ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд


ЉУБАВНО ЛУДИЛО


Кад те нема душа се распада
као чаша на ситне кристале,
моје усне увек твојих жедне
из ината, другом би се дале.

Кад те чекам подивљају слутње
И пун Месец те ноћи посиви,
цврчак пева своју серенаду,
живот цвета, мени се не живи.

Кад ми кажеш да долазиш сутра
сви возови касне по пар сати,
ухвати ме чежња и лудило
па те кренем на мобилни звати.

Ван домета ил’ је заузето
обично ми женски сопран јавља,
тек тад не знам шта ћу од лудости,
пуста ноћ ме ко’ роба злоставља.

Настави са читањем “ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд”

БАЛЕРИНА – Борка Чучуковић

БАЛЕРИНА

Скоцкана си у безброј карнера
као свежа зелена салата,
умивена са птичијим млеком,
мајсторица свог сјајног заната.

Изгледаш ми као лабудица,
која своје перје често мења,
дотерана, скупо одевена,
у поктрету вешто префињена.

Гледамо те скоро без трептаја,
како плениш лепотом на сцени.
Док’ изводиш неку своју тачку,
уздишемо видно заљубљени.

Кад прораде сва уснула чула,
ти се дижеш у облаке сиве.
Опет да нас гледаш са висине
Из птичије нежне перспективе.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Борка Чучуковић”