Драгутин А. Ђукић, Чачак
Светога Трифуна трон
Земља Србија –
свето пространство…
Између постова, слава
и пијанстава,
разбашкарила се
као уснуло царство.
Цијело си љето
ваздух удисала
Крушевца, Александровца, Тополе…,
Шумадију у себе примала
и више се пута заљубљивала…
Не жале се пића Рубина,
посебно не вина
укусна, која слави и Овидије.
Са скела скачу жестоки момци, чека их дубина
и спасиоци – амфибије.
Прича си да си, о моје несреће,
лако прихватала цвијеће,
вином наливала
и припита ме дозивала.
О животу, а уз вино,
срицали смо вјешто, фино
и одлазили у кино.
Дуго љето опјевавали римом,
да неби смо били
затечени зимом.
Наши дани удвоје,
којим нас подари Бог,
били су лијепи и моћни.
Сјећам се тренутка сваког,
до најдрагоцјенијег – ноћи.
Моју драгу заведе Плиније,
за навијек. Не, нема шале!
Сад рубиново вино пије
‘сред пјесничке Багдале…
Настави са читањем “Светога Трифуна трон – Драгутин А. Ђукић”