С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића

У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом … Настави са читањем “С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића”

У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом месту. Био је Жиле и прави домаћин који је свим учесницима програма даривао пригодне поклоне, а све посетиоце осим одличним поетско-музичким програмом почастио и одличним роштиљем и још бољим пићем… Браво Жико, домаћине….


Жика ужива док ћерка Миљана пева. Гитару свира Владица Радојевић


Живојин Манојловић

ОТИДО НА ПРЕЛО

Чуча утуљена
Тек пред себе да спазиш чељаде
Свирајче свири с звуци те милује
И врће у дане младе

Ибриче крај троношца
Па се ту посадих
Ледена вода у тестиче
Све знојно споља
С извора донешена из стене истиче

Поглем лево па ме све милина
Девојче белу вуну преде
Лете прсти ки да је милује
На вртено умотава
Тање но паук жице
Ђувеглији за чарапе
А кудељу заденула кроз појас од канице

Момче мирно седи
Сам што је не додирује
Са сламку у устима се поигрује
И кришом десним окем поглеђује
Ђипио би он
Да је помилује
С нежне речи раздрагује

Ал две бабе ту заселе
Сам очима севљу
Ки муњом да те у срце потревљу

Девојче с ђувеглију
Са стрпљење сачекују
Да у чучу гаса понестане
А бабе припазуље сан не обори
Тад уздаси шапутања
Има да потрају
Све док петли не запеву
И кроз прозор не озори

Настави са читањем “С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића”

MOJI SINOVI – Eleonora Luthander

MOJI SINOVIMoji sinovi sede na klupi u parku i telefoniraju Čekam poziv Moji sinovi pevaju prelazeći ulicu preleću granicu prirodno bez pasoša kao ptice selice Dolaze Plivaju uzvodno kao lososi moji sinovi migranti i ja Magična pokertna traka zemljine kore tu nas je donela Ogledamo se u izvoru dobrodošlice moji sinovi i ja So i … Настави са читањем “MOJI SINOVI – Eleonora Luthander”


MOJI SINOVI
Moji sinovi sede na klupi
u parku
i telefoniraju

Čekam poziv

Moji sinovi pevaju
prelazeći ulicu
preleću granicu
prirodno
bez pasoša
kao ptice selice

Dolaze

Plivaju uzvodno
kao lososi
moji sinovi
migranti
i ja

Magična
pokertna traka
zemljine kore
tu nas je donela

Ogledamo se
u izvoru dobrodošlice
moji sinovi i ja

So i pogača na ramenu

Blede kao jutro
devojke mašu kosama

Trn ruže
zaboden u jabuku

(C) Eleonora Luthander

Мементо мори

Тишина која прича и чврст стисак хладних руку плес сребрног лишћа јасена уз музику скривеног вјетра бљештава свјестлост што смјело размиче облаке као да каже – не брини, крај тебе сам корак који одмиче а остаје суза рођена у осмјеху блиједих усана и трајни знак на души да вољети не значи нужно и остати. Изнад … Настави са читањем “Мементо мори”

Тишина која прича
и чврст стисак хладних руку
плес сребрног лишћа јасена
уз музику скривеног вјетра
бљештава свјестлост
што смјело размиче облаке
као да каже – не брини, крај тебе сам
корак који одмиче а остаје
суза рођена у осмјеху блиједих усана
и трајни знак на души
да вољети не значи нужно и остати.
Изнад свега
изнад тишине и свјетла
изнад туга и радости
важно је знати
љубав ни пред смрћу неће стати.
И овај дим плавичаст
и мисао скривена у тами ноћи
све је то љубав
све је то запис о свему што
и кад сами прођемо
неће проћи.

ТРЕБАШ МИ – Ратко Тодосијевић Баћо

ТРЕБАШ МИ Требаш ми због лика Иконе на мом зиду И капи воде На мом длану Уместо маховине На влажној стени Хладне воде Са извора Првих јутарњих капи Росе у нашој башти Јутра Подне Вечери Зато ми требаш Док небом пловим Моја комета лута Да чујем песму Зато ми требаш Требаш ми Да досањамо Недосањани … Настави са читањем “ТРЕБАШ МИ – Ратко Тодосијевић Баћо”


ТРЕБАШ МИ

Требаш ми због лика
Иконе на мом зиду
И капи воде
На мом длану

Уместо маховине
На влажној стени
Хладне воде
Са извора
Првих јутарњих капи
Росе у нашој башти
Јутра
Подне
Вечери

Зато ми требаш
Док небом пловим
Моја комета лута
Да чујем песму

Зато ми требаш
Требаш ми
Да досањамо
Недосањани
Сан

Требаш ми уместо
Пешчаног сата
Који куца само
За тебе и мене

Требаш ми
Да ти кажем
Да ми требаш
Ма требаш ми и
Када ми не требаш

© Ратко Тодосијевић

 

NAS DVOJE – Nena Miljanović

Rastaćemo se jednom I kad pođemo ponovo svako svojim putem Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili  Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom) Tajni ljubavnici Za sva sticanja smo zakasnili (što bi nas vezivalo i kad prođemo) Za porodicu i decu (Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima I voleli … Настави са читањем “NAS DVOJE – Nena Miljanović”

Rastaćemo se jednom
I kad pođemo ponovo svako svojim putem
Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili 
Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom)
Tajni ljubavnici
Za sva sticanja smo zakasnili
(što bi nas vezivalo i kad prođemo)
Za porodicu i decu
(Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima
I voleli smo ih i moje ti i tvoje ja
Ali
Nismo imali naše)
I jednom kad se budemo rastali (nema večitih ljubavnika)
Neću imati tebe u sinu ni ti mene u kćeri

Nas dvoje
Sem te skrivene jubavi nikad ništa nismo imali
Bez zajedničke bar šolje za čaj
Što bi nam sutra bila relikvija
Iz naše razrušene svetinje
Ništa nećemo imati po rastanku
Sem sećanja koja će izbledeti
U par mojih požutelih zbirki poezije
Koje čak nećeš smeti držati u svome porodičnom domu
I povremeno listati tražeći nas prošle
Ni papir ti ne smem biti
Ni mrtvo slovo na njemu
O nas dvoje nekad živih 

JA OPET ŽELIM TUŠKANAC – Slobodan Jevremović

Ne znam to mila, Stalno te sanjam I opet želim, Svim srcem celim, Da ponovo dodjem K’o stari znanac, K’o voljeno biće, Tamo, sa tobom, U naše gnezdo, U svet snova i jave, Od juče za sutra, U naš Tuškanac. (Bgd, 29.05.2018)

Ne znam to mila,
Stalno te sanjam
I opet želim,
Svim srcem celim,
Da ponovo dodjem
K’o stari znanac,
K’o voljeno biće,
Tamo, sa tobom,
U naše gnezdo,
U svet snova i jave,
Od juče za sutra,
U naš Tuškanac.

(Bgd, 29.05.2018)

Драгош Павић – ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ Ово су пожари које ти од порука стварам, хоћу да излечим мале болесне јагоде што су сазреле на твоме трбуху. Желим да после снова не остане траг на твоме телу, да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ… Сећања на њу никад се нећу спасти. У мојој души … Настави са читањем “Драгош Павић – ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ”

ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

Ово су пожари које ти од
порука стварам,
хоћу да излечим мале болесне јагоде
што су сазреле на твоме трбуху.

Желим да после снова
не остане траг на твоме телу,
да понесеш од мене само тугу
и свилу белу
и мирис благ…

Сећања на њу
никад се нећу спасти.

У мојој души нема места за другу.

Знам само да бих се без ње
разбио као талас
о речни брзак.
Мораш бити дамар сјајне месечине
и дах који ће да опомене
да талас ваздуха
усред тишине
дршћући долети из даљине,
жив и бујан као лахор
са липе цветне,
опојно полети са расцветане гране.

Али, немој да у облаку нестанеш
и побегнеш иза брега
и однесеш врело узаврелог
ковитлаца срца.

Зашто да кријем
кад ми се увек појавиш
као златни врч вином препуњен.

Радост је осетљива као кап росе
кад се срце разигра
при помисли да би могла бити моја.

Треба издржати јутро живота
јер ће старење стићи
и у мени изазвати суноврат
пепела изгорелог.
Ветрови ће да се сукобе с реком
и да исуше море љубави.

© Драгош Павић

TIPIK – Nena Niljanović

Ne čekam te čežnjiva u ovoj pesmi Koju bih proglasila praznikom ponovnog susreta I ukrasila biranim metaforama Po tipiku “velike” poezije i male ljubavi Naprimer Kako te čekam u nekoj budućoj raskošnoj noći Ukrašenoj iluminacijama svih sazvežđa Sa sedam vrućih zvezda Plejada među nogama Na sedmom nebu telesne ljubavi Ili recimo u nekom svetom i … Настави са читањем “TIPIK – Nena Niljanović”

Ne čekam te čežnjiva u ovoj pesmi
Koju bih proglasila praznikom ponovnog susreta
I ukrasila biranim metaforama
Po tipiku “velike” poezije i male ljubavi
Naprimer
Kako te čekam u nekoj budućoj raskošnoj noći
Ukrašenoj iluminacijama svih sazvežđa
Sa sedam vrućih zvezda Plejada među nogama
Na sedmom nebu telesne ljubavi
Ili recimo u nekom svetom i svetlom danu
Kad se događaju čudesa uskrsnuća
Sa verom u nastavak ljubavi tamo gde je stala
 
Uopšte te ne čekam
Jer ja nisam ni vernik ni nevernik
I ne pitam se postoje li Bog i Ljubav
(ko je još mislima dopro do odgovora )
Samo te osećam kao sitnu kucavicu u bilu
I kao sev najvećeg pojma za koji ne postoji reč
O onome što niti dolazi niti odlazi
I neće mi srce lupati pesnički prejako (ako se fizički vratiš)
Kao zvona crkve sv.Marka ili nekog drugog sveca
Ili divljački dobošati kao tam-tam urođenika mnogobožaca
 
Ništa se neće desiti
Jer te i ne čekam nikad otišlog iz duše
Samo postojim i svetlim kao ostarela Elektra
I tu si
U mojoj pesničkoj jednostavnosti
Kao golotinja tela i duha
Koja nije za malu poeziju i velike reči
I ni za čije oči
Osim za slepe oči srca
I Boga
Koji ima tvoj lik

PROKLELA ME JEDNA ŽENA – Milovan Petrović (pesma za komponovanje – pevanje)

Grešio sam u ljubavi grešili su drugi tako pravim putem uvek ići u životu nije lako. Ref: Proklela me jedna žena a ljubav je moja bila proklela me jedna žena pa me sreća napustila. Grešio sam kajao se to je deo sudbe moje sad me stiže kletva njena bolom plaćam grehe svoje. Ref; Proklela me … Настави са читањем “PROKLELA ME JEDNA ŽENA – Milovan Petrović (pesma za komponovanje – pevanje)”

Grešio sam u ljubavi
grešili su drugi tako
pravim putem uvek ići
u životu nije lako.

Ref:
Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.

Grešio sam kajao se
to je deo sudbe moje
sad me stiže kletva njena
bolom plaćam grehe svoje.

Ref;

Proklela me ….

Grešio sam, oprosti mi
svetac nikad biti neću
vrati meni prošle dane
vrati meni moju sreću.

Ref.

Proklela me….

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com

Књига – Ивана Зајић

Колико се у мени скупило туге, Сваки ми дан препун брига Ја ноћас немам утехе друге, Мени је друг једино књига. Ал’ уморне су очи моје, У њима станују само сузе, Коме да причам јаде своје? – Све оно лепо живот ми узе. А када не будем могла да дишем И кад од бола задрхтим … Настави са читањем “Књига – Ивана Зајић”

Колико се у мени скупило туге,
Сваки ми дан препун брига
Ја ноћас немам утехе друге,
Мени је друг једино књига.

Ал’ уморне су очи моје,
У њима станују само сузе,
Коме да причам јаде своје? –
Све оно лепо живот ми узе.

А када не будем могла да дишем
И кад од бола задрхтим цела,
Нико ми не сме забранити да пишем,
Јер знам да све трпи хартија бела.

Хоћу да стресем са себе муку,
Хоћу да пишем шта ми је мило,
Нека ме вређају, газе и туку,
Ал’ можда тад би ми лакше било.