Ljuska Arsenije lalatović

Ljuska Rođen sam u pogrešno vrijeme Ponekad sebe ne razumijem Pokušavam, ali mi ne ide Ili možda ne umijem… Uče me kada je noć da je dan Misle od njih vrijeme počinje Odavno su mi raspršili san Ništa im ne vjerujem… Kada ih vidim smrači mi se pred očima Ko ih ne zna majka mu … Настави са читањем “Ljuska Arsenije lalatović”

Ljuska

Rođen sam u pogrešno vrijeme
Ponekad sebe ne razumijem
Pokušavam, ali mi ne ide
Ili možda ne umijem…

Uče me kada je noć da je dan
Misle od njih vrijeme počinje
Odavno su mi raspršili san
Ništa im ne vjerujem…

Kada ih vidim smrači mi se pred očima
Ko ih ne zna majka mu kukala
Kakvi su oni šakali…
Ko su im očevi? Čiji su oni sinovi?

Oni su leglo fukara. Od fukara…
Od ivera klada daleko ne pada…
Da su bar neki iver ili klada
Ni po fišeka ni po po jada

Rođen sam a bolje da nijesam
Teško nosim na pleća bremena
Živim kao da ne živim
U jato jastrebova, ološi i kretena…

Ničija ne gori do zore…
Neće ni njihova… Rođen sam
U zlo vrijeme…Čudne su zvjerke hijene
U ljuski čovjeka…

ХАЈДЕ И ТИ САД СЕ ЗАЉУБИ – Стојанка СЕКА Закић

ХАЈДЕ И ТИ САД СЕ ЗАЉУБИ Око ми сија, лице румени, емоције расту к’о ријека кад пјени; зато бих хтио истога часа викнути свима баш из свег гласа: хајде и ти сад се заљуби, нека ти срце срећом затруби и нек ти први пољубац засвијетли – крилима љубави и ти полети! / Ни пубертет ми … Настави са читањем “ХАЈДЕ И ТИ САД СЕ ЗАЉУБИ – Стојанка СЕКА Закић”

ХАЈДЕ И ТИ САД СЕ ЗАЉУБИ

Око ми сија, лице румени,

емоције расту к’о ријека кад пјени;

зато бих хтио истога часа

викнути свима баш из свег гласа:

хајде и ти сад се заљуби,

нека ти срце срећом затруби

и нек ти први пољубац засвијетли –

крилима љубави и ти полети!

/

Ни пубертет ми више не смета

откад ми љубав кроз мисли ”шета” –

сад видим само умиљато лице,

заљубљен поглед једне дјевојчице.

KРAJ…Александра Младеновић

КРАЈ   Крај је признање кад утихне бура, да све ове ноте, олујне, снажне, сонате бола, оклопне двери, једино своме перу су важне…..   Сумњаш ли када у њима видиш, да што мање желим- више ме има, да све чему тежим- смрви ме брже, гута и носи судбине плима?   И након коначности више је … Настави са читањем “KРAJ…Александра Младеновић”

КРАЈ

 

Крај је признање кад утихне бура,

да све ове ноте, олујне, снажне,

сонате бола, оклопне двери,

једино своме перу су важне…..

 

Сумњаш ли када у њима видиш,

да што мање желим- више ме има,

да све чему тежим- смрви ме брже,

гута и носи судбине плима?

 

И након коначности више је од речи,

отпеване песме гоне нас у јаме,

јер, вране су свуда једнако црне,

угашена свећа благослов је таме.

 

 

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK» – darko kolar

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK» Nastade glad od sitosti, debelo njišući um. Zaboravljeni ljudi prejelih čula, više ne čuju. Više nema sluha. Sve u blatu ukaljano, Izmazano,napaćeno. Nestade prolaznik. Ne čuje se više ni “dobar dan“. Zavist procveta, ni brata nema. Moram se ponovo vratiti na početak. (C) Darko Kolar

DarkoKolar

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK»

Nastade glad od sitosti,

debelo njišući um.

Zaboravljeni ljudi

prejelih čula,

više ne čuju.

Više nema sluha.

Sve u blatu ukaljano,

Izmazano,napaćeno.

Nestade prolaznik.

Ne čuje se više ni

“dobar dan“.

Zavist procveta,

ni brata nema.

Moram se ponovo

vratiti na početak.

(C) Darko Kolar