bilo čemu I pravimo se da je ovaj susret slučajnost Evo Načinjem neutralnu temu o vremenu Zamisli Postala sam osetljiva na promene Strašno me bole aprilski vetar i jesenje kiše Uzgred Kad je već reč o tome Boli li te još uvek koleno na … Настави са читањем “KVAZIMODO – Nena Miljanović”

Budimo prozaični
(neumesno je sad posle rastanka o ljubavi)
Pričajmo o bilo čemu
I pravimo se da je ovaj susret slučajnost
Evo
Načinjem neutralnu temu o vremenu
Zamisli
Postala sam osetljiva na promene
Strašno me bole aprilski vetar i jesenje kiše
Uzgred
Kad je već reč o tome
Boli li te još uvek koleno na nagle promene
I da li ti malo koči hod pa hramlješ
(zvala sam te moj lepi Kvazimodo dok sam ti trljala otoke
I ti mene moja Esmeralda
Dok si se pravio da te ne boli)

Čuj
Ovo ide u lošem pravcu
Pomozi mi
Pitaj me bilo šta što ne podseća na nas
Da
Dobro sam
Da
Dovoljno spavam i jedem na vreme
Ne
Ne plačem više zbog sitnica i ne drhtim kad grmi
Molim te nemoj
O ovome ne govore oni koji se nisu voleli
Koji se ne vole

Hajde
Okončajmo ovaj slučajni susret i usiljeni razgovor
Počinje kiša i grmi
Oprostimo se i raziđimo bez podsećanja i osećanja
Možemo mi to
I ne gledaj me tako
Ne plačem
Čini ti se
To mi se samo ova kiša sliva niz lice
I nije ti glas šupalj i napukao
Je li da mi se to samo čini čini zbog grmljavine
Zbog nje i drhtim
( ne zbog tebe)
I ti jedva koračaš zbog promene dok pognut odlaziš
(ne zbog mene)

Je li da je tako
Moj Kvazimodo
Je li

Промоција две књиге Зорана Јовановића у Крушевцу

Pročitajte tekst do kraja У Крушевачком позоришту је 28.11.2017. године одржана традиционална манифестација  ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овога пута представили смо стваралаштво Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца и то две његове књиге: књигу поезије НАДА (чији је издавач Удружење песника … Настави са читањем “Промоција две књиге Зорана Јовановића у Крушевцу”

Pročitajte tekst do kraja

У Крушевачком позоришту је 28.11.2017. године одржана традиционална манифестација  ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овога пута представили смо стваралаштво Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца и то две његове књиге: књигу поезије НАДА (чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ) и књигу афоризама ПРСТ СУДБИНЕ. О стваралаштву Зорана Јовановића говорио је Љубодраг Обрадовић, а поезију Зорана Јовановића читала је Невена Татић-Карајовић. Тај део програма осмислио је и водио Саша Милитић. У другом делу програма који је водила Светлана Ђурђевић представили су се крушевачки песници:  Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић, Слађана Бундало, Мира Смиљанић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Даница Рајковић, Витомир Станојевић, Зорица Шошић Максимовић, Саша Милетић, Анђела Деспотовић, Иван Милановић, Михајло Ћирковић (афористичар), Бата Костадинов (афористичар), Душица Сојкић, Богдан Јефтић, Драгана Белић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић… Мира Смиљанић је на крају програма почастила песнике тортом у част свог рођендана. Програм је пратило неубичајено доста публике, што је одличан предзнак да поезија има будућност.

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА – Драгош Павић

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА (По мотивима романа-параболе БАЈКА Добрице Ћосића) Доћи ће црни човек на белом коњу и донети слободу свима и за све. Да ли ја мислим на њих? Јео сам јабуке са њима да се у њихове снове настаним, трезвено, али уплашен, нагло одлучих. Знам да постоји племе које једе … Настави са читањем “ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА – Драгош Павић”

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА
(По мотивима романа-параболе БАЈКА
Добрице Ћосића)

Доћи ће црни човек на белом коњу
и донети слободу свима и за све.

Да ли ја мислим на њих?
Јео сам јабуке са њима
да се у њихове снове настаним,
трезвено, али уплашен, нагло одлучих.
Знам да постоји племе
које једе све јабуке
и слободу воли више од среће.
Знам да сам напустио велики свет
јер је било гнусно с њима живети
и међу њима бити разапет.

Желео сам да истрајем
па сам се потуцао док нисам чуо
да ратују и да упркос крају
мисле само о рају.
Остао сам запањен овим изумом
епохе јер моје племе дуализма
не може да глача облутке реке
и поред толико страве присваја
људску моћ и њиме се храни
као косовски галоврани.

Ако је реч о Анђами,
класику векова и снова,
мора се рачунати на провокације
његовог ума јер је разочарани
бунтовник, наивни романтичар,
који се у часу претвара
у девојачко лице и има све слабости
и вештине као стари лукавац
огрезао у таштине.
Настави са читањем “ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА – Драгош Павић”

JUGO – Dejan Ivanović

  JUGO (Na južnom Jadranu duva od početka jeseni do kraja zime a na severnom od kraja zime do početka leta) Talasi juga, kao starinska muzička fuga. Ponavljaju se i ponavljaju, imitiraju glasno jedan drugoga, za kvintu više za kvartu niže, pa se udaljavaju, beže onda opet spajaju da zvuče kompleksno; Vreme je za ljude … Настави са читањем “JUGO – Dejan Ivanović”

 

JUGO
(Na južnom Jadranu duva od početka jeseni do kraja zime
a na severnom od kraja zime do početka leta)

Talasi juga,
kao starinska muzička fuga.
Ponavljaju se i ponavljaju,
imitiraju glasno jedan drugoga,
za kvintu više za kvartu niže,
pa se udaljavaju, beže
onda opet spajaju da zvuče kompleksno;
Vreme je za ljude bolesno …

Zovu “široko” taj jugo.
Donosi kišu iz Afrike i vlagu.
Vlaga se uvlači u kosti koje bole.
Nebo je mutno, olovno i sve to
zna da potraje dugo,
kao da nikad neće da prestane.
Ljudi se osećaju melanholično, čudno
iskočili bi iz kože da mogu u te dane.

Jedino se oko nogu mota krišom
neko veselo mače, što brzo umače,
spretno pobeže u kuću pred kišom …

Vetrovi, oluje, bure, nepogode su zgode
da se o njima piše, kao prirodnim čudima.
A ja bih voleo lično, iako nisam vetar ni jugo,
nemam tako veliku snagu.
Kad pročitaju pesme, da donesem radost ljudima.

Dejan Ivanović
28.11.2017. Baroševac

DzEZ – Dejan Ivanović

  DzEZ Ah, prija u ovaj sat, ko voli sav taj dzez, svežu improvizaciju smele varijacije, čistu  intonaciju, boje tonova, kadence, harmonije. Akordi milozvučni, kao nasumični, liče laiku na konfuziju i zbrku. Al’ kad se pažljivo sluša razume duša. Onaj ko dušu ima, raspoznaje mislima rezonantnu poruku. Protkana maštom, nadahnuta snovima, jedinstvena, bliska bogovima i … Настави са читањем “DzEZ – Dejan Ivanović”

 

DzEZ

Ah, prija u ovaj sat, ko voli
sav taj dzez, svežu improvizaciju
smele varijacije, čistu  intonaciju,
boje tonova, kadence, harmonije.
Akordi milozvučni, kao nasumični,
liče laiku na konfuziju i zbrku.
Al’ kad se pažljivo sluša razume duša.
Onaj ko dušu ima,
raspoznaje mislima rezonantnu poruku.

Protkana maštom, nadahnuta snovima,
jedinstvena, bliska bogovima i ljudima.
Muzika opusti i ponese
u nepoznate dimenzije, daljine,
nepregledna prostranstva,
dislocira kroz vreme,
unutrašnjom svetlošću obasja.
Ilustruje sklad u haosu.
Red u kosmosu …