БАГРЕМ – Саша Милетић

БАГРЕМ


Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Настави са читањем “БАГРЕМ – Саша Милетић”

ПРИНЦЕЗА – Снежана Поповић

ПРИНЦЕЗА

Почетак си и крај свих устрепталих мисли мојих.
Господарица и књегиња срца мога.
Роб сам твојих богоугодних жеља
и покорни слуга немогућих мисија!

Ваздух који дишем, хоћу да ми увек
на тебе и дању и ноћу, ко ружа замирише.
Да ме вазда сети, на онај слатки мирис,
кад малену и крхку у наручју држах те.

Бог ми те давно, на поклон дариво,
као знак љубави велике његове.
Да будеш сав мој свет и поглед на свет.
Јер ти си онај најлепши Божији цвет.

Мој си горки чемер и најслађи мед.
Моје осмо светско чудо неизбежно.
Власник мојих мисли и промисли.
Драги камен лудости и мудрости.

Искушење си и покајање родитељско моје,
дилема вечита што душу ми раздире,
да ли васпитање твоје има оправдање своје,
или потпуну осуду заслужује?

Да ли ме као такво савести моје раздужује?
Не, ја нећу да све то ме
као горки подсетник растужује,
спутава и спотиче и од циља удаљује!

Ти си кључ мог успеха и неуспеха.
Разлог мог постојања и трајања.
Да тебе није, не бих препознала ни себе.
Света дужност ми је да увек будем уз тебе!

И зато….преко седам гора, планина и мора
кроз трње ћемо заједно проћи и до циља доћи.
Бољу кћи нећу и не желим наћи за живота ова,
јер си ти моја једина и најдража принцеза из снова.

(C) Снежана Поповић

Molio sam – Milutin Miško Pločić

MISLIO SAM

Molio sam srce svoje da zaboravi na nju
Da ostavi iza sebe ljubav najveću
Ali srce moje nije htelo to
Još uvek je ono u nju ludo zaljubljeno

Molio sam dušu svoju da je jednom preboli
Ali mi ona kaže da je još uvek voli
Nisu htele oči moje da i brišu sećanje
Još uvek bih joj dao, dao bih joj sve…

Neću moći tako lako da zaboravim na nju
Da je pustim da nestane u mom sećanju
Srce bi joj dalo sve samo da je kraj mene tu
Neću moći tako lako da zaboravim na nju…

(C) Milutin Miško Pločić

Даница Рајковић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Даница Рајковић је рођена у селу Рлица, у подножју планине Јастребац. Ту је провела срећно детињство окружена љубављу својих родитеља и раскошном природом. Живот ју је учио да се бори и следи добре примере. До сада је објавила 11 књига.

Прва књига „Остао је траг“ даје праву слику о завичају. Убрзо је изашла и друга књига поезије „Живот је светлост“ која јој даје крила да настави са трагањем за бољим животом.

Настави са читањем “Даница Рајковић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА

Желиш да ме водиш на крај света?
На места где само сунце среће сја!
Гледам твоје искрене очи, али не могу,
пристати! Срце за тебе неће да зна!

Бацаш ми своје богатство пред ноге,
ко краљицу златом желиш ме китити.
Не вреди богатство када још увек,
не могу прошлост преболети!

Питаш зашто сам окрутна срца,
зашто за тебе немам љубави?
Ја само нећу да те повредим,
јер њега не могу да заборавим!

Узми своје искрено срце,
богатство понуди другој жени!
Постоји нека која ће те волети,
која ће љубав твоју да цени!

Остави ме да живим у болу,
покушавајући њега да вратим…
Не желим и ти да будеш несрећан,
да и ти због недостижног патиш!

Настави са читањем “СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић”

ШАШАВЕ ФОЛ – Андреја Ђ. Врањеш

ШАШАВE ФОЛ

М. Ани из NЕW – YORKA града


Пролазе времена
и с њима даме наоко шашавe,

увек их дивно ћошкастих има,
небо знају да опарају,

изваде Сунце да задиве,

оне најлепше што варају.

Шта би било да их нема?

Живот би можда и био porto franko,

али с милион проблема.

Тe што најпаметније, најлепше
главачке скачу ,

што месечину грабуљама као скидају,

нека их нека засмејавају,

срећа је па их не укидају.

Али треба знати,

враголасте оне душама својим лумпују,

насмејане што корачају,

највише и тугују.


15.04.2020. године,

Сремска Митровица.

Настави са читањем “ШАШАВЕ ФОЛ – Андреја Ђ. Врањеш”

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како стих да расцвета цвет,
да мирише и остане леп?
Како искра да запали преокрет?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како, како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да испевамо свет.

Настави са читањем “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић


Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић

СА КОРОНОМ БИТКА УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ИЛИ: КОВИД УЗА ЗИД!

Деконструисани сонети с репом
и са обостраним акростихом у огледалу
и у седам графичких формација.

МОТО(РОЛА):
У четири зида зујим као муха,
Са све мање вида и слабијег слуха.
Признајем без стида: товим се ко буха!

1. КОВИД 19.

Корона вируси, минијатурни шљам:
Освојиће ми рам пандемијски дуси.
Виртуелни наум није обичан штос,
Истрчаћу тај крос ма колики зулум.
Доживети стоту, ниси моја мето;
Дочекати лето у жељеном споту!
Емитовати зез заумној пошасти,
Видети у власти светоотачки кез!
Ето, и то је фол, као нешто лепо!
Том игром на слепо избећи карамбол.
Није више куц-куц за улазна врата,
Алку са шах-мата смењује врбопуц!
Електронски вапај остварен интими
Сложен је у рими да освежи бескрај.
То нису фолови; у тој се суштини
Тражимо у глини као пустолови!
Слушајући вести, опомињући рој,
Ерекциони пој преображава пести.
Ахилова пета: божанско глоц и гуц,
Нагоне ме на пљуц са свог интернета.
То је оно право, у овом трену кул;
Е, некад беше ђул, сад вирусни ђаво!
Видим се у роли, уз победнички газ;
Емитован је сказ, ко ту кога воли?!
Достојна си песмо, у свом интегралу,
Да зауздаш шалу, вирусно повесмо!
Истрчаћу тај крос, ма колики зулум,
Виртуелни наум није обичан штос!
Освојили ми рам пандемијски дуси:
Корона вируси, минијатурни шљам!

Параћин, 23-24.03.2020.

Настави са читањем “КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић”

Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Весна Михајловић рођена 29. августа 1965. године у Крушевцу. Са родитељима живела у Београду, где се и школовала. Завршила IX београдску гимназију, уписала машински факултет који је због удаје напустила. Од 1986. године живи у Шанцу. Мајка је два одрасла сина и баба једног малог Косте. Песме није писала у младости. Тај изненадни налет инспирације добија 2012. године и почиње да пише песме репортаже са фудбалских утакмица ФК Шанац, а потом и шаљиве песмице о селу, сељацима, њиховим мукама и проблемима, па чак и о поповима. Чланица је КК Богољуб из Јасике и радо виђен гост на песничким сусретањима ПоезијеСРБ. Њене песме читане су у емисији Караван на РБГ 2, на сеоским приредбама, а излазиле су у многим зборницима и часописима. Сви са нестрпљењем очекују њену прву збирку песама.

Данас Вам представљамо Весну Михајловић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Веснину поезију оплеменили су музиком Владица Радојевић, Сандра Миладиновић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.
Настави са читањем “Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Bila si najlepša – Miško Pločić

Sećam te se iz škole
Najlepša si devojčica bila
Manekenke piste i crveni tepih
U to vreme si snila…

Gledala si sa visine
I do bola volela samo sebe
A svi dečaci iz naše škole
Bili su ludo zaljubljeni u tebe…

Ja sam bio običan šmokljan
Čije društvo ti nisi htela
Držala si visok nivo
I gubitnike nisi volela…

Večeras te sretoh na ulici
Od tvoje lepote nekada ni traga
Sa tvoga lica nestalo je sjaja
Kao da je sve otišlo do vraga…

Nisi više bila tako gorda
Iz tvojih očiju su tekle suze
Tvoje mladalačke snove
Surovi život odnese i uze…

Pričala si mi kako ti je teško
U tvom glasu osećala se tuga
Bila si najlepša devojčica
SAD ko da si neka žena druga…

Pričala si mi svoju tužnu priču
A ja sam plakao u sebi
Jer i ja sam u tebe zaljubljen bio
Nekad sam i ja sanjao o tebi…

Bila si najlepša devojčica u školi
I sanjala bogatstvo i slavu
A sada si tužna i usamljena žena
Koju je upropastila lepota njena.

(C) Milutin Miško Pločić