Миломир Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Миломир Д. Терзић

Рођен сам 3. јануара 1950. године у Руденици, Александровац жупски. Основну школу завршио сам у Тулешу, осмогодишњу у Ратају, а средњу Техничку у Врбасу у Бачкој. Студирао сам на Факултету политичких наука у Београду, одсек журналистика. Писањем поезије се бавим још од дана основне школе. Прве стихове сам објавио у “Дечјим новинама” па затим у многим југословенским и српским часописима и листовима: “Синтеза”, “Стварање”, “ОКО”-загребачко, “Око”-крушевачко, “Младост”, “Дневник”, “Индекс”, “Бјеловарски лист”, “Политика експрес”, “Вечерње новости” и др. Заступљен сам у свим збиркама Клуба писаца “Сергије Михајловић”, који је радио при Народној библиотрци у Крушевцу, “Заједнички узлет”, где сам био и председник клуба. Такође заступљен сам и у збиркама Заједнице књижевних клубова Србије и збиркама “Сусрети другарства”, у Ревији Завичајног друштва “Крушевац”, часопису за поезију “ПоезијаСРБ” при Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ и др. У издању Културног центра Крушевац издао сам 2014. године збирку песама “На вучјем тркалишту”. Члан сам Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Настави са читањем “Миломир Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

U lavirintu života – Snežana Popović

U lavirintu života

Sa prvim plačom novorođenog deteta,
zalutala bića bačena u svet postajete.
Neprestano traganje i kruženje započinjete,
za izlazom iz bačenosti, u nađenost da stignete.

Dilema večita… da li nas na kraju  puta,
čeka strašni sud ili sva blaga ovoga sveta?
Na granici između doživljenog i nepoznatog,
vizija dvostrukog lavirinta planetarnog.

Mistična građevina sa mnoštvom hodnika.
Vrt iznenađenja sa bezbroj iskušenja, staza i prepreka,
u kojima se lako zaluta a teško snađe i izađe.
Enigma i zagonetka što za cilj ima, izlaz da nađe.

Uljuljkani  iluzijom besmrtnosti i vrelom milosti,
život naš avantura posta i tog kruga nam nikad dosta.
Zarobljeni u sopstveno klupko sreće i nesreće,
sa moćnim kapijama bez i jednog čuvara svoga lavirinta.

Da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine,
baš ko u filmu kultnom, gde svet nije crno-beo
i gde reči….”nije fer” ne dotiču onog što nepošteno igra,
prestani da budeš žrtva, već na crtu izađi, kao borac i čigra!

Nauči da na krivudavoj liniji svog života,
vešto izbegneš sve te mračne tunele i zamke.
Iz lavirinta ko hrabri i nesalomivi pobednik izađi,
jasnu poruku kusom, zlom patuljku daj…
“Ti nemaš moć nada mnom”!

© Snežana Popović

TIŠINA — Marina Adamović

Dugo ćutim dugo dugo
dugo
a koliko treba semenu
da postane biljka?
a biljci da odluči
divlja il’ pitoma?

šta ako progovorim?
šta?
bodlje i noževi
skočiće na mene
– davno sam nikli
kron luzera
evo krvi
i kapi tišine

a ona?
nema nam splava
dakle
pesma se ne izgovara
ko će sa mnom ćutati?
mislim –
sa pločom od kamena?

НЕМОЋ и МАШТАЊА…- Љубодраг Обрадовић – Сећање на Првомајски уранак на Багдали 2019.

Сад нам преостаје да се сећамо! Ево, сутра је 1.5.2021. године, првомајски уранак на Багдали, за који не знам да ли ће се одржати. Лепо рече Горана Младеновић са РТС-а, прошле 2020. године, да је то први пут после давне 1896. године да се прекида традиција одржавања првомајског уранка на Багдали. Изгледа да ће ове године бити други пут… Кад већ не идем на уранак на Багдалу, ја ћу Вам овде, као и прошле године поклонити моје песме “НЕМОЋ” И “МАШТАЊА” и подсетићу Вас видео записом, како је било на Багдали 2019. године.  Као да се догодио јутрос! 

НЕМОЋ

Волео си многе ствари,
сад ништа не волиш.
Из дана у дан се стари,
из дана у дан постајеш све гори.

Немоћ полако те стеже,
страх душу обузима.
Знаш: многима је теже,
али то срцу не узимаш.

Свако данас мисли само о себи,
солидарност је тек проста ода.
Ни ти друкчији био не би,
Зашто бити издајник свог рода?

Волео си многе ствари,
оде младост пуста.
Оно што хтеде, ти не оствари,
био си тад без искуства.

Носило те срце, а не разум.
Хтео си свет да мењаш.
Сад знаш: прокоцкао си шансу.
Сад знаш: касно је за нова хтења.

Волео си лудо у младости,
девојку која те варала.
Волео си све радости,
стварност те потпуно разочарала.

Имао си светле идеале,
стварност их закопала.
Видео си бројне скандале,
а машта ти чиста остала.

Ох, машто пуста,
снови свемогући!
Сањаш ли то искуства
или те живот њима мучи?

 

МАШТАЊА

Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми носили смо некад
ташне.
Сад носимо носталгију,
уместо капута.

Бележили смо чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Сад страх та сећања хоће да
спречи,
разум од пропасти хоће да
нас чува.

Мислили смо кад-кад глупо…
Били разочарани,
тешио нас алкохол.
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.

Сад то није важно,
године у раду израдише нас.
Сад кад је у џепу лова,
срце не куца тако снажно…
Појела маца свог кулова.

И цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Цвета у очима свих нас нада.
Мада смо у аутобусу,
мада иронија очи склапа…
Све што високо лети,
ниско пада.
© Љубодраг Обрадовић

Наравно уз моје песме добро се уклапа и Арсенова песма РЕКА ДОНОСИ ЈЕСЕН, коју је маестрално отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!

Тијана Рапајић Марковић – ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Тијана Рапајић Марковић – Нови Сад. Рођена сам 11.12.1977. у Београду. Завршила сам основне студије српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, 2008. године. Тема мог дипломског рада гласила је: „Сложенице у Типику архиепископа Никодима“. Потом, 2014. године, стекла сам звање мастер професор језика и књижевности (србиста), одбранивши рад под називом : „Вештина писања у настави српског као страног језика“. Током мастер студија, бавила сам се проучавањем српског као страног језика. Добитник сам југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“.

Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.

Данас Вам представљамо Тијану Рапaјић Марковић, најновијег члана на нашем сајту Блог ПоезијаСРБ. Њена поезија је оригинална и свакако у њој треба ужати и откривати јој смисао. Уверите се и сами!

Борисав Бора Благојевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Борисав Бора Благојевић – Ћуприја. 
Рођен је 8. 5. 1954. године у Равној Реци, општина Деспотовац. Живи и ради у Ћуприји Објављене збирке песама; – У ПЛАМЕНУ 1977. год. – ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА 1978. год. – ОДСЈАЈ ВАТРЕ 1989. год. – У ЦВЕТУ НЕОБРАНИХ ЖЕЉА 1995. год. – ИЗ ОЧИЈУ ИСКРА 1996. год. – РЕЧ НА ВЕТРОМЕТИНИ 1997. год. – НАБОРАНО ЧЕЛО 1998. год. – РАСКРШЋЕ НЕМИРА 1999. год. – РИМЕ У БАШТИ ОД РЕЧИ 2005. год. – ИДЕМ ДА СЕ ВРАТИМ 2006. год. – ОЦВЕТАЛИ ПЕСМОВЕЗИ 2009. год. – ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК 2010. год. – КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ 2012. год. – друго издање 2013. год. – треће издање 2015. год. – четврто издање 2016. год. – пето издање 2018. год. – ЧАРОЛИЈА СРЦА – INCANTESIMI DEL CUORE збирка љубавне поезије објављена на италијанском језику 2016. год. – ТАЈ ПОГЛЕД ТВОЈИХ ОЧИЈУ – QUELO SGUARDO DEI TUOI OCCHI збирка љубавних песама на српском и италијанском језику 2017. год. – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ 2018. год. – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – IN HEMD TRAGE ICH MOND збирка љубавне поезије на српском (ћирилица) и немачком језику 2019 год. (два издања). Заступљен је у многобројним зборницима и антолигијама поезије. Први је направио искорак у експериментисању формом (катрени) тако што прве стихове издваја и везује у посебан челни катрен /АУТОРСКА ГЛОСА/ – песма ,,ДВА СВЕТА“ објављена у зборнику ,,И ПЕСМА ЈЕ ЛЕК“ 1995. год. Песме су му преведене на италијански, шпански, словеначки, македонски, румунски, албански, арапски, бугарски, енглески, немачки језик … Пише рецензије, есеје, књижевне осврте, уређује туђе књиге. Композитори пишу музику на његове стихове. Члан је Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице Српске у Новом Саду, члан краљевског књижевног клуба ,,Карађорђевић“, почасни члан многих књижевних клубова у Србији. Председник је књижевног клуба ,,Душан Матић“ у Ћуприји.

Данас Вам представљамо Борисава Бору Благојевића из Ћуприје, по мом мишљењу једног од најбољих песника Србије. Бора је дуго година био председник КК Душан Матић из Ћуприје, а и данас је изузетно активан у раду овог удружења. Бора је и изузетан сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је свакако песник који је више од свих песника био са нама, у нашим програмима и активностима. Ја сам написао и рецензију за његову књигу “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”, коју ћу Вам у наставку овог приказа пренети у целости. Уживајте у Бориној поезији. Код њега смо мало драстичније одступили од правила 1 песник – 3 песме, јер Боре никад доста! Борину поезију музиком су оплеменили: Мирослав Мића Живановић, Сандра Миладиновић и Zoranidis Iljič Ilke који је компоновао Борину пему СРОДНЕ ДУШЕ.

Настави са читањем “Борисав Бора Благојевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

RUŽA- Tijana Rapaić Marković

RUŽA

 

Sine moj,
brodi tvoja lađa
Vetrom vođena

Zna majka da
Ti peške ideš
Kroz ovaj život

Put ti je posut ružama
Ali i ruže imaju svoje trnje
I one (kažu), moraju od nečeg da se brane
Najčešće se tako brane od ljubavi
Ne daju svetu da ih voli
Već uzimaju danak svoj u krvi
Ostavljenoj u amanet..

I zato
Seti se majke sine
Kada budeš brodio lađom
I budeš brao ružu
Ružu stavi u vodu
Vodu stavi u srce

A trnje baci u okean…

ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО – Андреја Ђ. Врањеш



ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО

Е,
једном,
када будеш причала,
приче о овоме нашем трајњу,
поравнавала далеке хипотенузе,
у животу различитих година, страна,
рећи ћеш свима јасно, не обојено колико су,
дужина и висина ограничене величином својом.
Лепота је увек у оном изненадном решењу задатка,
све што нам се касније деси важно, јесте слободан пад
у остатак будућности која се и  увек заврши са губитком нас.
У суштини све је у времену, резултату различитих нам покушаја.

Настави са читањем “ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО – Андреја Ђ. Врањеш”