Добродошли!
Кажу, да у ноћима црног месеца, Када звук тишине превлада трептај сна, Загледани у пахуље које падају, Можемо видети слику анђела, Кажу, да тада, мртви грумен у грудима, Постаје срце, Срце које куца, Срце које живи, Док огрнути тајном, У старим ципелама, Корачамо безименим прашњавим путевима, Са осмехом у углу усана, Тражимо судбину сна.
Кажу, да у ноћима црног месеца,
Када звук тишине превлада трептај сна,
Загледани у пахуље које падају,
Можемо видети слику анђела,
Кажу, да тада, мртви грумен у грудима,
Постаје срце,
Срце које куца,
Срце које живи,
Док огрнути тајном,
У старим ципелама,
Корачамо безименим прашњавим путевима,
Са осмехом у углу усана,
Тражимо судбину сна.
PESMA MESECA JUL 2009. Rezultati glasanja na dan 19.09.2009 PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković (28%, 22 Votes) O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka (39%, 31 Votes) PREDVEČERJE – Miljojko Milojević (16%, 13 Votes) VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović (10%, 8 Votes) TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović (7%, 7 Votes) PREMA TOME PESMA MESECA JUL … Настави са читањем “STIH DANA – JUL 2009 – bira Lepa Simić”
PESMA MESECA JUL 2009.
Rezultati glasanja na dan 19.09.2009
PREMA TOME PESMA MESECA JUL 2009
KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka
PESME NEDELJE U JULU 2009. GODINE
O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka
TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović
PREDVEČERJE – Miljojko Milojević
PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković
VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović
31.07.2009.
PESMA NEDELJE JUL 2009
Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…
(C) Miro Beribaka – O KOLIKO MOŽE
29.07.2009.
Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.
METAMORFOZE
Miljojko Milojević
28.07.09
…ŽENA I RUŽA…
…volio bih
da prolaze ruže
a mene da laticama
dotiču i mirišu
kao ja njih
ruže i cvijeće
kao djeca i igračke
ružo ako postojiš
kreći
proljeće je odmaklo
žena zauzeta
oko vazne
ružu zaboravila
valjda nema mjesta
za dvije ruže
ruža kad vene
poteče suza sa lica
svake žene
sudbina ih ista
veže
isti mraz i Sunce
otapa i steže
…
žena i ruža…
Radovan Nedović – Sensej
27.07.09
У душу ми је болно урезано
– за сва времена –
сећање на страх од повређене сујете
која руши и обара све што
сам градила, што намеравам да градим,
и баца у неповрат… чак ни прах
не остаје.
Али сам, ипак, победила.
Сваки следећи ударац боли
много, много више,
али не погађа мене.
Мене – као индивидуу,
као клицу живота,
као скамењену пусту стену.
И идем даље!
Смело гледам истини у лице.
Пробијам се кроз иструлели вртлог
окованих људи и кличем теби!
Зов.
Послушај ме, само сад,
молим те!… и заједно са мном
прати овај исконски, бесни
зов дивљине!
Светлана Ђурђевић
26.07.09
PESMA NEDELJE
TEBI, ZAUVEK
Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.
Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.
Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan, gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!
(C) Jugoslav Nestorović
25.07.09
,,КОСОВИНА“
(Рајици Драгићевићу)
Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане
Aлександар Марић
24.07.09
IMAM TE
Zagledam se
u neke daljine,
u neki horizont
koji sa drugima delim
na prozoru vremena;
I shvatim da dobro je:
Jer te tamo negde ima.
Jer postojiš!
I možda i ti
na nekom prozoru stojiš
zagledan u mene.
(C) Marija Stojiljković
23.07.09
POSLEDNJI KONJANIK
Belo
Oko kreveta
anđeli igraju kolo
Nebo se razgolitilo
Vratite mi moje telo
Srce da kujem
Neću večno da putujem
Po beskrajnom polju
Zavijen u belu postelju
Saša Milivojev
STIH DANA 22.07.09
***
Sazidaj kulu od mojih koraka
i u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani, al, tako polako slomi sve ruševine
jer od mene ništa nije bilo
nadanjima sam krala gvozdene zasede
u maglovite stene da me razlome.
Spasavala sam konjanike moje sputane
da ne odlaze još malo da me podsete
na lomove i ratove poslednje sreće.
Nevena Ugrenović Iskrica
21.07.2009
Ž U T I -CH
Gledam te bre Drago crni sve si užuteo
Od cigare i rakiju sve si izgoreo
Žuti su ti prsti tvoji žuti su ti zubi
Nijedna te neće više nikad bre poljubi
Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće
Biće uskoro odpevana u izvodjenju Muzikanata
21.07.2009
ZVEZDO!
Ljubav, kao silu,
iz koje strasti naviru,
hteo sam…
samo za nas!
Grom tvog ćutanja,
ubija me sad,
dok ko izgladneli pas,
noću lutam
i gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu – tebe.
I ti zvezdo,
gledaš zemlju,
ali ne vidiš mene!
(C) Ljubodrag Obradović
Pesma nedelje 19.07.09
Predvečerje
Nad krovovima i u prozorima kuća
lagano umire vedar, julski, dan.
Znam da još je dugo do svanuća
i priče što će je noćas isplesti san.
jer u istom ritmu kosmos se vrti,
a mi na lancu smrti
čekamo svak’ svoje večne noći.
Nije mi stalo do raja. Nije važno
gde, ni kad će da me stigne kob:
u veče jesenje, tmurno i vlažno,
il’ u leto cvetno, mirisno i dugo…
Teško je biti star, sam i čežnji rob
i grliti zoru sa: “Dobro jutro, tugo!”
Miljojko Milojević
18.07.2009
ПОКЛАЊАМ ТИ …
Поклањам ти милион
Речи неизговорених
Ћути … још нешто ти желим
Рећи
Вагон пун душа
1 8 8 8. кубика суза
Од воде украдене
Наста велика суша.
Поклањам ти звезде све
Нека се наредних
100. година смеју
за тебе само.
Поклањам ти све руке
Овога света
Нека негују љубав нашу
И изведу је на пут
Пут ка Богу.
Поклањам ти за крај
Белих крила пар
Нека ти помогну да
Што лакше
Одлетиш од мене,
Јер ја овако више
Не могу.
Александра Ђоковuћ
17.07.2009
SONET
Razlivaš se mnome kao vrela plima,
razdireš mi vene, damare mi plaviš.
Sa trenutkom svakim sve te više ima.
Nesnima kroz snove često mi se javiš.
Horizonti novi predamnom se šire.
Besmrtnošću ljubav prema tebi cveta
i bokori njeni šumore u raju.
Jugoslav Nestorovic
16.07.2009
KAMEN
Ja sam stijena
Zovu me kamen
Lomljiv sam ranjiv,
Ponekad plačem…
Moj plač je jeka,
Lom kamena
Teško je sinu
Sina kamena
Imam dušu,
Osjećam boli,
Mama kamena
Ima dušu…
Ne diraj, ne lomi
Ne mori…
Život koji se ne vidi
A postoji
Arsenije Lalatović
15.07.2009
ПУТОВАЊЕ
На раскршћу стојим
осунчана
Твоје десно уво
у процепу црне завесе
промаче
А око прозорљиво
спази ме из далека
Наше трагове
лепотом дана посипам
од које душа страда
сјајна, мирисава
На дланове
голубови слећу
игру сенки вечерају
Љиљана Милосављевић
14.07.2009
ТАМО ЊИМА
Не пјевам у гудала крива дурмиторска
Ни Ловћен ми не знам гдје спава,
Све што сам знао,
Да знам не смијем више,
Зар сву ову крв
Што је у потоке слисте,
У расход приказасте,
Ви исти , што крст не знате како изгледа
Што ми очи
Воском натописте
Па вас губава губа из душе изједа,
Што се на беду и јад наклописте
Усана модрих а ума блиједа
Не пишем ни о чему више,
Написало се само.
Миомир Мики Јовановић
13.07.2009.
SOLARIJUM ZA ZMIJU
Žalila se jedna zmija
zoo-vrta upravniku,
zadovoljna više nije
smeštajem u stakleniku.
Na odluku ovu tešku
nepravda je nju podstakla:
„Zašto samo mi gmizavci
da budemo iza stakla?“
Zorica Prokopić
STIH DANA 12.07.2009.
PREINAČITELJ
Tasove je prevrnuo
kao strmoglavi vetar.
Zapalio nebo
munjama strasti.
Zaplesao alejama
kao splet svežeg lišča.
Ispunio ravnicu
pričom bez straha.
Živi u meni, radosno,
ljubavi djerdan.
Bogdanka Rakić
PESMA NEDELJE 11.07.2009.
Пјесникова религија
Званије је свештено појете,
Глас је његов неба влијаније,
Луча свијетла руководитељ му,
Дијалект му величанство Творца.
Петар II Петровић Његош
Пјесници су искре божанствене,
Мреже фине које Господ плете,
Бесмртношћу душе озарене,
Ризничари радости и сјете.
Пјесницима све је поезија,
Мрак и свјетло стиховима мире,
Њима сунце и у тмини сија,
Вукови им личе на пастире.
Природа се мноштвом шкољки украсила,
Ал` само по нека сјајни бисер крије,
Само ријетке надахњује божанствена сила,
Све што има риму, поезија није.
Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.
Невен Милаковић
STIH DANA 10.07.2009.
NOĆ KAO STVORENA ZA…
Tanka je Vaša priča,
Gospodine,
otuzan dramski zaplet,
kraj je tako očekivana
neminovnost.
I ja Vas,
noćas,
žalim…
Oprostite
što sam Vas spoznala
golog
u paperju prevara.
Moje mačje oči
prodiru korz maglu.
Dar
ili kazna Božja?
Gadimi se ljigvost
u vašim očima,
ti
ofucani stihovi
na koje,
valjda,
još uvek padaju
nedozrele devojčice
srednjih godina…
Svetlana Biorac-Matić
PESMA NEDELJE- 09.07.2009.
VELIKI PRASAK
veliki prasak
cvet na obzorju
kaldrma
oko dvora suma
na zidu grafit
i talasi
tvoj osmeh
slucajni pogled
i namerni dodir
volim te
rekla si – ti si moj lavirint
preskacem
izmisljen razlog
nepotrebno caskanje
i prozor
menjam jutro tobom
govorim
kad se probudim
(C) Spasoje Ž. Milovanović
08.07.2009.
Predskazanje
Crna eja na prozor mu sleće,
lupka krilom i krešti i pišti…
Što ga srce, što ga glava tišti-
da l’ proleće dočekati neće?!
Zimu zimi uz bolove lude,
kukuvija na prozor mu sleće,
plaši njega, al’ i druge ljude-
on proleće dočekati neće!
Miljojko Milojević
06.07.2009.
Пјесникова религија
Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.
Невен Милаковић
STIH DANA – 05.07.2009.
Na ivici stene
osluškivao sam dah vetra
tražeci u njemu
tvoj glas.
Vetar je doneo samo buru.
Sa ivice stene
gledao sam zalazak sunca
tražeci u njemu
sjaj tvojih ociju.
Sunce je zašlo u more suza
ZALAZAK SUNCA -Zoran Hristov
STIH DANA – 04.07.2009.
Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.
Не буди ме – Сава Илић
METAMORFOZA Kad se pomrače u tebi i poslednje ideje, zapahnut slepim iluzijama tražićeš kompas, utiraćeš put, plakaće ti na ramenu ogrešeni bivši sveci. Tražićeš Boga kog si davno ostavio, ispljuvanog u nekom budžaku, da izdahne, poput svih ljudi. Ostaćeš zapanjen u oblaku saznanja, da nemaš vise prava na drugovanje, sa razbludelim andjelima. Jedina neprolaznost u … Настави са читањем “METAMORFOZA – Angelina Radulović”
METAMORFOZA
Kad se pomrače u tebi
i poslednje ideje,
zapahnut slepim iluzijama
tražićeš kompas,
utiraćeš put,
plakaće ti na ramenu
ogrešeni bivši sveci.
Tražićeš Boga
kog si davno ostavio,
ispljuvanog u nekom budžaku,
da izdahne, poput svih ljudi.
Ostaćeš zapanjen
u oblaku saznanja,
da nemaš vise prava
na drugovanje,
sa razbludelim andjelima.
Jedina neprolaznost
u tvom životu
je nada koja evo,
naočigled ti umire,
trajanjem iskopanim
iz rastrganih dosanjavanja,
isčekivanje Velikog suda.
Gledaćeš, ti,
povlašćeni grehom,
upiraćeš prstom
na njega ne sluteći
kako si već naučio
da zaboraviš da voliš.
Otima te bagra,
a čovek sveteći se,
postaje nedostojan
da bude Bog.
Umiraćes misleći
da si sam hram,
da sve što dotakneš
postaje nekome svetinja,
nekome grob.
Raspukla se pred tobom
neka istrošena nadanja,
slamka koja zrači spas.
Kad isčeprkaš
u sebi nevine misli,
kad sapereš tvrdnje
da te plaši strah,
naučiš da naričeš
i voliš u isti mah,
naći ceš ga,
jer nije čovek
i jači je
od svakoga od nas.
(C) 2005 – A. R.
ONA Užasno se trudeći, da ne provale treptaji jedne slike nestvarne iz mene, da ne oteku sa suzama pred svima, običnima, čuvajući bol što cepa trajanje, stideći se, ja ne prestajem, da volim daleku senku, koju više nemam. Sećanje vraća osmeh nad kolevkom, cepa se duša u svakom danu, nizu sumornih godina, želi da nestane, … Настави са читањем “ONA – Angelina Radulović”
ONA
Užasno se trudeći,
da ne provale treptaji
jedne slike nestvarne iz mene,
da ne oteku sa suzama pred svima,
običnima,
čuvajući bol što cepa trajanje,
stideći se,
ja ne prestajem,
da volim daleku senku,
koju više nemam.
Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,
cepa se duša u svakom danu,
nizu sumornih godina,
želi da nestane, samo da može.
A onda se urlik ranjene zveri
potajno, divlje otima.
U tami, bez tudjeg dodira,
ne delim, već živim svoj bol,
a tako i plačem ,
tugu nosim nestvarno,
nestvarno i patim
svojski se trudim,
da je ne spomenem
pred svima,
više ne izgovaram reč.
Rodila me…
Volim je i dalje,
a dele nas,
samo zemlja i prašina.
(C) Angelina Radulović – Linga
НЕ БУДИ МЕ Не буди, не буди ме данас да се душа од бола не гуши, док с презиром кроз раље живота гледам овај свет како се руши. Не буди, не буди ме, пусти да убедим себе да сам снио. Ко су они, одакле су дошли? Свет је овај без њих лепши био. Не буди, … Настави са читањем “НЕ БУДИ МЕ – Сава Илић”
НЕ БУДИ МЕ
Не буди, не буди ме данас
да се душа од бола не гуши,
док с презиром кроз раље живота
гледам овај свет како се руши.
Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.
Не буди, не буди ме, чему?…
Не познајем више ове људе,
та безличја ко сенке нас прате,
расипају коб коју нам нуде.
Не буди, не буди ме никад ,
спокојство ми из душе отето,
уморан сам од безумља људског
пустите ме, да преспавам све то.
Сава Илић
ČUVARI PRAVA NA ISTINU Uvek sam, niz ulicu koračaš. Svet te odbaca. Čuvari prava na istinu, sve vide i nikad se ne stide. Uvek sam, pratiš sazvežđa. Mravi rade, ljudi svojim putem žmure… I srce se nemoćno jedi, dok na zapadu nada bledi. Uvek sam! Danas što šta znaš, ideale ne odbacaš. U susret zori, … Настави са читањем “ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović”
ČUVARI PRAVA NA ISTINU
Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.
Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.
Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.
Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.
Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.
Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.
(C) Ljubodrag Obradović
Ne znam Ne znam da li ću preživjeti predstojeću bitku, kada ni stare rane, još zarasle nisu, dok crne ptice, smotre me i nadlijeću, a zvjerinje čeka, iz prikrajka, da se najede, mesa… Ne znam, al’ ja je već unaprijed, poslednjom zovem. Ne znam da li će granuti sunce na bojevom polju, kada sve već, … Настави са читањем “Ne znam – Miro Beribaka”
Ne znam
Ne znam
da li ću preživjeti
predstojeću
bitku,
kada ni
stare rane,
još zarasle
nisu,
dok crne ptice,
smotre me
i nadlijeću,
a zvjerinje čeka,
iz prikrajka,
da se najede,
mesa…
Ne znam,
al’ ja je već
unaprijed,
poslednjom zovem.
Ne znam
da li će granuti
sunce
na bojevom polju,
kada sve već,
gotovo bude
i dim se raziđe
i kada
prodavačice ljubavi
ispostave račun
stalnome gostu,
koji jednom sedmično,
svraća
i da li će mi
i dalje, kasirka
pružati ruku,
da uzme novac, za
francuski hljeb
sa zapečenom
koricom
i kada kreditori
pošalju račune,
rate za kola
i kamate
i kamate na kamate
i koješta još…
A oblaci će
i dalje da plove
u pravcu moje kuće.
Ka istoku…
Miro Beribaka
ЈОЦА АМСТЕРДАМ (Анти)јунак нашег доба На почетку И на крају Свега Била је лова Врло прљава И заразна За оног ко не призна Истину сам себи Колика је казна И непремостива Провалија Између изгубљеног Обичног живота И оног у белим оделима Са томпусима И варљивим Драгим камењем И смртоносним Комбинацијама Много опаснијим Од шаха Само … Настави са читањем “ЈОЦА АМСТЕРДАМ – Јелена Протић-Петронијевић”
ЈОЦА АМСТЕРДАМ
(Анти)јунак нашег доба
На почетку
И на крају
Свега
Била је лова
Врло прљава
И заразна
За оног ко не призна
Истину сам себи
Колика је казна
И непремостива
Провалија
Између изгубљеног
Обичног живота
И оног у белим оделима
Са томпусима
И варљивим
Драгим камењем
И смртоносним
Комбинацијама
Много опаснијим
Од шаха
Само бела поља
Су у игри
И бели краљ
Изнад свега
И бели амбис
Испод њега
Тамо где се
Сан завршава
Јелена Протић-Петронијевић
JA NEMAM DOM Vedro nebo, zvijezde male, pustinja kamena, po neka rukovet trave sparušene, vjetar je vreli miluje. Gdje zađoh, u golet, u noć, umjesto tebi u san. Procvjetao kaktus prestupna godina je, valjda mu vrijeme za to, cvjetovi krupni bjeličasto žuti, noć ih prozračna tamnijim čini, a kaktus ko čovjek da je, čak i … Настави са читањем “JA NEMAM DOM – Božo Popadić Aktus”
JA NEMAM DOM
Vedro nebo, zvijezde male,
pustinja kamena,
po neka rukovet trave sparušene,
vjetar je vreli miluje.
Gdje zađoh,
u golet, u noć,
umjesto tebi u san.
Procvjetao kaktus
prestupna godina je,
valjda mu vrijeme za to,
cvjetovi krupni bjeličasto žuti,
noć ih prozračna tamnijim čini,
a kaktus ko čovjek da je,
čak i ruke ima,
čini se na mjesečini.
A ja bih u tvoj san.
Ja skitnica,
što pola svijeta vidjeh,
nigdje ne stigoh
do u pustinju ovu,
dok me i ona strancem
ne prozove,
dok mi ne da nogu,
Onda mi ostaje samo
da se uselim u tvoje snove.
Ja skitnica, svoj dom nemama
sem da se tebi u san uselim
tu svoj dom da stvorim.
Stranac sam svagdje,
daj da tu ne budem,
tu u tvom snu,
jer ja nemam nigdje dom
sem u snu tvom.
(C) Božo Popadić Aktus
A šta je poenta u svemu?! Popodne je ono rano, vrijeme ručka, onako kako sam zapamtio da se radilo nekada po većini domaćinstava u zemlji u kojoj samtada živio. Život je od tada napravio popriličan vremenski otklon, kao i običajni otklon što je napravljen i ovdje i tamo. Tamo više nema moje zemlje, one u … Настави са читањем “A ŠTA JE POENTA U SVEMU – Božo Popadić Aktus”