Добродошли!
Учи се да ОПРАШТАШ
И кад није ни мало лако
И кад су све лађе потопљење
И нема ми једне лепе речи
Учи се да ОПРАШТАШ
И кад ти је најтеже
И кад те моле и куде
И не желе да те виде
Учи се да ОПРАШТАШ
И кад те кују у звезде
И кад те оговарају и лажу
И неће истину да кажу
Учи се да ОПРАШТАШ
И веруј Исусу на крсту
И веруј у срце без мржње
и љубав у којој нема греха
У Србији ће од данас, родитељи (уместо наставника) оцењивати ученике?
У Србији се и осмех наплаћује? „осмех Војводине” један км – дванаест милиона Евра?
У Србији се динар забрањује! Срби су паметан народ, прећи ће на трампу!
Србија је крива! Треба је (у)исправити.
Наши владаоци су песимисти. Од два зла одаберу оба!
„Вожд” је човек од речи. Све што обећа, увек не испуни!
Барон Минхаузен је зе њега био аматер!
Боље је упасти у бунар него Њему у реч!
Политичари који носе наочаре делују интелигентније.Њему ни двоглед не помаже!
Не слушај „ попа” шта беседи док не видиш каква кола вози!
Нови црогорски рекорд у трчању на сто метара је, осамдесет метара! (цитат)
Када је неко
дно дна,
он неће
да зна.
Упорно тврди,
тако и мисли
да је.он ја,
па ја!
Грешке прави
и претвара се
у оно што јесте,
у пропаст своју.
На крају улице
каљугу своју носи
да је сакрије од свог
лажног,,ја па ја”.
Не може
да изађе на крај
са лица два,
понекад жели
да покаже
право лице.
Немој да се правиш
да си јак и имаш свој град,
ти си човек који нема душу
и који само себе воли.
Сакрила сам
дете у себи,
нисам знала
да је дар од Бога
у души да певам,
тугу ко срећу да носим
на рошулама живота
и део колача у миру
да грицкам,
и ако умрем,
крај доћи неће,
живот је играчка,
наћи је нећеш,
ако не знаш
да играш.
Родиће се дете
и све претворити
у игру без краја
и носиће око врата
нову играчку живота.
Srećan rođendan.
Ponekad se silna magla spusti,
za trenutak na livade stane;
pa se valja kao oblak gusti,
kroz dolove i prečice znane.
Kao gorda razjarena žena,
kao laki sanak izgubljeni;
pesmo moja davno izgubljena,
još te čekam da se vratiš meni.
Još mi nedra za lepotom vape,
stope ljubim tamo gde si bila;
ja još tražim tvoje tajne sape,
da te nađem pesmo moja mila.
Još mi grana života zeleni,
maglu grlim kao da je žena;
još te čekam da se vratiš meni,
pesmo moja davno izgubljena.
autor
Jovica N. Đorđević
14.02.2024g.
Две кочије,
једна бела,
једна црна…
Која ће прва
на циљ стићи,
све зависи
од жеље,
да ли желиш
да продужиш
или се спремаш
на пут без краја.
Извор је душа,
нек расту
добра дела,
венчај их
са вером
и заслужи
рај у души.
POREKLO VINA
Neću da pijem vino,
a ono da me kune,
što ne znam mu poreklo…
Ko je iz amfore prve
ulio čaše pune,
odakle je poteklo?
Dal ga iscedi Hristos
iz nebeskog mu srca,
kao zamenu vodi,
Il stenovita vila
što pod mesecom puca,
vinovu lozu rodi.
Čula sam legendi mnogo
o prvom čokotu plodnom
i eliksiru što leči.
O prvoj sadnji, kroz kosti,
tog bilja blagorodnog
koja će da se posreći.
Bahus razmnoži lozu,
te značaj njenoga soka
reče kroz metaforu…
Noje okrivi kozu,
što obrsti vinovu lozu,
te poremeti floru.
Dok Dionisa lepog
i ljubav mu Ampilosu,
opisa poeta Nonus,
Persijska princeza u grlo,
kiselo grožđe prosu,
tražeći u smrti bonus.
Od pokvarenog voća,
umesto otrova brzog
dobi raspoloženje,
i dalje nastavi tako,
od soka grožđa crnog
da traži osnaženje.
Ovo su samo legende,
dok istina u vinu leži
i dan za danom se medi…
Kada se šajtov zatvori
ono nigde ne beži
niti može da bledi.
Liju se potoci vina
kroz istorijske knjige
i u današnje dane…
Magična tečnost i dalje
rešava čoveku brige
i leči najgore rane.
Ne trebaju mu imena,
imena su samo reči
-aromom očarava…
Ponekad, samo se ruga
kratkoj, prividnoj sreći
i pijane nas vara.
Više pametna nisam
dok probam stara vina
iz flaša sa patinom…
U čaši nazreti mogu
nečije plave oči
sa nebeskom bistrinom.
Al prednost dajem vinu
što vri u bačvama starim,
onima što se ševare,
gde kriju se od sunca,
crna raspukla zrnca
grozdova koji krvare.
Ljiljana Tamburić
ЗНАЧЕЊА
Фонтане украшавају тргове,
музику величају композитори,
стихови означе епохе,
прошлост поклањају ктитори.
Деци очеви чувају тајне
што је добро, оно се и квари,
истина се мора волети,
тегет снове, сањају морнари.
ЧУДЕСНА СВЕТЛОСТ…
писано давно у средњој школи 1989 године
Све ми је данас тако тужно
Не само данас, већ дуже време,
А желела бих, тако бих желела,
Да се бар једном Сунце насмеје
И пружи своје немирне зраке
По овом мом тамнилу
И сваки кутак моје душе
Обасја својом светлошћу..
А та светлост- чудесна светлост,
Све ће онда променити,
Она ће својом тајанственошћу
Тугу с радошћу заменити!
Настави са читањем “ЧУДЕСНА СВЕТЛОСТ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”
Звук виолине
Хеј, пољуби ми ноћас
усне ко зреле вишње сочне
као страст порочне,
црвене ко сок од малине,
уз звук виолине
за кафанским столом
док бијем битку са болом,
у боемској четврти
где ме тужне песме стих
у круг врти.
Доспи ми вина
нек се прелије чаша
као љубав наша,
ко звездана прашина,
нек се опијем заблудом
и пустом илузијом.
Нека поверујем
у твоје речи,
у стисак руке,
нека ме твој осмех
излечи.
Нека те ноћас слушам
и поверујем у лажи
када те на дну чаше
истина тражи.
Нека те ноћас
буди уз мене
ионако ће лажи
однети време
и зора што свиће
од тебе и мене побећиће.
(C) Danijela Jevremović
Nije u konkurenciji za nagrade