Добродошли!
mani san vrpolji se pesak u satu strmo bi ušô u lavinu noći mani san levoruko se češljaju zvezde raščupaće se nad ponorom tame mani san upali sveću – rasklopi usne u svaku zasadi po žešku kap mani san ponoć je ubrala gusti korov prekriće te u inat veri i jauk je stih i otrov … Настави са читањем “Pesniče – M…”
mani san
vrpolji se pesak u satu
strmo bi ušô u lavinu noći
mani san
levoruko se češljaju zvezde
raščupaće se nad ponorom tame
mani san
upali sveću – rasklopi usne
u svaku zasadi po žešku kap
mani san
ponoć je ubrala gusti korov
prekriće te u inat veri
i jauk je stih
i otrov je lek
mani san
otvori svoje paklene dveri
. . tumaram sobom kuća bez zidova lupam po duši soba bez odjeka otvaram oko bure pepela glava se odvaja podmetnut ambis sve znaju o meni ja ništa o sebi ovde bih stala il’ ostala pa živa zakopana čekala možda nade ima za sve što ne postoji
.
.
tumaram sobom
kuća bez zidova
lupam po duši
soba bez odjeka
otvaram oko
bure pepela
glava se odvaja
podmetnut ambis
sve znaju o meni
ja ništa o sebi
ovde bih stala il’ ostala
pa živa zakopana čekala
možda nade ima
za sve što ne postoji
Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 4 Од јутра до јутра сусрећем се са сутоном који би у мени да се скрије да у црно осване сунце па да ме оваквог није да ме нема овако јасног овако гласног овако у истину уплетеног.
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 4
Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.
Živimo pod istim nebom, grije nas i jedno sunce, imamo i ljubav svoju, za kojom nam kuca srce… … Ali nije tvoje nebo, isto kao moje sada, ni sunce ne grije ovdje, kao iznad tvoga grada… … Ni ljubav nam nije ista, tajne su to: moje, tvoje, otkriti se draga, mogu, gdje postoji samo dvoje.
Peko Laličić POSAO ZA DRUGOGA ( s a t i r i č n a ) Okružen korenjem sebi guzu grizem umesto da taj posao prepustim onome koji me tu dovede prateći zvezdu padalicu i sve nas baci na kolena da svako sebi grize guzu.
Peko Laličić
POSAO ZA DRUGOGA
( s a t i r i č n a )
Okružen korenjem
sebi guzu grizem
umesto da
taj posao prepustim
onome
koji me tu dovede
prateći zvezdu padalicu
i sve nas baci na kolena
da svako
sebi
grize
guzu.
. neeeeeeeeeee lako je biti mrtav zaboraviti sebe uciniću nesto teže roditi se i svirati odu to to to to to ovo to to ovo nosi sve gotovo ostavi samo pod prozor suze i svesku noktima i jetrom zasitiću se a pesmom biti kraljica na tronu
. premalo je svega previše ničega . (meditatio) . najneophodnije je na nedohvat najprisutnije duboko je van sebe najpouzdanije je nešto pod sumnjom najpogubnijeg se ne sme lišiti . završena je nesvesna drama svesti koja već počinje nekog dana pre ovog . (plač kao ruglo smehu)
.
premalo je svega
previše ničega
.
(meditatio)
.
najneophodnije je na nedohvat
najprisutnije duboko je van sebe
najpouzdanije je nešto pod sumnjom
najpogubnijeg se ne sme lišiti
.
završena je
nesvesna drama svesti
koja već
počinje
nekog dana pre ovog
.
(plač kao ruglo smehu)
Nemoj mi prići Otišao si bez i jedne reči, ako si ljubavi hteo da me lišiš, nisi morao da me uništiš, niko nije mogao da te spreči. Nisam mogla da shvatim, sa drugom si ženom bio, od mene si dugo krio, suzama ne mogah da te vratim. Nemoj mi nikada prići, kada me sretneš … Настави са читањем “Nemoj mi prići Emilija Matić”
Otišao si bez i jedne reči,
ako si ljubavi hteo da me lišiš,
nisi morao da me uništiš,
niko nije mogao da te spreči.
Nisam mogla da shvatim,
sa drugom si ženom bio,
od mene si dugo krio,
suzama ne mogah da te vratim.
Nemoj mi nikada prići,
kada me sretneš u gradu
na klupi u hladu
ja ću te zaobići.
Nikada me više ne traži,
srce te ne voli više,
ono sada bije tiše,
sve što si rekao bile su laži.
Ako opet dođeš meni Koliko malo o tebi znam a tako sam te mnogo volela, hteo si da budeš sam, a mene je duša bolela. Kada te na ulici sretnem, srce mi zatreperi jako, ruke na grudi metnem, da smirim bole tako. Ako opet dođeš meni otvorićeš mi stare rane, zato ostani … Настави са читањем “Ako opet dođeš meni – Emilija Matić”
Koliko malo o tebi znam
a tako sam te mnogo volela,
hteo si da budeš sam,
a mene je duša bolela.
Kada te na ulici sretnem,
srce mi zatreperi jako,
ruke na grudi metnem,
da smirim bole tako.
Ako opet dođeš meni
otvorićeš mi stare rane,
zato ostani samo u uspomeni
na prosle bolne dane.
