ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović

Sinoć su pucali na lidera opozicije u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji; U vazduhu se još osećao miris umirućih ostataka civilizacije, pomešan sa smrtonosnim dozama svakojakih aerozagađenja. Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera, samo razrešenja svakovrsnih razmirica nisu bila ni na vidiku; Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao izneverio, varao, krao, izneo … … Настави са читањем “ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović”

Sinoć su pucali na lidera opozicije
u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji;
U vazduhu se još osećao miris
umirućih ostataka civilizacije,
pomešan sa smrtonosnim dozama
svakojakih aerozagađenja.
Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera,
samo razrešenja svakovrsnih razmirica
nisu bila ni na vidiku;
Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao
izneverio, varao, krao, izneo … lagali su,
uglavnom svi ali niko nije hteo da sasluša
šta onaj drugi hoće da kaže, već svi kazivahu
svoju verziju, svoju priču, svoju istinu, u glas …
Pobogu, zar je toliko teško čuti,
suočiti se sa njom, ma kakva bila?
Zašto istina najviše plaši i boli,
iako možda ima mnoga lica?
Dok sam gledao uznemirujuće vesti
u polumračnoj sobi, sa bezbedne udaljenosti
u nekoj zemlji, daleko, čak na drugom
kontinentu, miris krvi i tla je privlačio
petu, šestu i sedmu silu; čekale su
spremne, zadivljene za njih opojnim,
oštrim mirisom profitirajućeg užasa …

Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић … Настави са читањем “Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића”

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Љиљана Ђоковић. За музички тренутак постарао се Мирослав Мића Живановић, као и група Тарабука. Уживајте…

Дејан Милошевић


ПРОТИВРЕЧЈЕ

I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу
Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.
Настави са читањем “Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића”

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА *Тихомир Јанићијевић

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА Тракара разбој у звезданом лазу Силопреља преде месечину златну До свитања трчим по свиленом платну И као прут дрхтим на вреломе мразу. Моје детињство поред реке плаче Од њега до мене порушен је мост Мој најлепши сан је оглодана кост Из копита ноћи жива ватра скаче. Где су оне … Настави са читањем “НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА *Тихомир Јанићијевић”

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА

Тракара разбој у звезданом лазу
Силопреља преде месечину златну
До свитања трчим по свиленом платну
И као прут дрхтим на вреломе мразу.

Моје детињство поред реке плаче
Од њега до мене порушен је мост
Мој најлепши сан је оглодана кост
Из копита ноћи жива ватра скаче.

Где су оне ноћи пуне плаве свиле
Кад су сваке ноћи стрељале ме виле
Ко украде моју јабуку од злата.

Сад пролазе друга деца испод дуге
Сад је моја душа пуна црне туге
На кавезу среће од чемера врата.

________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија

HIPERBOREJA – Nena Miljanović

  ti si mi… …vreme kiša posle veka suše na zemlji bolno izbrazdana borama po licu reljef sam ispucalih pustinja tobom natopljena bubrim zategnuta zelenim izdancima mladim mislima iz puste suve i trome u mokru i silovitu monsunsku… ti si mi… …ponoć i podne po meridijanima misli tamna i svetla strana mene moje si jutarnje … Настави са читањем “HIPERBOREJA – Nena Miljanović”

 

ti si mi…
…vreme kiša posle veka suše na zemlji
bolno izbrazdana borama po licu
reljef sam ispucalih pustinja
tobom natopljena
bubrim zategnuta zelenim izdancima
mladim mislima
iz puste suve i trome
u mokru i silovitu monsunsku…

ti si mi…
…ponoć i podne po meridijanima misli
tamna i svetla strana mene
moje si
jutarnje ushićenje danom i životom
i ponoćni strahovi od smrti
hrabra i uplašena ja
sve si
ti

a ja sam …
…hladnoća polarnih sterilnih predela
lepota bez života u plavim kristalima leda
u izmrzlim pesmama reč
i snaga
da stihom otopim sante smrti u sebi
i toplom mišlju o tebi trudna
da porodim ljubav i mladu sebe
novostvorena prastara
imenom tvojim da se nazovem
hiperboreja

ti si
sve što ti nisam
i sve što mi jesi
ljubav
ime
stih
ja

У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш

  У  МИСЛИМА Кад год се сретнем са људима, далеким од људскости, уплашим се за судбину лепоте, стрепим за излазак Сунца, после се браним сећањем, пољубим икону Светитеља, одлутам до почетка радости, поклоним  времену  пређа, додирнем у мислима руке Мајке, гласно заћутим. ВЕЗА Унуково детињство, дединим видом пролазило, срели се венама, радошћу волели, загрљени истином.

 


У  МИСЛИМА

Кад год се сретнем са људима,
далеким од људскости,
уплашим се за судбину лепоте,
стрепим за излазак Сунца,
после се браним сећањем,
пољубим икону Светитеља,
одлутам до почетка радости,
поклоним  времену  пређа,
додирнем у мислима руке Мајке,
гласно заћутим.

ВЕЗА

Унуково детињство,
дединим видом пролазило,
срели се венама,
радошћу волели,
загрљени истином.
Настави са читањем “У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш”

ZNALI SMO – M. Popović

  Znala si Da otopit će se zanosi  Da će smijalice ostati usamljene Na rubovima tvojih usana Da će opustjeti predjeli Lastavičjih gnijezda

 

Znala si
Da otopit će se zanosi 
Da će smijalice ostati usamljene
Na rubovima tvojih usana
Da će opustjeti predjeli
Lastavičjih gnijezda

Настави са читањем “ZNALI SMO – M. Popović”

Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića UPAMTI DOBRO – Marina Adanović Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i živi drugačije. Dugo je osećala maglu pred očima i neki neobjašnjivi muk u grudima. Odlazila i lekarima, hranila se zdravo, šetala i odbacivala crne miisli što dalje iz vidokruga. Ipak, ipak, … Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića

UPAMTI DOBRO – Marina Adanović

Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i
živi drugačije.
Dugo je osećala maglu pred očima
i neki neobjašnjivi muk u grudima.
Odlazila i lekarima,
hranila se zdravo,
šetala i odbacivala crne miisli
što dalje iz vidokruga.
Ipak, ipak, mali crv sumnje
pogledao ju je pravo u oči
i otpevao :
” Dani su ti odbrojani.”
To je bilo ono najteže;
ma ko da je to rekao, ali ON?!
Lupila je vrata svesti,
zatvorila glavu jakim okovima i ..
spremila mali ranac
sa najneophodnijim stvarima.
Odlučila je :
“Idem do mora!
Nikada ga neću videti ako sada to ne učinim!”
Da, stopirala je,
vozila se u zaprežnim kolima…
snalazila se onako kako joj nikada nije bilo na pameti
da je moguće.
Ugledala je more!
Sela je na plažu,
posmatrala,
ubrala, usput, koju smokvu ili narandžu.
Plavetnilo vode i neba delovalo je bajkovito.
Zaspala je i probudila se tek sledećeg dana.
Tada je krenula polako
ne obraćajući pažnju na vreme.
Opet bi iskidala koju voćku,
pila vodu na gradskim česmama,
Potopila bi noge do kolena u more,
zatim ih ugurala u pesak,
legla i posmatrala dugokrile ptice.
Ništa joj nije bilo ni dosadno, ni teško.

Moram priznati, malčice se iznenadila
kada je shvatila da je i jesen na odlasku.
Izvukla je debelu duksericu iz ranca i
našla udobnu pećinu.
Da ne opisujem dalje:
ovo je bila najsrećnija godina njenog života.
Da, godina.. I još dosta sličnih nakon nje.
Samo se jednom usudila da potraži crva u tamnoj strani mozga;
upitala ga je oprezno:
“rekao si da su mi dani odbrojani..kada je zadnji?”
On je odgovorio ozbiljno:
“Upamti ovo:
Svakome jesu odbrojani,
ali koliko ih je,
ni pretpostaviti niko ne može.
Zbogom, draga, ŽIVIŠ ZAISTA!”

© Marina Adamović

PESME MESECA ZA 2018. Izbor LepaSimić

Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”

ПРОТИВРЕЧЈЕ – Дејан Милошевић

Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ ПРОТИВРЕЧЈЕIУ изгнанству сета надолази –… к`о бујица.Штит недодирљивости пробија.Тад…Златни јелек расплете се у часу –Када бич божји ошине по душиУ самотном расејању.IIГрч и бол на уснама занемелим –Опомену стежу квргаве шаке.Касни ли то мој преображај?IIIМожда се некад присетиш менеИ помислиш на моју усамљеност –О којој сам ти причао.Дрхтави глас … Настави са читањем “ПРОТИВРЕЧЈЕ – Дејан Милошевић”

Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ

ПРОТИВРЕЧЈЕ

I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу
Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.

V
Једног дана можда будем и опомена
У лику – неком мени сличном.
Некакав пролазник изборан и грбав
У похабаном капуту.

Махање крила птице – може бити мој
дах,
Или одсјај сунца што ствара свилу
Коју ти шаљем као прекривач љубави.

На неком искошеном споменику
иницијали –
(само два уклесана слова)`
Могу бити кањон –
Непремостивост не постоји…

То можда може бити
Моје и твоје противречје.

© Дејан Милошевић

Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ

 

EPIGRAMI (satirični “reklamni slogani”) – Dejan Ivanović

SLAVA Dan kad dolazi Bogdan. VEČERA Lignje ili jagnje? A testenine? Ne. U ŠETNJU kancelarija ubija POVREĐEN oporavljen al’ zaboravljen … MAČKE k’o igračke NE’Š SE NIKAD UDATI baba se zgražava. GDE? Tamo; vidimo se nasamo. POZDRAV iz Kenije od Ksenije KSENIJA čemu je slon sklon?

SLAVA
Dan
kad dolazi Bogdan.

VEČERA
Lignje
ili jagnje?

A
testenine?
Ne.

U ŠETNJU
kancelarija
ubija

POVREĐEN
oporavljen
al’ zaboravljen …

MAČKE
k’o
igračke

NE’Š SE NIKAD UDATI
baba
se zgražava.

GDE?
Tamo;
vidimo se nasamo.

POZDRAV
iz Kenije
od Ksenije

KSENIJA
čemu je slon
sklon?

RASKRIŽJE – M. Popović

U proljeća htjela si za povorkom godina za drhtajima iščezlim U ljeta željela si snove pustopoljinom pretvoriti u riječi U jeseni snivala si kiše sjećanja i čeznula za cedrovima i čamot cijedila iz gnijezdā pod srcem U zime bolovala si listanje gora i šutjela osmijehe nada

U proljeća htjela si
za povorkom godina
za drhtajima iščezlim
U ljeta željela si
snove pustopoljinom
pretvoriti u riječi
U jeseni snivala si
kiše sjećanja i čeznula
za cedrovima
i čamot cijedila
iz gnijezdā pod srcem
U zime bolovala si
listanje gora i šutjela
osmijehe nada

Настави са читањем “RASKRIŽJE – M. Popović”