Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
Као ни ти, брате по перу.
Кад одеш као да покосиш бол уместо траве
И вратиш се пун звоњаве.
Помериш казаљке на сату и циљаш
Даљински
У то ново, срећније сутра.
И роса се расани и сунце гране
Кад изађеш овде међу људе
Већи за калем што га око гризе
С надом у јутрење.
Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
И Косову не да, да га прекрије тама.
Гледај, не дај
Да нам отму потоњу кап.
Под сунце језика сврати и запиши бар
Ово неће проћи без нас.
Стадо Божије, срце иште хајдуке…,
Једном ћемо пред унуке, запиши.
Опет бол и Јудин пољубац.
Из поетске збирке ” Видине”, стр. 464
(Прочитано: 58 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.196 пута)