Човек и Жена…..Александра Младеновић

Човек и Жена   Зашто само пишем и заблуде храним да волеће ме Човек баш због мене саме? Песмама сам залуд хтела да одбраним оној мали комад срца од самоће и таме……   Довеше ме риме крају у улицу слепу, победиле творца, љуштура им постах. А,њу неће хтети,већ Жену осмејану и лепу. Пљунула ме истина, … Настави са читањем “Човек и Жена…..Александра Младеновић”

Човек и Жена

 

Зашто само пишем и заблуде храним

да волеће ме Човек баш због мене саме?

Песмама сам залуд хтела да одбраним

оној мали комад срца од самоће и таме……

 

Довеше ме риме крају у улицу слепу,

победиле творца, љуштура им постах.

А,њу неће хтети,већ Жену осмејану и лепу.

Пљунула ме истина, претворила у прах.

 

Зашто глупа јесам и гојим ту наду,

гују отровницу и коприву и трн?

Кад је одраз ове  недуше данас  тако црн,

а ,кажеш да волиш ме, замишљену,младу.

 

Зашто само певам и заблуду мијем

да волеће ме Човек баш због бића мога?

Песмама сам залуд хтела да се скријем

од будућег тебе и постојања твога.

 

Човек смо и Жена прогнани из раја,

огрезли у греху до самог свршетка.

Безвредни, нек’  тако лутамо без краја,

у играма завођења на концу почетка….

PRELUDIJUM (dvojezično)

PRELUDIJUM Na danima dalekim leta vrelog, ožiljak sećanja … … tamo, gde se sunce propinje do purpurne zore, gde s imenom na ustima trenutci, ne teku više … PRELUDIJ Na oddaljenih dneh vročega poletja zaznamek spomina… …na tistem mestu, kjer se sonce razteza do rdeče zarje, kjer se z imenom na ustih ustavljajo trenutki… Milena … Настави са читањем “PRELUDIJUM (dvojezično)”

PRELUDIJUM

Na danima dalekim
leta vrelog,
ožiljak sećanja …

… tamo,
gde se sunce propinje
do purpurne zore,
gde s imenom
na ustima
trenutci, ne teku više …

PRELUDIJ

Na oddaljenih
dneh vročega poletja
zaznamek spomina…
…na tistem mestu,
kjer se sonce razteza
do rdeče zarje,
kjer se z imenom
na ustih
ustavljajo trenutki…

Milena Sušnik Falle – Slovenija – Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA

Magla

Noć, I dva osvetljena prozora Koji lutaju maglom… Sećam se, Gledali smo te prozore Kao i da nije bilo tako davno… Od tada, Ćutali smo u magli I gledali kako prolaze gradom…

Noć,
I dva osvetljena prozora
Koji lutaju maglom…

Sećam se,
Gledali smo te prozore
Kao i da nije bilo tako davno…

Od tada,
Ćutali smo u magli
I gledali kako prolaze gradom…

Otkucaj

Ćutim milion reči I opraštam milion stihova Branim se pogledima Ogledala iz drugih svetova I čuvam te među svojim zapisima… Patim kristalnim suzama I odvodim te linijama mašte Pružam ruke prepune trnova Iz reka koje požar gase Odvučen od ruke koja želi da spase Pamtim te kao prolaznika Kroz kišovitog prozora ovog stana Odškrinut malo … Настави са читањем “Otkucaj”

Ćutim milion reči
I opraštam milion stihova
Branim se pogledima
Ogledala iz drugih svetova
I čuvam te među svojim zapisima…

Patim kristalnim suzama
I odvodim te linijama mašte
Pružam ruke prepune trnova
Iz reka koje požar gase
Odvučen od ruke koja želi da spase

Pamtim te kao prolaznika
Kroz kišovitog prozora ovog stana
Odškrinut malo vetrovima radosti
I pušten noćima da spava
Umoran od svetlosti dana…

Za tebe – Gluščević Milan

    ZA TEBE A kada me sutra probudiš I obećaš da s’ jutrom neće otići tvoje ime Kada na zidu proslošti osvete moje uginu I kada cvećem ispratiš ukus gorčine Obećaću noć za tebe I ukus tvoje topline Okružen slikama tvoje poeme… A kada me sutra osudiš I ostaviš sećanje u hodniku vremena Zaboravi … Настави са читањем “Za tebe – Gluščević Milan”

MilanGluscevic 

 

ZA TEBE

A kada me sutra probudiš
I obećaš da s’ jutrom neće otići tvoje ime
Kada na zidu proslošti osvete moje uginu
I kada cvećem ispratiš ukus gorčine

Obećaću noć za tebe
I ukus tvoje topline
Okružen slikama tvoje poeme…

A kada me sutra osudiš
I ostaviš sećanje u hodniku vremena
Zaboravi da noć je postojala
Kada dve vatre se sudare

Obećaću da ognjište će da ostane;
Danima seku mačevi
A bol golica dlanove…

SAMOTA (dvojezično)

Samoću ljubiš polako kada postaju mnoge riječi kanalizirane u šutnju i mrlja na duši dobije sliku bez snova. Čekanje na jutro koje nakon noči ne užari kao dodir stvari na izgubljenom mjestu; neizvjesnost u bandažiranju emocija za novi dan. SAMOTA Vzljubiš jo, počasi, ko postanejo mnoge besede speljane v molk in pega duše dobiva podobo … Настави са читањем “SAMOTA (dvojezično)”

Samoću ljubiš
polako
kada postaju
mnoge riječi
kanalizirane u šutnju
i mrlja na duši
dobije sliku
bez snova.

Čekanje
na jutro
koje nakon noči
ne užari
kao dodir stvari
na izgubljenom mjestu;
neizvjesnost
u bandažiranju emocija
za novi dan.

SAMOTA

Vzljubiš jo,
počasi,
ko postanejo
mnoge besede
speljane v molk
in pega duše
dobiva podobo
brez sanj.
Čakanje
jutra,
ki po noči
ne zažari,
kot dotik stvari
na izgubljenem mestu;
negotovost
v povojih čustev
za nov dan.

Dvadeseti međunarodni susret pesnika GARAVI SOKAK, Inđija, 2009. (nagrađena pesma)

KAKO ĆU? ……Aleksandra Mladenović

KAKO ĆU? Kako ću pred tebe i sa čime stati? Poderani su dani, po telu svud oviseli, pod noktima zemlja ne može se sprati, prosjakinja samo bila bi, kad bi se sreli. Još čuvam u kosi i koži tu šugu, odbačenih sutra iz kontejnera života i gadim se sebe što nemam bar drugu i kožu … Настави са читањем “KAKO ĆU? ……Aleksandra Mladenović”

KAKO ĆU?
Kako ću pred tebe i sa čime stati?
Poderani su dani, po telu svud oviseli,
pod noktima zemlja ne može se sprati,
prosjakinja samo bila bi, kad bi se sreli.

Još čuvam u kosi i koži tu šugu,
odbačenih sutra iz kontejnera života
i gadim se sebe što nemam bar drugu
i kožu i kosu, da nije me sramota

pred tebe poći. Da u raskošnom ruhu
nagradim ti čežnju što dugo izgara,
nema me u telu već jedino u duhu,
a, on, sam ti doći, ne ume iz nedara.

I nemam sa čime ni stići ni stati
i boli me ljubav, bednu me zatekla.
Bog, taj dar sa neba ne želi mi dati
u pravom trenutku-sudbina je rekla.

Kako ću pred tebe, bez cipela, bosa?
Ne čekaj, ne traži da krenem ti sad.
Nek’ ti prosta bude neka tuđa kosa,
nek’ ti tuđa koža za mnom toli glad

NA TIHO (dvojezično)

NA TIHO Vse moje steze prehojene, zaprašene do tebe, nepobrane sreče, ostajajo same… Opuščene, v razpotja čustev speljane, sesute zanosa, precejene skozi mene – v samoto zaznamovane… KRIŠOM Sve moje staze pređene, prašinom posute do tebe, neubrane sreće, same ostaše … Napuštene, u raskršća osećaja nasukane, zanosom survane, mnome proceđene – samoćom žigosane … Milena … Настави са читањем “NA TIHO (dvojezično)”

NA TIHO
Vse moje
steze
prehojene,
zaprašene
do tebe,
nepobrane sreče,
ostajajo same…
Opuščene,
v razpotja
čustev speljane,
sesute zanosa,
precejene skozi mene –
v samoto
zaznamovane…

KRIŠOM

Sve moje
staze
pređene,
prašinom posute
do tebe,
neubrane sreće,
same ostaše …

Napuštene,
u raskršća
osećaja nasukane,
zanosom survane,
mnome proceđene –
samoćom
žigosane …

Milena Sušnik Falle – Slovenija – Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA