АКО ЉУБИШ – Здравка Пап


Здравка Пап – Бања Ковиљача, Република СРПСКА

АКО ЉУБИШ

Ако љубиш,
љубав нек буде
црвено вино,
опиј се и пусти
страст да те води
и преузме власт
у теби.

Како би лепо било
да ми досањаш сан,
за руку да ме узмеш
и одведеш у рај.
Настави са читањем “АКО ЉУБИШ – Здравка Пап”

Казна -Здравка Пап

Недостајеш, причо,
у гранама ветра,
накапана сузом,
испричана жељом,
осушена сунцем,
награђена речју,
испевана стихом
и послата од Бога.
Жеље да се споје
и заплешу у души.

Саткана од боли,
у којој се патња
преврће у гробу
и не може више
да издржи сама.
У којој је тишина
потекла од лажи
и језика оштрог,
и све у мени
претвара у казну.

Cipele

Dan je bio običan, čak dosadan
U duši se zakuvalo, dogorelo
Protiv svega umem
sem protiv nepravde prema meni načinjene
Ne umem, ne znam
mozak vri, srce udara
Sve se skupilo ispod damara
Nemoćna da se savladam
Besna na sebe i čitav svet
Najgorim mislima obuzeta
Svest sužena
Suza produžena
Kažem
Kraj
Dosta je
Nema me
U tom trenu nešto se u duši prenu
Za koga
Zašto ubih sebe u trenu
E nećeš sestro,
Nije ti medju kukavicama mesto
Bosa na put izleteh
Da misli pokupim
Glavu ludu ohladim
Sebi se vratim
Umesto da sebe za glavu skratim

Od tog dana vazda u kući imam dežurne cipele kraj vrata
i dežurni mantil na čiviluku
Ako se zadesi da se ta muka ponovi
da u njih uskočim
da bes prikočim
i izletim napolje u ništa
u mrak, u svadju sa sobom
da razjasnim stvari sa Bogom
nikad više ne sa ljudima
nikad više medju zveri
zverinjak ovaj ljudski
nije po mojoj meri.
Svetlana Tadić

Iluzija

Reci lepe nezne
Pametno odabrane
Na gladnu dusu
Kao pjusak kad
Na suvu zemlju padne
Naprave iluziju
Njega u njenoj glavi
U iluziju se najlakse
Najbrze i najludje
Dusa zaljubi
Jer ju je po svojoj
Meri pravila
Od toga leka nema
Dok se iluzija
Kao igracka najdraza
Ne razbije
A zato je najbolje
Cekic od realnosti
Izliti
Kao celik prekaliti
Do bola saviti
I jako
Najjace
Sebe udariti
Da se vrisak
Do neba cuje
Da laznu nadu
Razbije
Laz da otruje
Oci da otvori
Srce skameni
Zatvori
Da ga bolom
Izleci
I nauci ni pred kim
Da ne kleci
I da pusti vreme
Prevaranta starog
Da leci
Napuklo srce
Dok svaka pukotina
Ne zaraste
U oziljak se pretvori
Da jos dugo
Samo na dodir
Boli
Opominje
I podseca
Da ne juri
Se sreca
Od misli zaceta
Od reci satkana
Nama sudjena
I nikad vidjena
Iluzija
Sto kroz vazduh lebdi
I sve je drugo
Sem sudbina
Prokleta.

Planina kamena

Kao dete nevina
kao zver surova
kao ljubav muška
stamena
Nemo stojim pred ovom lepotom
misli imam
reči nemam
surovo lepa, gotovo nestvarna slika
krš i kamen ljuti dušu mi miluje
crtice na duši zarezuje
reski vazduh planinski
otvara svaku zaboravljenu poru na koži
grudni se koš nadima
od lepote, svežine, oštine hoće da eksplodira
Bog je ovo mesto od ljubavi satkao
zelenim okitio
bistričavim vodama darovao
da ga voliš od pogleda prvog do zauvek
prvi treptaj oka pod suncem planinskim
Život,
tako se zove ova planina
Život prokleti
život najlepši
najdraži
Prokletinja moja
I kad se po kršu saplićeš
padaš, u oguljena kolena duvaš
suze u očima prikrivaš
a opet voliš
beskrajno, bezgranično
znaš da si tu gde pripadaš
Oduvek
Divlja sam planinska reka
Koža se ježi od dodira njenih trava
kao od milovanja ruke
najdražeg čoveka
grle me njeni krševiti obronci
brane me od svega titanskom snagom svojom
surovo se mršte na sve oko mene
ljubomorno me čuvaju
i nikad veći osećaj slobode mi nesebično daruju
Nerado,
teška je srca napuštam
i sve njeno u sebi nosim
blag letnji lahor u kosi
kolirit boja njenih divljih cvetova u očima
mirise nedosanjanih ljubavi u njenim noćima
Prosto me drži,
u zagrljaj steže
iskričava njena rosa večernja
dugo se nismo videle
dugo se nismo ovako radovale
strašno smo jedna drugoj nedostajale
obe poprilično matore
surovošću života proklete
blagošću nam duše namučene prožete
Noćas nam je mesec mlad
bisere darovao
I svemir se s nama radovao
U tu jednu
mrklu noć planinsku
ceo mi je život stao
Suzu radosnicu posle
godina tuge ukrao.

Svetlana Tadić

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024.

ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОГРАМ ЉУБАВ И ВИНО 2024.

У Биоскопу Крушевац одржаће се 14. 2.2024. године у 13:00 поетски програм, посвећен Љубави и Вину на коме ћете чути одличну поезију и музику и тада ћемо прогласити најбоље песме и слике по мишљењу жирија и ауторима уручити скромне награде.  Аутори који долазе добро је да на мејл ljubav@poezija.rs најаве свој долазак!

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024 – Резултати конкурса

Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 8 до 11.2.2024. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Живорад Милановић Маки, академски сликар  – председник; Љубодраг Обрадовић, песник – члан, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Данијела Јевремовић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан  и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је следеће одлуке:

ПОЕЗИЈА

Средње школе и Студенти:

  1. Јована Марковић из Београда за песму “На координатном систему нашег неба”;
  2. Милица Томић из Београда за песму “НЕСТАЈАЊЕ”;
  3. Николина Перић из Шапца за песму “ПЕЛЕРИНА”.

Одрасли песници

  1. Љиљана Тамбурић из Крушевца за песму “ОД СВАКОГА ВИНА ГУТЉАЈ”;
  2. Бранко Мијатовић из Шапца за песму “НЕ КУНЕМ СЕ ЗАЛУД ПРИЈАТЕЉУ”
  3. Јован Бундало из Београда за песму “ВИНО СПАЈА СВЕ ЛЕПОТЕ”.

Сликари:

  1. Александар Милановић из Крушевца за слику “ЉУБАВ И ВИНО”;
  2. Првослав Пендић Пенда из Крушевца за слику “ЗРНО ТАМЊАНИКЕ”;
  3. место равноправно деле Дуња Јовановић за слику “МОЗАИК ЉУБАВИ” и
    Емилија Николић из Пирота за слику “ЉУБАВ У ЧАШИ”.

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

  • Снежана Поповић из Крушевца;
  • Живојин Манојловић из Крушевца;
  • Јасмина Димитријевић из Загреба;
  • Миле Лисица из Бања Луке;,
  • Живота Трифуновић из Кобиља – Крушевац;
  • Јовица Ђорђевић из Неготина;
  • Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца;
  • Миодраг Глигоријевић из Параћина;
  • Звјездана Прерадовић из Београда;
  • Драгица Илић из Панчева;
  • Маја Ђукановић из Чачка;
  • Љубиша Војиновић из Петроварадина;
  • Драгојла ДИвјак Топаловић из Старе Пазове;
  • Микана Хорник из Загреба;
  • Лука Ђекић из Ваљева;
  • Милица Макатин из Требиња;
  • Марина Т. Стојанова из Скопља;
  • Милосав Ђукић Ђука из Крушевца;
  • Драгана Јовић из Беча;
  • Жељко Стевановић из Крагујевца;
  • Тамара Драгић из Бања Луке;
  • Љиљана Соколовић из Прокупља;
  • Драгана Миленковић из Врњачке Бање;
  • Ања Симић из Новог Сада;
  • Јелена Јовановић из Косјерића;
  • Уна Стајић из Лесковца;
  • Ирина Шaљић из Београда;
  • Мeти Кембери из Зрењанина;
  • Луна Ђорђевић из Београда;
  • Милица Мирјанић из Бања Луке;
  • Петра Марковић из Сврљига;
  • Милица Алексић из Крушевца;
  • Милица Обрадовић из Сомбора;
  • Хана Мехмеди.

Напомена уредника сајта: Дипломе и захвалнице сам уручио добитницима, у пдф-у заједно са књигом у пдф-у, закључно са 4.3.2024. године.  Ако којим случајем нисте добили награде обавестите ме на мејл: ljubav@poezija.rs

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024.”

СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић

СУНЦЕ СУЖЊИМА

O Сунце мило нек твоји зраци
свану на лицу свакога сужња
и дај му снагу, тренутак моћи
да своју немоћ разоружа…

Нека им душу опоје тамјан
сузе нек пусте да терет збаце,
али пред силом што кроти Бога
нек не поклекну већ нек оснаже…
Настави са читањем “СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић”

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

Величина од човека,
џентлмен за сва времена,
и педагог једном, стварно,
ништа није страна тема.

Памтио је ђаке своје,
поименце, кад те сретне,
и увек је знао где си
и какво си сада дете.

Тачно знао пред ким стоји,
без да станке има мало,
волела сам да га срећем,
да се слатко испричамо.
Настави са читањем “ПРОФЕСОР – ЧОВЕК”

МОГЛА САМ-Здравка Пап

Могла сам бити
све што нисам
и опет бити иста
никако другачија.

Могла сам волети
и преко мере
и љубити све на свету
и остати сама.

Могла сам лутати
и тражити љубав
и заспати на крилу
човеку без срца.

Могла сам сазнати
да је све варка
и бити глува
за тебе и мене !