Добродошли!
Voleli smo iste stvari Male, ali lepe Voleli smi se i nas dvoje Zvao sam te srce moje… Volela si romantiku i sveće Mladi mesec i na nebu sve zvezde Volela si blage noći I poljupce oko ponoći… Otišla si sasvim tiho Jedne takve blage noći Odnela si naše snove Što sanjasmo do noći ove… … Настави са читањем “Voleli smo iste stvari”
Voleli smo iste stvari
Male, ali lepe
Voleli smi se i nas dvoje
Zvao sam te srce moje…
Volela si romantiku i sveće
Mladi mesec i na nebu sve zvezde
Volela si blage noći
I poljupce oko ponoći…
Otišla si sasvim tiho
Jedne takve blage noći
Odnela si naše snove
Što sanjasmo do noći ove…
Sada blagi vetrić duva
Sa lica mi briše suze
Otišla si bez pozdrava
Sudbina mi tebe uze…
Voleli smo iste stvari
Kedna smo duša bili
Ali više moja nisi
Otišla si, otišla si.
Vraćaš se kao zločinac na mesto zločina, Pokušavaš se iskupiti lica nevina, Al’ žrtva ti čvrsto na nogama stoji, A gde su sada ideali tvoji? Nudiš mi neko kajanje, A ono tako liči na bajanje. Plačeš, klečiš, moliš… šta sve ne radiš… Kako mi se samo zbog toga gadiš. Šta bi odjednom od velikog dase? … Настави са читањем “LJUBAV SE IPAK SAMO LJUBAVLJU TRAŽI -Jelena Đurašković”
Vraćaš se kao zločinac na mesto zločina,
Pokušavaš se iskupiti lica nevina,
Al’ žrtva ti čvrsto na nogama stoji,
A gde su sada ideali tvoji?
Nudiš mi neko kajanje,
A ono tako liči na bajanje.
Plačeš, klečiš, moliš… šta sve ne radiš…
Kako mi se samo zbog toga gadiš.
Šta bi odjednom od velikog dase?
Otrcao se dasa,pa ne liči na se.
Nadaš se prihvatit ću tvoje izvinjenje.
Želiš probuditi moje sažaljenje.
Al’ne samo da me u srce ne diraš,
Već me tako još više nerviraš.
Ko nekad navlačiš istu masku,o Bože,
Al’ uzalud, ništa me više prevarit ne može.
Mislio si da će ti uvek proći
Sve moje tuge, čežnje, besane noći,
Laži i prevare što su nadamnom vladale,
Uvrede što su mi ponos k’o strele ubadale,
Da će srce uvek da oprosti
Sve drskosti,bezobzirnosti, grubosti…
Kad se svega setim,sva se ježim,
Al’ neću da bežim.
Čvrsta sam ko bedem i duše mirne.
Od izleva tvojih baš ništa da me dirne.
U srcu te mome nema više,
Sprale te gorkih suza kiše.
To što sam te nekad mnogo volela,
Ne znači ništa,jer sam te prebolela.
Kad mi se mnogo od tebe smučilo,
Srce je tako odlučilo.
Imuna sam postala na stari čar;
Ne pališ u meni ni najmanji žar.
Nisam ja više ona što sam bila.
Grubost me tvoja osvestila.
Rodila se u meni misao spasa
Izrasla iz ugaženog,ranjenog ponosa:
“Čovek si što može da zavede,da zaludi jako,
Al’ da usreći, nikoga, nikada i nikako.”
Bio si moja velika greška.
Bio si moja nevolja teška.
Ja novi život živim sada i zato od mene idi!
Šta ćeš sa svojim,razmisli,vidi.
Shvati već jednom i samom sebi kaži:
“Ljubav se ipak samo ljubavlju traži.”
Nadali se verovali čekali pa ulagali i voleli poklanjali i… Svega se sećaju perunike nikle iz grobova robova najnežnijih ptičjih snova
Nadali se
verovali
čekali pa
ulagali
i voleli
poklanjali
i…
Svega se sećaju perunike
nikle iz grobova robova
najnežnijih ptičjih
snova
Da li zaboravljaš ko si i šta si? Da li se sećaš odkud si došla? Dal’ te još nešto za koren veže ili je čežnja za domom prošla? Znaš li ti stvarno nekog da voliš? Ne traži ljubav od grešnog grada. Dal’ si toliko dodira željna pa svakom dripcu veruješ sada? Ispljuni otrov što voljno … Настави са читањем “Zbunjena Pesma – Nenad Đekić”
Da li zaboravljaš ko si i šta si?
Da li se sećaš odkud si došla?
Dal’ te još nešto za koren veže
ili je čežnja za domom prošla?
Znaš li ti stvarno nekog da voliš?
Ne traži ljubav od grešnog grada.
Dal’ si toliko dodira željna
pa svakom dripcu veruješ sada?
Ispljuni otrov što voljno ga piješ.
Znam, vuče te kaplja prividno bistra.
U lažnom svetu otrovanih duša
teško je biti prihvaćena čista.
Pusti da leptir opet poleti.
Odbaci teret, veže mu krila.
Ruža je ruža i u šumi kad raste,
ostani cvetić kakav si bila.
Davno smo se u mojoj i tvojoj kući, zajedno igrali, jedući ‘leba i masti, proje – šta nam ko da ređe mleka, sira kad se nađe. Najčešće gladni; jeli bi voća onako natašte, još zelenih šljiva, mušmula, kajsija, krušaka. Neki dan smo se sreli; prođe, da me i ne pogleda. Ćuteći. Ako. Neka. Jednom smo … Настави са читањем “NAJTEŽE JE BITI ČOVEK – Dejan Ivanović”
Davno smo se u mojoj i tvojoj kući,
zajedno igrali, jedući
‘leba i masti, proje – šta nam ko da
ređe mleka, sira kad se nađe.
Najčešće gladni; jeli bi voća
onako natašte, još zelenih šljiva,
mušmula, kajsija, krušaka.
Neki dan smo se sreli; prođe, da me i ne pogleda.
Ćuteći. Ako. Neka.
Jednom smo bili deca, ja željan tvojih
nedostižnih, skupih igračaka,
lopte, bicikla, ti proje, sira, trešanja, krušaka.
Veruj, beše mi svejedno.
Toliko svejedno da ne mogu iskazati;
jedino malo sramota, tvojega srama –
– to li je takozvani transfer blama?
Sramota zbog tebe, takvog;
od koga život ne načini ČOVEKA!
(iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO) Nemoj da dođeš taki bogat I da me prosiš od otac sa zlato Nije moje srce za tvoje pare Nemoj da nudiš tičije mleko Ni dželep crni i beli konji Ni dušek od sitno guščije perje Ni jastuk od svilu Ni jorgan od somot Ništa ti neću … Настави са читањем “NEMOJ DA ME PROSIŠ- Nena Miljanović Daniluška”
(iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)
PESMA RADOSTI Zahvalan Nebu I mračnoj noći Mesecu i zvezdama što mi osvetljavaju put Jutru i džamijama što me budnog bude Kad sviću nove nade Za nove pobede Kroz ove rajske vrtove gde nafta izvire a nema zlih misli Tuge i gladi Mržnje i boli Ovde se iskreno voli U toploj pustinji žednoj ljubavi Zahvalan … Настави са читањем “Saša Milivojev – PESMA RADOSTI”
PESMA RADOSTI
Zahvalan Nebu
I mračnoj noći
Mesecu i zvezdama
što mi osvetljavaju put
Jutru i džamijama
što me budnog bude
Kad sviću nove nade
Za nove pobede
Kroz ove rajske vrtove
gde nafta izvire
a nema zlih misli
Tuge i gladi
Mržnje i boli
Ovde se iskreno voli
U toploj pustinji
žednoj ljubavi
Zahvalan živote
na plavom beskraju slobode
I suncu za bljeske svetlosti
što pesak pozlati i užari
I moru što uspavanke šumi
Osekom strepnje odnosi
Plima blaženstvo donosi
Ovde gde svaki vapaj prolazi
Zahvalan prirodi, zemlji i vodi
na svim plodovima
Slatkim voćkama
Pčelama na cvetovima
Medu na usnama
Kokosu na dlanovima
I divljim zverima
što su me ohrabrile
I humanim ljudima
što pomažu drugima
Muškom semenu
Majkama što rađaju
Deci što nas raduju
Starima što umiru
I zmijama što jedu štetočine
I pticama što na rame slete
I Kamili kad namigne
što zna da ti se osmehne
Zato raduj se
sada a ne sutra
Raduj se
Neka svet takav bude
Život pesma bez suze
Kao spokoj iz bajke
Na granama stoji požutelo lišće Jesen je svoje najavila dane Suze mi same padaju po licu Nema više moje Ane… Ana je otišla pozlednjim dahom Koje je leto podarilo nama Ostavila je mene samog Da se pitam dal je i ona sama… Ali leta više nema Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće Leto je ostalo za … Настави са читањем “Leto i Ana”
Na granama stoji požutelo lišće
Jesen je svoje najavila dane
Suze mi same padaju po licu
Nema više moje Ane…
Ana je otišla pozlednjim dahom
Koje je leto podarilo nama
Ostavila je mene samog
Da se pitam dal je i ona sama…
Ali leta više nema
Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće
Leto je ostalo za nama
I više se nikad vratiti neće…
Leto je ostalo za nama
Nežne ruke, usne kao svila
Ja je još pamtim nasmejanu
Kao što je uvek bila…
Još uvek prolazim stazama
Kojim smo šetali mi
I sećam se onih divnih dana
Kad smo se voleli…
U nadi da ću je videti
Prolazim tim stazama svakog dana
Ali leto je naše nestalo
A sa njim je nestala i Ana…
Nikad nećeš saznati Koliko te volim ja I koliko bih nežno da ljubim Tvoja oka dva… Nikad nećeš saznati da te volim I da si mi srce ukrala I da si mi mesto ljubavi Samo bol i patnju dala… Ne, nikad nećeš saznati Da si za mene jedina ti I da sem tebe neću nikada … Настави са читањем “Nikad nećeš saznati”
Nikad nećeš saznati
Koliko te volim ja
I koliko bih nežno da ljubim
Tvoja oka dva…
Nikad nećeš saznati da te volim
I da si mi srce ukrala
I da si mi mesto ljubavi
Samo bol i patnju dala…
Ne, nikad nećeš saznati
Da si za mene jedina ti
I da sem tebe neću nikada
Nijednu drugu voleti…
Nikad nećeš saznati
Koliko sam suza zbog tebe prolio
Niti ćeš saznati za one
Koje sam u sebi krio…
ЋУПРИЈА НА ДРИНИ Међа кривуда сећањем, месец скупљач искри из трава, извијених лукова,над тајном, камена прича спава. Мит и вера у додиру, прошлост далека, име сјаја, љубав посејана памћењем, небески завет крвљу спаја. Сви су правци у један бол, окорењена мисао трајањем пече, река вечност боји , Ћуприја рањена видом тече. БАБА БОРКА Смерну старицу … Настави са читањем “ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш”
ЋУПРИЈА НА ДРИНИ
Међа кривуда сећањем,
месец скупљач искри из трава,
извијених лукова,над тајном,
камена прича спава.
Мит и вера у додиру,
прошлост далека, име сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу спаја.
Сви су правци у један бол,
окорењена мисао трајањем пече,
река вечност боји ,
Ћуприја рањена видом тече.
БАБА БОРКА
Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.
Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.
Тихо се искрала,
пољубила ме нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.
Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.
© Андреја Ђ. Врањеш