Te noći nisam primetio zvezde – Peer Sever-Sena

ТЕ НОЋИ НИСАМ ПРИМЕТИО ЗВЕЗДЕ Те ноћи нисам приметио звезде јер љубав је имала зачарани укус меда. А ти си ми рекла да је то као са срећом: Отворићеш понекад свој свемирни прозор и пожелећеш твоје небо ове ноћи или свих година потом. И ја се више нисам усуђивао да те ишта питам. Гледао сам … Настави са читањем “Te noći nisam primetio zvezde – Peer Sever-Sena”

ТЕ НОЋИ НИСАМ ПРИМЕТИО ЗВЕЗДЕ

Те ноћи
нисам приметио звезде
јер љубав је имала
зачарани укус меда.
А ти си ми рекла
да је то
као са срећом:
Отворићеш понекад
свој свемирни прозор
и пожелећеш твоје небо
ове ноћи
или свих година потом.
И ја се више
нисам усуђивао
да те ишта питам.
Гледао сам те озбиљно
после љубави
и љубећи увек
на твом лицу пронађох
моју срећу.
Jер љубав са тобом је увек имала
зачарани укус меда
а твоје је лице
лице свих жена
најлепше лице љубави.

…А волим те
необично дуго
необично тихо
као неку светлост
не сувише стварно.

Peer Sever-Sena

Slike detinjstva – Milorad J. Nikić

Slike detinjstva Slike detinjstva, kako smo fini te davne, drage slicice raja. Sedimo tako, brat, otac, mati s veceri rane, pri mesecini Godine neke, pri kraju maja Procvale lipe, imasmo dve Cvetale nisu usto vreme, jedna prolazi druga tad gre U vecer pustim sarova s lanca proteze noge, na zvezde laje od srece ne zna … Настави са читањем “Slike detinjstva – Milorad J. Nikić”

Nikić

Slike detinjstva

Slike detinjstva, kako smo fini

te davne, drage slicice raja.

Sedimo tako, brat, otac, mati

s veceri rane, pri mesecini

Godine neke, pri kraju maja

Procvale lipe, imasmo dve

Cvetale nisu usto vreme,

jedna prolazi druga tad gre

U vecer pustim sarova s lanca

proteze noge, na zvezde laje

od srece ne zna kuda bi pre

Na kolena mi sapu stavi

Govori nesto… il hoce reci

Neka mu vatra u ocima

al ne ume, il mu se ne da.

Sretan je eto, sto nas ima

I ko da juri u susret sreci

u noc se mlecnu strmoglavi.

A gore mesec, kosnica meda

Po svu noc srebro i zlato toci,

Blagoslov neki po nama pao.

Secam se scene kao od juce

Sarov iz mraka izroni, vuce

doneo zeca, skino sa loge,

Spusti ga meni pravo pod noge,

(voleo nas je – najvise mene)

drugar mu bejah najdrazi, prvi,

U trenu spazih zecije oci

Mrtve i otvorene, pruge od krvi

Krzno mu poput majcine ruke

mekano, nezno, o mili Boze

Kako mi bese jadnika zao

Srusena izba, te lipe dve

Izdjiko korov, zarasla basta,

pusto drvoriste u carstvu tuge

ograda kao stracke vedje,

Tisina grobna, sve spi i mre.

Ode nam sarov, ko boje s duge,

nesta njegovog laveza, zova,

umro nam otac, mati jos pre

Ostasmo za sad jos brat i ja,

mada i mi se vidjamo redje,

ali u meni je jos ziva masta

i uspomene na mog – sarova

Milorad J. Nikic

ZA TROGODIŠNJICU – Božo Popadić Aktus

ZA TROGODIŠNJICU Vodim te na večeru, biće gala gozba. Naravno kompletan meni sam pripremam, svojeručno… i to sa radošću, vrlo stručno.   A ne, neće to biti večera u nekoj sobi, ili nekom stanu.. niti u Americi a ni na Balkanu.   Zakupio sam čartet oblak, onaj bjeličastoplavi. Onaj znaš, što ti se stalno vrzma … Настави са читањем “ZA TROGODIŠNJICU – Božo Popadić Aktus”

Božo Popadić

ZA TROGODIŠNJICU

Vodim te na večeru,
biće gala gozba.
Naravno kompletan meni
sam pripremam,
svojeručno…
i to sa radošću,
vrlo stručno.
 

A ne,
neće to biti
večera u nekoj sobi,
ili nekom stanu..
niti u Americi
a ni na Balkanu.
 

Zakupio sam
čartet oblak,
onaj bjeličastoplavi.
Onaj znaš,
što ti se stalno vrzma
po glavi,
kada te poljubim.
E baš njega…
 

I otplovićemo sa njim
na neko daleko nebo,
sedmo ili deveto,
pa to je tako svejedno,
važno je samo da je visoko,
i da će tamo…
negdje u svemiru
samo mene da gleda tvoje oko…
 

A biće naravno,
biće tu  i muzike,
Neću kao neki koristiti
gromova zvuke,
ni vjetra fijuke.
Već specijalno za tu priliku
imaćemo pravu
asteroidnu muziku…
 

Prije večere naravno,
prošetaćemo
mliječnim putem,
koji će obasjavati
sva njegova sunca
i plus naše
sunce sreće
a sigurno neće
nedostajati ni slap.
Padaće zvjezdana prašina
po tvojim usnama i
snenim očima.
 

A večera, e to je tek nešto!
Spremio sam ti
specijalitete samo za tebe
sa mnogo ukusa
i vrlo vješto.

Prvo ćemo
popiti
po čašu
proljetne kiše
sa ukusom duge
u preskozorje.
 

Onda ću ti ponuditi
usne punjene ljubavnim nektarom,
ugrijane vrelinom
poljubaca

Poslije toga
servirati nježne zagrljaje
od uzdrhtalih  ruku
željnih miovanja
u dugim noćima,
kad san snobudno
traje.
 

Na kraju mila moja,
imaćeš kao na dlanu
ponuđeno ustreptalo srce
puno ljubavi,
opijeno tvojom ljepotom
i san koji
se u javu pretvorio,
kada  sam te prvi put poljubio.

(C) Božo Popadić Aktus