БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић


БАЛЕРИНА

Дал лептира видиш белог или танку бајну вилу?
Нежну жену баш нестварну ал итекако живу.
Сукња јој се расцветала у хиљаду боја,
Па тај спектар очарава, фантазију ствара.

Руке беле раширила ко крила лабуда,
Па лепрша нежно њима могла би пред краља.
У струку јој жеља спава а на лицу сета,
Плесала би вечно тако све до краја света.

Ноге су јој моћне, витке, издржљивост прикривају,
А прстићи ко Палчићи у сатену се скривају.
Понекад је тешка рола тело кад задрхти врело
Тад је она Захарова најбоља на свету целом.

А некад је игра важна, срце легне ту на даске,
Балетанке недовољне да достигне снагу Аске.
Окреће се као чигра, без музике зна да игра.
Витко тело ко вретено ал у њему духа има,
Лекцију из срчаности свима даје Балерина.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић”

БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић

БАЛЕРИНИН СВЕТ
„Погледај како је грациозна!“,
Покрете њене прате без даха,
Рефлектор обасјава костим од тила,
У њеним очима нема страха.

Трема је остала негде у ходнику,
На умор је већ заборавила,
Модрице је прекрила широка сукња
Што јој се фино низ бокове слила.

Чувена мелодија одзвања салом
Која је испуњена до последњег места,
На њу је усмерена пажња свих,
За грешку више нема места.

Девојчице омађијано гледају
Њене веште покрете на сцени,
Сијају украси у њеној коси,
Све је савршено на тој жени.

Синоћ није спавала мирно,
Иако преморена од вежбања,
Зној облива сценску шминку,
Не труди се да га склања.

Настави са читањем “БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић”

PROBAJ CARE-Miroslav Krnjeta

Što me guraš u provaliju
imaš sve a hoćeš moju avliju
živiš kao lord sve imaš
još ideš na mene i provociraš.
Duvaš se fazanu tatin sine
ajde odrasti mrvice obriši sline,
kupljen ti je život akademca
ti glumiš facu igraš se kriminalca.
Šta hoćeš bahati balavče
misliš da si Al Kapone,
voziš džip i luduješ svako veče
ponižavaš i gaziš glumiš faraone.
Istina je da si drski tatin sin
lik koji kupuje parama drugare
samo pazi da ne dobiješ aspirin
ime na ulici ne kupuju pare.
Rastao si ispod staklenog zvona
a ja u mraku uličnog betona,
nosio si marke trenerke patike
ja sam nosio bedu i ožiljke.
Zato čuvaj se mamino mezimče
da te surovi veterani na udicu ne zakače,
Zato vozi džip i beži od glume
jer sine asfalt takvima buši gume.
Ne znaš šta je jutro bez hleba
roditelji plaču što ti je otrcana garderoba,
beži bre kod tate u svoj svet
poješće te krokodili poslušaj savet.
Misliš da si najjači ako imaš pare
dođi noću na uličnu bleju
završićeš kao priča u reci na keju
misliš da si faca slino,ako imaš herca
dođi u kaljugu pa probaj tatin care.

БАЛЕРИНА – Миломир Терзић


БАЛЕРИНА

Улазим на подијум
Уз звуке музике.
Замишљам облаке
Како небом језде
И ширим руке
Ка тој Васиони
У жељи да дотакнем
Најсјајније звезде.

То су бисерне капи зноја
Много одрицања
А ја само тежим
Бисере да сеје
Градећи смело
Сјајнија свитања.

Тако исто
Градом пируету
И својим замахом
Дотакнем висине
Ширећи руке
Још док сам у лету
Желећи да загрлим
Све људе на свету.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Миломир Терзић”

БАЛЕРИНА – Славица Глишовић

БАЛЕРИНА

Врти око себе и данас и сутра,
под звездама, казаљке се мичу,
урања у вечност и бисерна јутра,
па запара небо, фура своју причу.

Ко путоказ, може свуда стати,
на стазама и раја и пакла,
на врх трона, трепере јој лати,
ко паперје, лабуда од стакла.

Врти игру своју!

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Славица Глишовић”

НИНА БАЛЕРИНА – Слађана Бундало


НИНА БАЛЕРИНА

Једног дана мала Нина
решила је
да постане
балерина
Док су ручали
она је лупила рукомо сто
и одлучно рекла
Ја сам ту надареност
још у мамином
стомаку стекла
Хоћу да будем
као моја бака Мила
Да на прстићима ходам
и носим хаљиницу
од тила
Настави са читањем “НИНА БАЛЕРИНА – Слађана Бундало”

BEZ TEBE – Biserka Stanojević

Bez tebe ja sam,
Jesen bez kiše,
Uveli list što vetar nosi,
Bez tebe ja sam
Običan prosjak,
Za šaku ljubavi što prosi.

Refren:

Jedino s’ tobom ja sam onaj,
Koji zna da prašta i moli.
Samo s’ tobom, ljubavi moja,
Umem da živim i da volim.

Bez tebe ja sam
Samo kap rose
Koja svome jutru se nada.
Bez tebe ja sam
Ptica bez jata
Koja tiho u ponor pada.

Настави са читањем “BEZ TEBE – Biserka Stanojević”

DIREKTORU BESIMU ADILOVIĆU – Hajro Ikić

DIREKTORU BESIMU ADILOVIĆU

Iza leđa mu cela kolona,
duša ga nosi poput balona,
drugi se vuku po dnu kanjona
a Besko maše sa nebeskog trona.
Ne trebaju mu naočari,
rentgenski vidi skrivene stvari,
klanjaju mu se mladi i stari,
zvezdanom stazom Besko krstari.
Ima ključeve za sve brave
i nepogrešive nišanske sprave,
delima zbuni i umne glave,
iz kamena mu niču trave.
Snagu razdeli na prave svote,
osvaja najpre strateške kote,
novom vremenu skicira note,
rivali ne mogu da ga ukrote.
Na vreme vozi u pravom smeru
da se ugnezdi na soliteru,
ni drugima ne zakida meru,
sadi voćnjake da mnogi beru.
Besku i kleka hurme rađa,
njemu plovi i olovna lađa,
ne škodi mu oseka ni plima,
sreća nosi Beska na krilima.

© Hajro Ikić


DIREKTOR BESIM ADILOVIĆ OTIŠAO U PJESMU

Neki ljudi svojim fenomenalnim poslovnim uspjesima privuku pažnju šire društvene javnosti pa nekada postanu i inspiracija pjesnicima za njihova pjesnička djela. To se dogodilo i Profesoru Besimu Adiloviću, direktoru OŠ “Halifa bin Zajed Al Nahjan” na Dojeviću (Novi Pazar), koji je svojim vrhunskim poslovnim rezultatima zaslužio da uđe u legendu, zaslužio da se o njemu ispjeva pjesma. Od srca!

Настави са читањем “DIREKTORU BESIMU ADILOVIĆU – Hajro Ikić”

KUĆA CRVENE BOJE – Mirko Popović

Kad god se Olja zagleda
Prema usamljenim visokim jablanima
Iza njenog tjemena crvene se zidovi
Naše stare kuće, pjesma nekih ptica
Dopre do nas kao stalno i uporno
Ponavljanje istih nota. Pokušavajući
Odgonetnuti Oljinu neočekivanu suzu
Dok ih sluša odvuče me prozor
Kojeg ponekad nema u mojim očima
Ali uz njega smo rasli, a s nama su rasle
Gomile knjiga i zimske noći. Umišljali smo
Da ćemo sve naučiti a nikada nismo znali
Što je proizvodilo zvukove na tamo
Nekim daskama staroga šufeta*
I zašto nas je uvijek gledala
Nepomična svjetiljka iz beskraja
Um joj je odlutao pa je ne pitam
Je li uzaludno razmišljati o intenzivnom
Procesu truljenja kućnih vrata
Osobito poslije dugih zima

Kad god se Olja zagleda
Prema usamljenim visokim jablanima
Neke večernje note ponavljaju
Kako sve ide svome kraju i da ni po čemu
Nećemo znati je li nas i ovaj vikend
Nosila samo pjesma ptica
Na terasu kuće (za koju susjedi kažu
Da više nema prozora) čiji su zidovi
Crveni samo u sjećanju na blage
Sredozemne zimske dane
—————————————-
šufet = tavan u potkrovlju

Мирис од рози – Сузана Д. Рулеска

Мирис од рози

Сончев зрак душа ми гали
насред градина од мирисни рози.
Овде и спокојот е обоен со рози
овде, се ми мириса на љубов,
овде ми мириса на верба, на надеж.
Овде и утрата мирисни покриени се
со мирисни рози, што в душа
љубов ми носат, од радост и срека.
Како лист трепетен во мај,
е душата моја, полна со љубов,
како утринска роса чиста,
како сончев зрак светол.
Од нив направив букет,
шепот нивни ми бранува душа,
опоен мирис, љубов ми дава.
Приказна со својот опоен мирис
ми раскажува , тој букет од 10 рози,
жолтите како светлина сончева,
белите пријатели мои се,
а, црвените најубавата песна
за љубовта ми ја пеат.
Од таа градина мирисна оваа пролет
уште има рози за букети
уште многу опој мирисен
нивни ке се шири,
уште многу души ке се полнат
со срека и љубов.

Настави са читањем “Мирис од рози – Сузана Д. Рулеска”