Трунка у оку несташног дечака
била је дуга пуна тајни…
машта се разбуктавала до стварности
сваког јутра, дана, ноћи… трена.
Бујао је неки нови свет, живот
у очима дечака, разигран, радости пун.
Ни слутио нисам да је корене пуштао
дубоко, ван сазнања, до таме подсвести.
И тако… неприметно, невољно, несвесно
време је текло ван јасног видокруга
и истицало ко зна где, зашто, коме…?
У бучном ритму шарене свакодневнице.
Тек једног дана тај ритам живота је занемео,
тишина је дахтала паничним страхом…
Сада беспомоћно гледам у бездан таме
без трунке наде у оку несташног дечака.
Дуле Пауновић Мајданпек
24. августа 2020, год.
SUZE – Biserka Stanojević
Čežnjom ću svoju opiti dušu,
Iz čaše, koje se tuga toči,
Pa nek me onda vetrovi nose,
Kroz duge hladne jesenje noći.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
Na ovom putu neka me prate,
Božiji čuvari, anđeli s’ neba
I ako moram umreću noćas,
Za našu ljubav ako zatreba.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
Možda ćeš i ti, negde daleko,
Plakati sa mnom u ovoj noći,
Al’ suze tvoje videti neću
I nikad više to neću moći.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ
Поштовани пријатељи поезије и лепе писане речи,
Уколико желите да будете члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, потребно је да прихватите СТАТУТ удружења, да попуните приступницу и да након пријема од стране управног одбора у чланство уплатите чланарину (која је симболична и плаћа се у једнократно у износу од 1.000,00 динара и омогућује вам чланство за трогодишњи период почев од дана пријема). За објављивање на овом порталу потребно је да прихватите и *ПРАВИЛА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ОСТВАРЕЊА И ДРУГИХ САДРЖАЈА ПОРТАЛА ПоезијаСРБ*.
РЕГИСТРАЦИЈА ЗА Удружење песника *ПоезијаСРБ*
Још увек нисте члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*? Ако желите можете то постати ако претходно уреднику сајта на емаил: pesnik@poezija.rs доставите следећу ПРИЈАВУ са подацима о Вама: Настави са читањем “ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ”
РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Св. РОМАН 02.09.2020.
У Манастиру Св. Роман у Ђунису, одржана је 2. 9.2020. године по дванаести пут поетска манифестација “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ”, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатор манифестације били су: Друштво српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Удружење Козака Србије “Православље” у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и управом манастира Св. Роман. Овога пута, због стицаја околности било је то окупљање песника у мањем броју, а стихове су казивали песници из Крушевца: Томислав Симић, Љубодраг Обрадовић, Морослав Мића Живановић и Богдан Јевтић, као и Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца.
Oпростите због мало лошијег квалитета аудио снимка. Дувао је ветар!
ZAPISANI PUT-Miroslav Krnjeta
Suđeno mi da ti dođem na prag
vodilo me srce slušao nepoznati trag,
zapisano da gazim šume i proplanke
čuo za tebe ispod zelene kruške.
Nisam ti pružio ruku,nisam te upoznao,
glas sam ti čuo,sliku gledao,
odlutao zamišljeno do šumske česme
gde je srce u noći drhtalo od pesme.
Zašto se stidiš svoje lepote
kriješ oči od moga pogleda,
strah od ljubavi je najteža osuda
pogledajmo se neka puknu ledene sante.
Daleko si,daleko u šumskom cveću,
gde bistra reka i vodenica grle zaljubljenih sjaj,
želeo bi sa tobom da poljubim sreću
probajmo čašu ljubavi bar jedan gutljaj.
КРСТ – Дуле Р. Пауновић
КРСТ
Нама, смртницима, рођењем Он – Творац
уз живот досуди и крст да носимо:
неком већи, неком тежи или претежак…
као Нама под што трпимо са вером и надом.
Питаш се: ко сам и шта сам ја сада
да ти уместо Творца дарујем мали крст
дрвен, неугледан, купљен, на изглед -јефтин
и да верујем уњгове моћи и чудотворност ?
Ма шта да се питаш у овом трену
знај да душом, срцем, умом… верујем њега
исто толико верујем и у Тебе, због оне искре
што тиња у тамним дубинама Твоје душе.
И носи га око гуше и срцу са поносом,
пољуби га, стисни уз груди пре починка
и ја ћу твоју топлину и веру као своју доживети
јер крсту су Наша вера, нада, спасење…љубав.
© Дуле Пауновић
Мајданпек, 2. септембра 2020. године
NE ZNAM ŠTA MI JE – Marina Adamović
Dan je polako prelazio u sumrak.
Sunčano vreme, prekrvao je kišovit oblak.
Ana je otvorila kišobran i plakala.
“Moja je mladost protekla prebrzo.”
Tuga se širila kao epidemija.
Zgaženog mrava, nosio je drugi.
Krvava noga psa, vukla se za njim umorna.
Čekala sam da se sve ovo završi i vidim svitanje sledećeg jutra.
Nije mi uspelo. I ja sam plakala.
Ana je bacila kišobran i skočila pod sedmi auto.
Lenka
ne mogu se setiti lika jedne Lenke
a bila mi je prva ljubav
klupa do klupe
do prozora
sećam se da je imala crvenu pernicu sa belim tufnama
a eto ne sećam joj se boju očiju
da li su bile zelene?
gde li je sad ta Lenka
te ljubavni svakako odavno nema
da li se ona seća moga lika
pošto ja pernicu nisam imao
a možda ta Lenka nikada nije ni postojala
možda ja nikada nisam bio zaljubljen
možda se sećam samo te proklete pernice na tufne
možda ..
i trebalo bi spavati
i trebalo bi sanjati
ali se ne da
vezane misli za neki dok
a plima će
i bura puše
kao iz načete duše
možda negde
daleko negde
ko zna
možda spavam
RUDNIČKA HIMNA-Miša Tanasković-Miroslav Krnjeta
Sa Rudnika zakliktala vila,
svu Srbiju pesmom nadkrilila.
Oj Rudniče ti si na megdanu,
odoleo caru i sultanu.
Ispod breza preko gorskih staza,
vodio si vožda i knjaza.
Da daruju napaćenom rodu,
vekovima žuđenu slobodu.
Rudnik gora dika Šumadije,
vidovdanski venac pesmom vije.
Rudnik gora zavičajna stara,
to Srbiju Rudnik razgovara.
Rudnik gora zavičajna stara
vascijelo srpstvo razgovara.
NAPISAO MIŠA TANASKOVIĆ
GORNJI MILANOVAC