SLATKI SNOVI

Ponekad sklopim oči, i postanem “ROB”. Volim da slatko robujem, nekim toplim očima, vrelim usnama i srodnoj duši. Onda zatvorenih očiju odem dalje, razgovaram i kažem: “ROBE”, dođi  da robujemo udvoje. Moja je duša je tvoje duše deo, Usne su moje tvojim usnama dar. Sreća je moja samo u tvojim rukama, a sve ovo ispisano … Настави са читањем “SLATKI SNOVI”

Ponekad sklopim oči,

i postanem “ROB”.

Volim da slatko robujem, nekim toplim očima,

vrelim usnama i

srodnoj duši.

Onda zatvorenih očiju

odem dalje, razgovaram i kažem:

“ROBE”, dođi  da robujemo udvoje.

Moja je duša je tvoje duše deo,

Usne su moje tvojim usnama dar.

Sreća je moja samo u tvojim rukama, a sve ovo ispisano je u

mojim slatkim snovima.

VITEZ KRSTA-Miroslav Krnjeta

Nije oklop i koplje njegov sjaj nego čistota srca milostivi otkucaj, nije mač oružje koje seče nego more vrlina koje srce pokreće. To je čovek koji ruku pruža njegova duša je procvetala ruža, ne seče glave radi slave oštricom seče ropstva okove. On živi da služi,da voli, gladne i bolesne na leđima nosi, posti i … Настави са читањем “VITEZ KRSTA-Miroslav Krnjeta”

Nije oklop i koplje njegov sjaj
nego čistota srca milostivi otkucaj,
nije mač oružje koje seče
nego more vrlina koje srce pokreće.

To je čovek koji ruku pruža
njegova duša je procvetala ruža,
ne seče glave radi slave
oštricom seče ropstva okove.

On živi da služi,da voli,
gladne i bolesne na leđima nosi,
posti i Gospodu se moli
za brata nevoljnika ako treba
i prosi.

Umesto rubina i safira
put poniženja i stradanja bira,
vitez u službi svetog krsta
ne ljubi smrtniku prsten malog prsta.

Služi slabima,nema mermerne dvorce,
kuća mu je nežno srce,Hristovo lice,
vodu utehe daje odbačenima
namučene čini osmehom ozarenima.

Bolesnima,i rukama i rečima vida rane
siromasima daje srce poput hleba
ne izdaje ljubav u crne dane,
to je put zemaljskih vitezova neba.

Smrt za ljubav je pobeda
život u slavi i zlatu je kamena beda,
slatke mreže slasti,strasti,
put obmane i propasti.

LJubi bližnjeg svojega kao samog sebe
zapovest i zakletva kojom dušu vode,
ljubi Gospoda boga svojega
životna misija do konačnog brega.

Ne zavodi ga zlatna hrpa
već zakletva i ruho od krpa,
želi raspeće i muke krsta
svetli vitez Gospoda Isusa Hrista.

Остаци надахнућа – Петар Савић

  Сакрила се муза моја, надахнућа више немам, појави се строфа која, ал’ онда опет почнем да дремам.   Сетим се те пролећне ноћи кад смо лежали заједно на крову, надах се ноћ та неће проћи, осећања почеше да навиру и зову.   Бајковито је и чаробно било чак и небо без расутих звезда, она … Настави са читањем “Остаци надахнућа – Петар Савић”

 

Сакрила се муза моја,

надахнућа више немам,

појави се строфа која,

ал’ онда опет почнем да дремам.

 

Сетим се те пролећне ноћи

кад смо лежали заједно на крову,

надах се ноћ та неће проћи,

осећања почеше да навиру и зову.

 

Бајковито је и чаробно било

чак и небо без расутих звезда,

она ми тад нежно седе у крило

као птић што остаде без гнезда.

 

Пожелех да чувам је од окрутности света,

да будем јој веза између јаве и сна,

помогнем да престане по ивици да шета,

ако ипак падне да дигнем је са дна.

 

Али она рече већ исте те ноћи,

не жели део мојих песама бити,

иако нешто осећамо то ће проћи,

на неко време жели се скрити.

 

И ја сам се сакрио и тумарам сам,

али она је и даље у песмама мојим.

Опет ми је ноћ заменила дан

ал’ док о њој пишем још увек постојим.

 

 

 

Rodna gruda – Miško pločić

Hodam lagano dobro poznatim putem Putem mladosti svoje Hodam lagano i suza mi iz oka kreće To je put rodne grude moje… Hodam lagano tim putem I gledam njive oko njega Sad samo staro rastinje i vrzine A nekad je na njima bilo svega… Suze mi same iz očiju kreću Dok se polako približavam staroj … Настави са читањем “Rodna gruda – Miško pločić”

Hodam lagano dobro poznatim putem
Putem mladosti svoje
Hodam lagano i suza mi iz oka kreće
To je put rodne grude moje…

Hodam lagano tim putem
I gledam njive oko njega
Sad samo staro rastinje i vrzine
A nekad je na njima bilo svega…

Suze mi same iz očiju kreću
Dok se polako približavam staroj kući
Uspomene mi nadolaze sve više i više
Sećam se srećnih dana prašnjavim
Putem idući…

I svakim korakom sećanja se bude
I neki se čudan osećaj u meni javlja
Sećam se kako smo tu srećni bili
Rodna gruda se nikad ne zaboravlja…

Gledam stare topole, suše se polako
U oronulom bunaru još vode ima
Pp dvorištu je porasla trava i paslamci
A ajat je postao sklonište psima…

Strah me da udjem u kuću
Lagano ključem otvaram vrata
Ulazim suznih očiju,ali nema ko nekada
Da me čekaju sestra, mama i tata…

I kuća polako propada
Vreme lagano čini svoje
U mjoj odavno niko ne živi
Samo uspomene i detinjstvo moje…

I moja su deca rodjena ovde
Ali njihov je život odavde daleko
Bili su mali kad smo otišli iz kuće
Iz kuće iz koje sam i ja poteko…

Kuća je sada sama
Na njoj su odavnp zaključana vrata
Od kad je preminuo moj otac,a mi otišli
Na njenom su zidu stale čak i kazaljke sata…

I sve oko nje je stalo
Ostale su samo uspomene
Na jedan deo života i jednu malu kuću
Koja će uvek biti deo mene.

AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

       IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE AFORIZAMA “MELJAVA VREMENA” Savremena tehnologija je metak  ojačala mozgom na račun srca; Betoven je najviše uživao u slušanju svoje muzike, jer ju je slušao u tišini; Spremajući se za dijaloge, mi gradimo monologe; O velikom i malom sudi osrednjost; Nikada na terazijama drugarstva tasovi ne stoje u istoj ravni; … Настави са читањем “AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira”

       IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE AFORIZAMA “MELJAVA VREMENA”

  • Savremena tehnologija je metak  ojačala mozgom na račun srca;
  • Betoven je najviše uživao u slušanju svoje muzike, jer ju je slušao u tišini;
  • Spremajući se za dijaloge, mi gradimo monologe;
  • O velikom i malom sudi osrednjost;
  • Nikada na terazijama drugarstva tasovi ne stoje u istoj ravni;
  • U našem peščanom satu života svako zrno peska moglo je da postane biser;
  • Koliko mi je veran portret ako me umetnik slika na ogledalu;
  • Najčešće novo poznanstvo prelazi u savez protiv osobe koja nas je upoznala;
  • Vino je bolje što je starije. Duže smo u ljubavi;
  • Česta lutanja ne znače samo nalaženje novih prostora, već i potraga za starim vremenima;

POBEDNIK (EROTIKON) – Nena Miljanović

  Volim te ženo Nežnost si moja i ljubavi reč Dok krv ne proključa nežnost sam i sam Sve dokle slabine miruju moj si mir Mekim mislima Dotičeš mi se duše ljubavlju Na hleb i rane jabuke Zamiriše mi tobom dan Jabuka ti se zrelih pod košuljom setim Najedralih pod mojim prstima Sočnih pod mojim … Настави са читањем “POBEDNIK (EROTIKON) – Nena Miljanović”

 

Volim te ženo
Nežnost si moja i ljubavi reč
Dok krv ne proključa nežnost sam i sam
Sve dokle slabine miruju moj si mir
Mekim mislima
Dotičeš mi se duše ljubavlju
Na hleb i rane jabuke
Zamiriše mi tobom dan
Jabuka ti se zrelih pod košuljom setim
Najedralih pod mojim prstima
Sočnih pod mojim zubima
Gladan te
Ogrubim
Tvrd
Sav se u jednu kost stvorim
Nisko pod pupkom
Raste(š) mi
Dok mi sve pred očima ne zakloni(š)

Obnevideo i nem
Ne govorim o ljubavi kad progovori krv
Zakovanom i raspetom na tebi
Zakuju mi se vilice
Ni imena ni lica ti se na tren ne sećam
Samo te osećam silno
Silan kao vojskovođa
Opsedam
Zaposedam
Slašću pobede
Dok me celog ne preplavi milja mir
Ponovo mek
Ponovo te volim
I više i jače pobeđena moja
Vladarice nad pobednikom
Snago i slabosti u meni
Grubosti i nežnosti moja
Ženo