Reci lepe nezne
Pametno odabrane
Na gladnu dusu
Kao pjusak kad
Na suvu zemlju padne
Naprave iluziju
Njega u njenoj glavi
U iluziju se najlakse
Najbrze i najludje
Dusa zaljubi
Jer ju je po svojoj
Meri pravila
Od toga leka nema
Dok se iluzija
Kao igracka najdraza
Ne razbije
A zato je najbolje
Cekic od realnosti
Izliti
Kao celik prekaliti
Do bola saviti
I jako
Najjace
Sebe udariti
Da se vrisak
Do neba cuje
Da laznu nadu
Razbije
Laz da otruje
Oci da otvori
Srce skameni
Zatvori
Da ga bolom
Izleci
I nauci ni pred kim
Da ne kleci
I da pusti vreme
Prevaranta starog
Da leci
Napuklo srce
Dok svaka pukotina
Ne zaraste
U oziljak se pretvori
Da jos dugo
Samo na dodir
Boli
Opominje
I podseca
Da ne juri
Se sreca
Od misli zaceta
Od reci satkana
Nama sudjena
I nikad vidjena
Iluzija
Sto kroz vazduh lebdi
I sve je drugo
Sem sudbina
Prokleta.
