ВИЗИЈА
На сцени је завладао бесмисао,
остао је без визије,
надао се ипак,
угледао је сећање,
у песмама .
СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.
Поводом обележавања десетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог јединственог јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници, а разврстали смо их у две категорије:
- млади песници (ученици средњих школа и студенти),
- одрасли песници из земље и иностранства
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022.”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео снимак Ваше песме (у формату mp4) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да учествујете у Виртуелној промоцији овог јубилеја, која ће се одржати 17.09.2022. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ“.
Приликом снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 05. септембра 2022. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон) као и податке о школи или факултету и назнаку за коју категорију шаљете.
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
- у часопису ПоезијаСРБ који излазe двапут годишње (следећи број 19. излази у другој половини 2022. године),
- на порталу www.poezija.rs
- на YouTube
- и на другим друштвеним мрежама и издањима организатора ове манифестације.
Одлуку о најбољим песмама и добитницима награда ове године нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 19. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
Виртуелна промоција ће се одржати 17.09.2021. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022”.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац Настави са читањем “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.”
SVE SAM TO JA – Snežana Marko-Musinov
ГАЛЕБ – Душан Комазец
Са дивних плажа и сребрних гора
маестрал тихо песму заподева.
Док ћарлија нежно уз обалу мора,
већ уморно сунце спрема се да снева.
Пробуђени месец урања у море,
док несташни галеб својим дугим криком
пркоси поносно, тами , што до зоре
огледало воде не допуста ником.
Усамљена птица суну у висине
веслајући храбро кроз облака пруће,
ал’ охолост њена не хтеде да мине.
Узлете још више, право у беспуће!
Пламен нове зоре прекрива обалу
на коју је болна чемерност се свила.
Сам у хладу палми на пешчаном жалу,
лежи рањен галеб, поломљених крила!
БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи, све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом згази цвет,
који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
AKO SE IKADA – M. Popović
opazih kako
u proljetnoj prostirci noći
koračaju svi. vratili se, šapne
breza neobično suzdržano
i u trenu postade
usamljena okamina.
ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА
ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА
После много година и лета
Низ чаршију моја драга шета
Кад се очи сретоше сред града
Као некад пробуди се нада.
Да ћу опет виђати је често
Под месецом жутим на скровито место
Па кад руке крену ка њеноме стасу
Чујем тихи шапат у њеноме гласу.
Да никада није престала да тражи
У сваком човеку црте мога лика
На посебном месту у свом новчанику
Пожутела стара стоји моја слика.
GDE ME PUT NANESE – Jasmina Dimitrijević
GDE ME PUT NANESE
Ponovo budna jutro dočekujem,
dok u postelji spava bela zora,
novom se danu odveć ne radujem,
na put daleki da se pođe mora.
Samo me setnu prate prvi petli,
pesma njihova odjekuje jače,
još negde ulična svetiljka svetli,
u grudima tužno srce mi plače.
Vučem za sobom jedan kofer stari,
u kom mi nisu uspomene stale,
za odlazak moj niko lč ne mari,
ni ruže za me nisu više cvale.
Nogu pred nogu, gde me put nanese,
biću čovek bez kuće i adrese,
Настави са читањем “GDE ME PUT NANESE – Jasmina Dimitrijević”
MI SMO SAMO VATRA BEZ PLAMENA – Ljiljana Tamburić
Mi smo samo vatra bez plamena
Možda nekad oči nam zaiskre,
onda brzo u tišini zgasnu,
Iz nas neki očaj tada vrisne
i iskaže poruku nam jasnu:
Nekada je bilo nečeg milog,
na usnama cvetala ciklama…
Al odavno sve se to razlilo…
Mi smo samo vatra bez plamena!
Ponekad se zrak sunca probije,
kroz prozore utihnulog doma,
Il se kad- kad čudo neko zbije
pa se sreća desi nama dvoma…
Ko pajaci kućom se vučemo,
gegamo se kao na štulama
pa pogrešni potez povučemo…
Mi smo samo vatra bez plamena!
U pepelu nekadašnjeg plama,
prstom tebi slikam ptice žive,
srce tvoje bez milosti slamam,
venama ti teku reke sive,
vređamo se, korake merimo,
istrošenost starim cipelama…
Bez razloga često se cerimo…
Mi smo samo vatra bez plamena!
Prozori nam carstvo paukova,
u odžaku dim se skamenio,
ti zamuče, ni ja nisam svoja…
Kada si me nekad oženio
i kada sam htela biti tvoja
rekao si da je ljubav večna,
vazdizana nebeskim hvalama…
Desi nam se istina oprečna…
Mi smo sada vatra bez plamena
Kada uzmeš u te ruke svoje
žuti album sa slikama starim,
ja se nadam, džangrizavo moje,
likom mladim da ti žar ražarim;
pa da ćeš me naći u sećanju,
ko boginju usnulog Teatra…
Ti se predaš mračnome ćutanju…
Mi smo sada bez plamena vatra!
Ljiljana Tamburić
ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО? – Андреја Ђ. Врањеш
ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО?
У аристократској Европи деветнаестог века укључујући и Русију, родитељи су персирани, колико је такво понашање било екстравагантно довољно је погледати руску и француску књижевност тог доба па се одмах уверити. Неки се слажу да је такво понашање било абнормално. Стварност је када је човеково делање у питању одувек била дискутабилна. Још у Платоновој Држави критикује се песништво јер оно опонаша стварност, зато код Платона нема комедије ни трагедије, он сматра да дела која говоре о стварности слабе одгој, делују штетно на морал. Само химне и песме које славе честитост имају Платоново одобрење. Поставља се аналогно питање како би Платон поступио да је на месту данашњег човека, или да ли би хтео бити у његовој позицији? Сигурно је да не би, јер се коси са његовим суштинским принципима. Дуго је савремено време без разума дефинисана стварност коју детерминише живот апсурда, строжије казано живот изван ноторне логике, човек непрекидно ради себи о глави не држећи се скоро никако хуманих начела. Да не говоримо колико је врхунско у мери валоризовано, све што је ретко оно је и вредно. Више се цени, чак негује профано, вулгарно. Истина је у супртности са нормалним, масовност је димензија опште прихваћеног, мање је оних који читају књиге, више оних који их пишу. Поетеса Сапфо је у свом дому учила девојке плесу, музици, поезији. Душевна расположења су била искренија, шта видимо данас у окружењу, далеко је од правила, а живот без правила подсећа на сан, у коме нема смерница. Душко Трифуновић поручује у песми младом човеку данашњице:
,, ПРОБУДИ СЕ НЕШТО СЕ ДЕШАВА, НЕМОЈ РЕЋИ ДА ТО НИСИ ЗНАО И ТВОЈА СЕ СУДБИНА РЈЕШАВА, МОГЛО БИ ТИ ЈЕДНОМ БИТИ ЖАО.“ Моја маленкост се пита: ,,Спава ли цивилизација у ружном сну БЕЗ ПРАВИЛА“?
Да ли је све што нам се дешава увертира у ресетовање читаве цивилизације, њених токова, иде ли се ка стварању доброг, хуманијег, или је дошао крај, одлазак човеков са историјске сцене на којој је драматично поразно одиграо улогу?
Настави са читањем “ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО? – Андреја Ђ. Врањеш”