www.poezija.rs

Negde,na nekom putu,u nekom trenutku
desilo se…
I dal’ je dobro što je bilo tako,
il’ nije?
čemu se pitati?
Šta je život nego dešavanja?

Remeti mir…
Pa neka ga remeti.
Treba da se dešava, da se živi.
Podrazumeva ponekad bol.
Neka.
Kako bi drukčije znali kad ne boli?

A zar ne podrazumeva i sreću?
Zar ne napaja?
Neka se desilo…

Ja imam traktor Rakovicu
I to šeset pet
A iz milošte ga zovem
Još i kabriolet…

Ne bih menjao moju Rakovicu
Ni za sto Fergusona
Od nje nema boljeg
Najbolja je ona…

Radi moja Rakovica kao doksa
I ide kao brzi voz
Od kad je moja
Zadovoljila me skroz…

Ne treba mi drugi traktor
Zadovoljan sam njom
Izvozio sam se do mile volje
Mojim lepim traktorom…

Da mi neko da
Dvesta univerzala
Za moju Rakovicu
Bila bi to cena mala…

Ili da mi daju
Sto Zetora
Ne bih se odvojio
Od mog traktora…

Kad idem za kiselu vodu
Pa iako pada veliki sneg
Moj me traktor izvuče čas
Ko bomba ide uz veliki breg…

Moja Rakovica ke najbolji traktor
I na celom svetu nema boljeg od nje
Ne bih je menjao ni zašta na svetu
Ker je ona jednostavno za sve.

Danas sam išao da vučem drva
Eh, teška je ta planina
Teško je drva nosit
Posle dugo boli grbina…

Sekao sam drva sa testerom
I sekirom kad se mora
Eh, koliko je danas kroz moje ruke
Prošla teška gora…

Težak su drva posao
Al bez njih se nikako ne može
Jer kad dodje ljuta zima
U mojoj se kući dva šporeta lože

Mnogo sam danas drva natovario
Al zato će mi biti lakša zima
Bar neće da mi bude hladno
Za grejanje će dosta drva da ima…

Jesam danas dosta radio
I umorio sam se jako
Ali bar znam da je vredelo
I kad dodje zima biće mi lako…

Kad bi se on samo setio
kako smo se nekad voleli.
Kad bi se setio naše ljubavi i sreće,
svih naših maštanja i želja,
Kad bi se samo setio…

Al’ ne,
Videla sam drugu u njegovom zagrljaju.
Grlio je kao nekad mene;
kao nekad mene ljubio je nju.
Milovao je njenu kosu i obraze njene.
A ja?
kad bi se samo setio da postojim,
setio samo…
Plakala sam nesrećna i osamljena.

Ni primetila nisam kad prišao mi je neznanac.
Pored mene je seo i upitao:
“Devojko,čemu tolika tuga?”
Al’ tiho i gorko ponavljah uvek iste reči:
“Kad bi se samo setio…”
Tek kad je nežno glavu podigao moju
i obrisao suze s mog uplakanog lica,
tek tad osetih prisutstvo
tog neznanog mladića.

“Ne plači devojko”,
tešio me tužnu.
“Kad on neće da se seti, zaboravi i ti.
Zaboravi suze, sve tužno, kišovito, tmurno…
Zaboravi sve što ne vodi do sreće
i sreću potraži za svoj dragi lik.
Nek’ osmeh zablista na tvojim usnama
i radost u tvojim očima.”

Prestala sam plakati,
slušala sam ga
i gledala ga.
Zavolela sam njegove srećne oči
i našla u njima sreću i za sebe.

Dok je Jugoslavija još sfrj bila
Bili smo prava sportska nacija
U svakom sportu
Mogla je da se sastavi jaka reprezentacija…

U fudbalu smo imali veliku četvorku
I bili smi prava sila
Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo Zagreb
Kakva je to liga bila…

A, naš nacionalni sport, košarka
Juba liga, bila nam je dika
Tu su pored Zvezde i Partizana
Igrali Cibona, Zadar i Jugoplastika…

Nekad smo imali i jaku rukometnu ligu
Gledali smo u njoj i Zagreb i Medvešćaka
Metaloplastiku, Zvezdu i Pivovarnu Laško
Ali i ona je nestala zbog ludaka…

I odbojkaši i odbojkašice su bili u vrhu
Imali smo jaku ligu
I reprezentaciju jaku
I ženska i muška ekipa
Mogli su da pobede selekciju svaku…

Partizan, Mladost Zagreb, Medvešćak
Bila su imena vaterpolo lige naše
Ali zbog vihora rata
Odoše na suprotne strane
I za neke druge države
Medalje osvajaše…

Nekad smo bili svetska velesila
U sportu
A sad smo na margini svih dogadjanja
Pa najlepša i najsrećnija vremena
Ostala su daleko za nama
Ostale su samopriče i tužna sećanja…

Ni mi, ni naš sport
Nikada više nećemo biti
Kao što smo bili
Zbog nekoliko zlih ljudi
Koji su nas zauvek razdvojili…

1.MOŽE LI KRAĆA?
(direktor)

Pozvao me na razgovor,
generalni direktor.
Strepeo sam od sastanka.
Kad ugledah napuderisanog zalizanka,
kojeg je postavila politička stranka !

2. KONTRA … ( ŠTA )

… i Kesić ? Salijeri I Mocart;
Poznata marka i škart,
brend I loša kopija, 
original i kineska parodija.