СТУДЕНИЧКА (Рајици Драгићевићу) – Марина Жинић Илић

Студен застудени, а Студеница се не Предаје Као ни ти, брате по перу. Кад одеш као да покосиш бол уместо траве И вратиш се пун звоњаве. Помериш казаљке на сату и циљаш Даљински У то ново, срећније сутра. И роса се расани и сунце гране Кад изађеш овде међу људе Већи за калем што га … Настави са читањем “СТУДЕНИЧКА (Рајици Драгићевићу) – Марина Жинић Илић”

Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
Као ни ти, брате по перу.

Кад одеш као да покосиш бол уместо траве
И вратиш се пун звоњаве.
Помериш казаљке на сату и циљаш
Даљински
У то ново, срећније сутра.

И роса се расани и сунце гране
Кад изађеш овде међу људе
Већи за калем што га око гризе
С надом у јутрење.

Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
И Косову не да, да га прекрије тама.

Гледај, не дај
Да нам отму потоњу кап.
Под сунце језика сврати и запиши бар
Ово неће проћи без нас.

Стадо Божије, срце иште хајдуке…,
Једном ћемо пред унуке, запиши.
Опет бол и Јудин пољубац.

Из поетске збирке ” Видине”, стр. 464

U KAFANI,,?,, – BILE MILOJEVIĆ

          U  KAFANI  ,, ?,,                              Istinito i slično starogradskoj pesmici Moja draga sa šeširom preko guste kose vrane, poigra se s mojim mirom u mirisne majske dane. Volela me s puno nade žara, čežnji u svitanja… A jednom joj na um pade da odemo u kafanu ,, ? … Настави са читањем “U KAFANI,,?,, – BILE MILOJEVIĆ”

bilimikica1

 

 

 

 

 

U  KAFANI  ,, ?,,
   

                         Istinito i slično starogradskoj pesmici

Moja draga sa šeširom
preko guste kose vrane,
poigra se s mojim mirom
u mirisne majske dane.

Volela me s puno nade
žara, čežnji u svitanja…
A jednom joj na um pade
da odemo u kafanu ,, ? ,,

Ostali smo tu do zore…
Tu, gde jeca violina,
prigušena svetla gore,
tužna posta draga fina.

U svitanja u kafani ,, ?,,
pored puno praznih čaša,
nem ostadoh na pitanja:
zašto vene ljubav naša.. .

Kalemegdan grli zora,
večno plavu traku Save
i nas dvoje ispod bora.

Dok trepere zvezde plave
treperimo i nas dvoje,
al nema žara, nema dara,
za nemirne ruke moje.. .

U svitanje rujne zore
za rastanak dok se sprema
s tugom nam se srca bore…

Otišli smo na dve strane,
ja i draga sa šeirom
preko bujne kose vrane.
Ona s suzom, ja s nemirom…

Miljojko Milojević

ДЕВОЈЧИЦИ Дуле Р. Пауновић

                  ДЕВОЈЧИЦИ Седећи на литици поред Дунава У стени клешем Твој лик, пишем твоје име и дописујем: воли, воли ме… док у дубинама вирова гледам Твоје лепо лице, моја Девојчице !   На љубав нашу само бледо сећање је остало а лишће одавно опало скрило је место на коме смо загрљени били и о будућности … Настави са читањем “ДЕВОЈЧИЦИ Дуле Р. Пауновић”

                  ДЕВОЈЧИЦИ

Седећи на литици поред Дунава

У стени клешем Твој лик, пишем твоје име

и дописујем: воли, воли ме…

док у дубинама вирова гледам Твоје лепо лице,

моја Девојчице !

 

На љубав нашу само бледо сећање је остало

а лишће одавно опало

скрило је место на коме смо загрљени били

и о будућности снили.

 

Ако желиш да живимо, оживи наше успомене,

ако желиш мене…

слутим, у заборав је све наше одавно пало,

 

можда ништа није остало.

Можда…али, у мени живи и живеће нада:

док клешем Твој лик, пишем песму…као сада.

 

У Мајданпеку

13. септембра 2006. год.

 

Дуле Р. Пауновић

ОПСТАНАК – Дуле Р. Пауновић

ОПСТАНАК Одувек сам био сам, то је судбина моја и не плачем више, одавно су пресахле сузе. Само чекам да ме обрадује блага реч твоја ако дођеш, ако те неко већ из мог сна не узе.  Тако ти растеш у чекању и мојој нади: постајеш велика, све већа… постајеш НЕКО, за мене само. И стари … Настави са читањем “ОПСТАНАК – Дуле Р. Пауновић”

Dule

ОПСТАНАК

Одувек сам био сам, то је судбина моја
и не плачем више, одавно су пресахле сузе.
Само чекам да ме обрадује блага реч твоја
ако дођеш, ако те неко већ из мог сна не узе. 

Тако ти растеш у чекању и мојој нади:
постајеш велика, све већа… постајеш НЕКО,
за мене само. И стари сат је стао, не ради…
И зашто би ? Мој живот је одавно истеко. 

Али, варљиве су судбина и срећа:
већ сутра ћеш бити у глибу, немоћна и сама,
гледаћеш како, титрајући, догорева твоја свећа,

као ја сада. Надираће и гушиће те густа тама.
Нестајаћеш, постајаћеш НИКО, аја ћу расти…
Дозиваћеш ме, незнам хоћу ли те спасти ? 

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку
3.августа 2004. год.

BOŽIĆNA MOLITVA – Neven Milaković

Божићна Молитва Данас се молим за све оне за које нема ко да се помоли, за мале, безначајне људе који никоме не требају, за заборављене… одбачене, намучене… за оне које нико не воли, молим се плачући за неприлагођене… и ја сам један од њих на крају. Данас сам умјесто свијеће разгорио љубав за слабе, за … Настави са читањем “BOŽIĆNA MOLITVA – Neven Milaković”

Neven

Божићна Молитва

Данас се молим за све оне
за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе
који никоме не требају,
за заборављене…
одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

Данас сам умјесто свијеће
разгорио љубав за слабе,
за оне што не умију да се наљуте,
што умјесто виком узврате сузама,
заклони их Господе од очију гладних,
не дај да их звијери подмукле уграбе,
ко би нам душе гријао студене,
преклињим Те Боже…
нек остану с нама.

Преклињем Те
Сведржитељу земље и Неба
остави ми ову сламку Спаса
коју грчевито стежем
са ова три сломљена прста,
Вјером ћу праведном себе распети
и копљем се пробости ако треба,
ал’ морам знати
да ће остати јагњад Божија
испод Крста.

Невен Милаковић – Ликота

STIH DANA JANUAR 2009.

STIH DANA BIRA Bogdanka Rakic 01.06.2009. MESECEVO GUMNO-Slobodan Ivanovic To što noćas na mesečevom gumnu ti i ja drhtimo u znoju nije od uznosa našeg. To kroz vene tvoje kosmički prasak kreće Kumova slama gori od žara. Životne sokove moje vatromet sreće pokreće To kosmos novi život stvara.

STIH DANA BIRA Bogdanka Rakic

01.06.2009.

MESECEVO GUMNO-Slobodan Ivanovic

slobodanivanovic2009

To što noćas
na mesečevom gumnu
ti i ja drhtimo u znoju
nije od uznosa našeg.

To kroz vene tvoje
kosmički prasak kreće
Kumova slama
gori od žara.

Životne sokove moje
vatromet sreće pokreće
To kosmos
novi život stvara.