МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне, пре двадесет два лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану. Настави са читањем “МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић”

Duši svojoj – Marina Savović

Duši svojoj
Sad pišem ovo
Da ugleda opet
Sunce novo

Iskrena reč
I vrela suza
Ti si moj vitez
I moja muza

Kao oblaci sati
Beskrajno plove
Dok me srce moje
Svom domu zove

Nisam te čula
Dok si bio tu
Olako pustila
Magiju svu

Sad oprost tražim
U svetu tame
Da te osetim opet
I smiluješ se na me

Настави са читањем “Duši svojoj – Marina Savović”

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Лидија Бјелица

У мрклом мраку
Мартовске ноћи,
Сирене уплашише
Родитеље моје,
Избезумљени, не знају шта ће,
Махинално почеше да се моле.

Из собе своје излазим,
Затичем их у таквом стању,
Шта се дешава питам
– Нема одговора мом питању

У том се чују авиони,
Бука за дете страшна,
А онда потреси силни,
Мами проради машта.

Брат је у другом граду
У средњу школу он иде,
У село нећемо сада
Чекамо брата да стигне.

И целу ноћ бука,
Сирене, авиони, бомбе,
Уз телевизор се залеписмо сви,
Какве се кувају чорбе.

Једва дочекасмо јутро
И брат тад звони на врата,
– Зграда је висока кажу,
У селу је мање спрата.

Месец и нешто дана
Уз татину мајку смо били,
У селу било је лепше,
Ал’ због вести смо живце губили.

Кућа на брду је била,
Кад у граду пукне негде,
Она се љуљне по мало,
Од потреса зид крене.

Од намирница шта се нађе,
Иди у ред па чекај,
Цигаре на паклу ти дају,
Ти мање пуши – па штекај.

Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Лидија Бјелица”

ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић



ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО

Не знам тачно јесам ли те срео,
или сам то само сањао
и не сећам се је ли то јуче само грмело,
или су били авиони,
али знам сигурно
да због тебе страшно мрзим
ово време страдања и ову страшну годину.

Падају бомбе на наш град…
Тумарам од немила до недрага
без правца и циља,
без пута и путоказа,
као усред свемира.

Не налазим никог познатог,
ни драгог…
Само бледе сенке
непознате жене,
а онда журим да склопим очи
да те у сну љубим
сред овог немира.

Настави са читањем “ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић”

МУЗИКА – Радмила Бајић

Радмила Рада Бајић је истакнути вокални солиста. Живи и ради у Крушевцу. Најчешће  сарђује са оркестром Душана Дуце Пејчића. Снимила је велики број плоча за “ДИСКОС” и “ЈУГОДИСК”. Имала је и има одличну и дугогодишњу сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Учествовала је у култном програму овог удружења “5 ПЕСНИКА И ВИ”. Уживајте!

Настави са читањем “МУЗИКА – Радмила Бајић”

23 ГОДИНЕ ПОСЛЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Поштовани песници,

Данас, 23 године после НАТО агресије на Србију, позивамо Вас, да ако имате таквих песама, желите да их објавите и спремни сте да их објавите без ауторског хонарара, то можете и учинити на овом сајту (www.poezija.rs) у категорији ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ. Постављањем своје поезије, сагласни сте да Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ од приспелих песама одабeре најбоље и објави их, кад се за то стекну услови, у Часопису ПоезијаСРБ као специјални додатак, односно зборник родољубиве поезије под радним називом САМО ЛЕТИ, без новчане накнаде за ауторска права. Свако од песника заступљених у зборнику САМО ЛЕТИ, добиће тај дадатак, односно цео часопис ПоезијаСРБ  број 16. у пдф-у бесплатно на свој мејл.

САМО ЛЕТИ

САМО ЛЕТИ
КО СЕ РАДУЈЕ ТВОМ ЛЕТУ
ПРОЛЕЋЕ ЧЕКА ПРЕД ВРАТИМА
ДЕЦА ПЛАЧУ У КОЛЕВКАМА
МЛАДИЋИ ГИНУ У ШУМАМА

НЕМИР У ДУШАМА
СРЦА НЕМИРНА

САМО ЛЕТИ
КОНДОРЕ ЦРНИ

ПАТЊУ КОЈОМ ГУШИШ
БОМБЕ КОЈИМА РУШИШ
ЗАБОРАВИТИ НИКАДА НЕЋЕШ
А УМРЕЋЕШ

Настави са читањем “23 ГОДИНЕ ПОСЛЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ”

AMAE (iz istoimene zbirke poezije)

Japanska čežnja za spajanjem

Nosiš je kroz sebe, inkarnacijama

Susreti na svetoj planini Fudži

Posete ribarskim selima

Cvetni dezeni kimona, što lako skliznu sa tvojih ramena

Pri svakom susretu

Nago i glatko telo devojčice, bez ožiljaka

bez tragova starenja

iako, srećemo se inkarnacima

Ta tvoja suluda žudnja za spajanjem, ta AMAE

Ostavila je u meni znak potrage u drugima koje sam sretao

Na svojim lutanjima po Japanu

 

LIRA (iz zbirke poezije AMAE)

U neke večeri, kada poželim da si tu

sviram liru.

To nije antički instrument, čak i ne liče.

On je poseban, zbog tebe sam ga smislio.

Ima više od osam oktava,

ima mogućnosti anđeoskih glasova.

Krešendo koji ti omogući da putuješ galaksijama, kroz vreme.

Donje registre sam namerno ukinuo, tu muziku sfera zbijanja

gde ljubav prelazi u patnju

iako je prvobitno postojala, svesno sam je ukinuo.

Ipak

nedostaje mi samo jedan ton, koji otključava svih sedam kapija.

Uporno ga tražim, danima.

Ključ za tebe, sakriven duboko u meni.

 

Broj i munja

 

Kroz zidove tutnje, zvuci oluje.
Rasplamsao se plamen nadanja;
I senka brojeva, lagano nas stiže,
miris greha, kao da nas čuje.
 
Broj je avet, kad se niže.
U bezbroj utroba, iskvarenih moći,
čije kočije u vasionu diže,
bedevija divlja, crnja i od noći;
 
Kroz uši se, sudba smeje;
Istresenih snova, u nemili plamen.
Ja sam pesnik, bez aleje –
u drugačijem, posađen kamen.

НЕПОСЛУШНА … Мајра Српкиња

Не пуштају ме да живим
Већ дуго палим свеће
Својом тамом ме гуше
Док отимају столеће!

И живим ко биљка што вене
Понекад ко река што ври
Румена крвца проливам
Поље док родно још зри!

A стиже пролеће бајно
И таму у наду боји
Птице доћиће смеле
Да им цвркуте бројим!

Запојаће молитве звуке
Без речи разумљиве
За сваког ко жели и хоће
Да заставу љубави вије!

И ово већ гњило срце
А душа милозвучна
Док својом тамом је гуше
Умире непослушна!

Крај овај горак баш боли
Док тражим што нема цену
Пронађох пустош међ’ својим
Сахранише још живу жену!

А ја и не знам да мрзим
Праштање једино прија
Земаљске још палим свеће
Звездано небо ми сија!

Мајра