Јануарске ноћи – Јована Марковић


Јануарске ноћи


Опрезно корачај улицама града
у коме си вoлeо небо боје зиме,
јер твоји су кораци најава да страда
душа, постојање, једне песме риме.

Чије ли ћеш име тражити у снегу,
кад ти се самоћа под кожу увуче?
Постоји ли кајање што не штети егу,
ил’ је его онај што савест дотуче?

Опрезно корачај, јер можда налетиш
на све пале звезде што скривају бит.
Можда ће ти једна помоћ’ да се сетиш
да умеш да волиш. Да то није мит.

Згрлиће те налети јануарског мраза,
а једино застаћеш због привида сене,
у трену кад ветар бојом мога гласа
упита те да ли заборављаш мене.

Можда ћеш ме срести.
Настави са читањем “Јануарске ноћи – Јована Марковић”

TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević


TRAG OD VINA

Na haljini staroj bledi trag još stoji,
gde kapljica vina prsnula je jedna.
Ta crvena mrlja godine mi boji,
tad sam bila mlada, nevina i čedna.

Dopuštala mladost da je srce vodi,
pijana sam bila od sreće, il vina.
Gledala u oko što ko melem godi,
vezala nas ljubav, nada, il sudbina.

Plesala je mladost, sve do zore rane,
uz sanjive zvuke, božanskoga mira.
Molili smo jutro da još ne osvane,
dok je tekla ljubav kraj starog klavira.

Sa setom se pitam gde nestade nada,
dok srebrne niti spavaju u kosi?
Gde je onaj zanos i naivnost mlada,
gde nestade vreme što snove donosi?

Još haljinu čuvam, zbog fleke od vina,
sasušena mrlja s prošlošću me spaja.
Čujem iz nje zvuke setnih violina,
sa tugom   se sećam obećanog raja.
Настави са читањем “TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević”

Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро


Песма о вину
 
Пијем вино
И ракију шљиву
И помало
Купам се у пиву
Певам добро
Још ме грло служи
Тражим неког
Да се са мном дружи
Да пијемо
Да се веселимо
И да ником
Зло не пожелимо
Да пружимо
Сваком братску руку
Нек се чаше
Чукају и туку
Нек се песма
Ори усред ноћи
Кад се добро
Накрешемо пића
Кајање ће
Испред зоре доћи
Од кајања нема вајде роде
За то пијмо
Вино место воде
Јер је живот
Исувуше кратак
И тако ће
Без везе да оде
–
Уз вино се
И воли и плаче
Уз вино се
Осећамо јаче
Док је Срба
И српскога рода
Гајиће се лоза
Правиће се вино
И пити ко вода. Настави са читањем “Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро”

Тајна – Боривоје Бора Видојковић


Тајна

Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Доведе ме до постеље смело
Утеху тражи твоје врело тело.

Уз вино и љубав дамари бију
Чаша уз чашу усне се вију
Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст гасе свитања.

Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Границе се избрисаше
Разуми се помутише.

Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.

Победише осећања разум неста
Заборависмо ноћас наша места
Уздахе моје пољупци скрише
Усне твоје дрхтаје смирише.

И још једном пуне чаше
Да оперу грехе наше
Вино мути вино бистри
Осташе нам греси исти.

Настави са читањем “Тајна – Боривоје Бора Видојковић”

ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић

ШАХ-МАТ

 

Шах и љубав
никада нису могли заједно.Игра је проста
хладна
и отресита,
направљена од кукавичлука,
компетентности,
и губитка.
Шах и љубав
никада нису могли заједно
и не иду у пару,
за љубав треба нежности,
сазвежђа и снова.
за игру, снаге
и чаша вина нова.Шах и љубав
никада нису могли заједно.
И не постоји ни један
краљ или коњаник,
црно или бело поље
на ком љубав стаје
и пушта своје боје.

И нема Даминог гамбита
ни борбе полова,
јер шах и љубав
никако не иду заједно.

А опет си у мојим мислима играо,
по пољима и деловима мозга,
по табли супарничких боја,
и горећи од жеље да те шватим,
угасила сам себе
и изгубила свој шах-мат.
Настави са читањем “ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић”

Krčag Snežana Popović

Krčag

Dajte mi krčag pun ljubavi,
iz njega snagu i volju da crpim,
mladost srca da zadržim.
Godine monotonije što se nižu
sa njima nedaj da otupim,
od ljubavi prave ne odstupim!

Dajte mi krčag pun životne radosti,
njime da napunim sve svoje slabosti.
Retki mi trenuci pravog veselja,
zbog stalnih strepnji od nevolja.
U surovom svetu bez imalo milosti,
tražim svetlu tačku kreposti.

Dajte mi krčag pun ponosa i raskoša,
da njime smelo prkosim klanu ološa!
Ljudima bez srca i duše,
onima punim pakosti i zlobe.
Što ne znaju iskreno da vole,
al tuđi uspeh i ljubav, najviše ih zabole.

Dajte mi krčag pun mudrosti,
iz dubine na stvari da gledam razborito.
Uzvišeno no ipak skromno.
Sačuvaj i skloni me od svake bahatosti,
što vodi u gordost i otuđenost.
Hoću srčanost i večnu zaljubljenost! Настави са читањем “Krčag Snežana Popović”

U polju maka

Vežu li te nemoći noći u krvavom polju maka.                                                                      U bljesku Sotoning blagoslova!                                                                                                  Ili spavaš jagnjašce moje u čeljustima zvijeri uz rijeku bola.                                              Sutra će ono nikad da se igra Boga,                                                                                            da priča šta mogli smo a nismo.                                                                                                  I kad jutro umije obraze umornih ljubavnika,                                                                          sa tajnih sastanaka povratnika,                                                                                                 dok spuštaju kovanicu prosijaku na cesti,                                                                           uzmite,                                                                                                                                            toliko koštaju grijesi!

Вапај

 

Мученице свете свих векова,

што су прошли и тек ће доћи,

судбина вас прека закова

да бдите стално над чедима

у страху и самоћи.

 

Мушка крв није к’о ваша врела,

нит’ пече к’о рана отворена.

Ви сте спремне на свемоћна дела,

главом кроз зид у тешка времена.

 

Борите се, краљице небеса,

место вам је у грудима милих чеда,

нек’ вас славе верни, нек’ се земља стреса,

нек’ вас се окане трпљење и беда.

 

Увек сте спремне и живот да дате,

жртва се таква мерити не може,

ни дужина бола не гледа на сате

кад се сузе лију и греси се множе.

 

Бачене сте у ћошак срама

од клете мушке руке, бичева врелих.

А место вам је на зидинама храма,

да с’јате попут анђела белих,

попут апостола зрелих.

 

Тражимо правду за вашу оданост

под ореолом дивљења и части,

за непроспаване ноћи, заштиту, поданост,

ваша ће слава на небу и на земљи расти.

ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд


ЉУБАВНО ЛУДИЛО

Кад те нема душа се распада
као чаша на ситне кристале,
моје усне увек твојих жедне
из ината, другом би се дале.

Кад те чекам подивљају слутње
И пун Месец те ноћи посиви,
цврчак пева своју серенаду,
живот цвета, мени се не живи.

Кад ми кажеш да долазиш сутра
сви возови касне по пар сати,
ухвати ме чежња и лудило
па те кренем на мобилни звати.

Ван домета ил’ је заузето
обично ми женски сопран јавља,
тек тад не знам шта ћу од лудости,
пуста ноћ ме ко’ роба злоставља.

Настави са читањем “ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд”