Rade Jolić ŽEĐ

ŽEĐ Ostavo je neprospavane Noći Karte Požudu Ostavio je Davno ostavljene snove Koji su se godinama Lomili po njegovoj glavi I sa zavišću Brojali svaku kap Ostavio je ime Za koje su ga godinama ubjeđivali Da nije njegovo A da je pravo njegovo Toliko komplikovano Da se ne može zapamtiti Sve je ostavio Ostavio je … Настави са читањем “Rade Jolić ŽEĐ”

ŽEĐ

Ostavo je neprospavane

Noći

Karte

Požudu

Ostavio je

Davno ostavljene snove

Koji su se godinama

Lomili po njegovoj glavi

I sa zavišću

Brojali svaku kap

Ostavio je ime

Za koje su ga godinama ubjeđivali

Da nije njegovo

A da je pravo njegovo

Toliko komplikovano

Da se ne može zapamtiti

Sve je ostavio

Ostavio je

I crvenokosu konobaricu Rozi

Srednjovječnu djevojku bez jedne sise

Koja je služila žestoka pića

Samo lijevom rukom

Sve je ostavio

Ostavio je i tebe

Svoju učiteljicu smijeha i smisla

Sve

Ostavio je otisak čela na šanku

I sedam punih čašica

Uvoznog tamnog konjaka

Sve je ostavo

Pa i to sve

Jer pod tolikim teretom

Ne bi mogao da krene

A bilo je krajnje vrijeme

Sve je ostavio

Poslije nekoliko dana

Umro je od žeđi

MISAO – Branka Zeng

MISAO O tebi, meni, nama, vama, pitanje za vreme dok postoji smisao da traje u prostoru snoviđenja stvarnosti sadašnjosti pre prošlosti da postoji i postane budućnost predstoji kao neminovni tok reke ka moru u kome dvoje plivaju kao zvezde u susretu prelamajući svetlost pri dodiru kao munje prasak razbija tišinu o obalu nedodira rađajući se … Настави са читањем “MISAO – Branka Zeng”

MISAO

O tebi, meni, nama,
vama, pitanje za vreme
dok postoji smisao
da traje u prostoru
snoviđenja stvarnosti
sadašnjosti pre prošlosti
da postoji i postane
budućnost predstoji
kao neminovni tok reke
ka moru u kome dvoje plivaju
kao zvezde u susretu prelamajući
svetlost pri dodiru kao munje
prasak razbija tišinu o obalu
nedodira rađajući se želja
je misao nastala u pogledu
pogleda od njega sve potiče
protiče živi i priča
o tebi, meni, nama, vama!

Branka Zeng

Zabranjena ljubav Bratislav Sargin

Svojim gracioznim I kadetskim korakom, pod kojima svet drobis Polako, uz strogi prizvuk stikle, prinesi I ovu moju molitvu bogovima ceznje Kao led nemocnu barku ,u srcu tvome, probaj nas da  okopnis Jer samo uz tebe draga , zivot nosi neke druge teznje …

Svojim gracioznim I kadetskim korakom, pod kojima svet drobis
Polako, uz strogi prizvuk stikle, prinesi I ovu moju molitvu bogovima ceznje
Kao led nemocnu barku ,u srcu tvome, probaj nas da  okopnis
Jer samo uz tebe draga , zivot nosi neke druge teznje …

Настави са читањем “Zabranjena ljubav Bratislav Sargin”

Вулко Шћекић, ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО

Вулко Шћекић ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО Пријатељу сврати ’амо, Хоћу нешто да те питам, Желео би знати само, Је ли срећна док ја скитам. Бар понекад да л’ се сети, На бол што ми срцу даде, Дође ли јој на памети, Које ме сад море јаде. Да ли свадбу спрема скоро, Ил’ одавно сина гаји, О … Настави са читањем “Вулко Шћекић, ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО”


Вулко Шћекић
ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО

Пријатељу сврати ’амо,
Хоћу нешто да те питам,
Желео би знати само,
Је ли срећна док ја скитам.

Бар понекад да л’ се сети,
На бол што ми срцу даде,
Дође ли јој на памети,
Које ме сад море јаде.

Да ли свадбу спрема скоро,
Ил’ одавно сина гаји,
О томе би знати мор’о,
Истину ми не утаји.

Ако ли те за ме’ пита,
Да л’ сам срећан и шта радим,
Не кажи јој он још скита,
Већ сластима да се сладим.

Не растужи злато моје,
Не помути њену срећу,
Заклињем те у све твоје,
У икону и у свећу.

MUK – Miro Beribaka

          Muk     Ima tako noći, kada se sve utiša, sve stane… I vrijeme stane, Zemlja prestane da se okreće. Sve se umiri! I vjetar se negdje skrije puštajući Zemlju da lebdi, sve zavapi skladom potpune tišine! Tek poneki leptir udari krilima, tražeći svjetlost, svoju kob!   Muk, samo se … Настави са читањем “MUK – Miro Beribaka”

 

 

 

 

 

Muk

 

 

Ima tako noći,

kada se sve utiša,

sve stane…

I vrijeme stane,

Zemlja prestane da se okreće.

Sve se umiri!

I vjetar se negdje skrije

puštajući Zemlju da lebdi,

sve zavapi

skladom potpune tišine!

Tek poneki leptir udari krilima,

tražeći svjetlost,

svoju kob!

 

Muk,

samo se unezvjeren pogled

susreće sa mjesečinom,

prepoznajući oblike

na hrapavom zidu,

a zaledjen um se

kolijevci vraća

i jasno vidim svoje rukice,

kako razigrane hvataju

materin mili pogled,

a otac me za obraz štipka.

Smiju se, srećni su…

Smijem se i ja sa njima.

 

Ima tako noći

kada nemušto pitam

oblike sa hrapavog zida,

da mi kažu

gdje se to vjetar skrio,

da ga zamolim

da pokrene Zemlju,

da vrijeme opet krene,

da oduva ovaj muk

od kojeg sve lebdi,

koji sve lomi,

kažnjava kao dželat

bez riječi,

bez samilosti,

bez grižnje savjesti,

a ja da se probudim

i kažem:

“Samo sam ružan san snio”!

 

(C) Miro Beribaka

Peko Laličić, VRTOGLAVICE UMA – aforizmi

VRTOGLAVICE UMA U današnje vreme i kada se šalite na svoj račun, ispostave vam račun. Podiže se nejak i nevičan – pogurajmo ga u prve redove. Dugačak jezik je kama u rukama neobazrivih. U zemlji magije sve je na klackalici. Nije on kriv što je gore – gorelo mu je dole. Kad god napunimo gaće, … Настави са читањем “Peko Laličić, VRTOGLAVICE UMA – aforizmi”

PekoL

VRTOGLAVICE UMA

U današnje vreme
i kada se šalite na svoj račun,
ispostave vam račun.

Podiže se nejak i nevičan –
pogurajmo ga u prve redove.

Dugačak jezik je kama
u rukama neobazrivih.

U zemlji magije sve je na klackalici.

Nije on kriv što je gore –
gorelo mu je dole.

Kad god napunimo gaće,
setimo se da smo u lavirintu.

Onima što padaju,
svejedno je odakle vetar duva.

Ponovo se nameće pitanje:
Zašto kod nas, uglavnom,
bukve visoko rastu ?!

Malo – sutra je naša budućnost ?!

Još je prisutna dilema: Da li je škola
majka života i lošim učenicima ?!

Sve je u redu dok se vrh ne uneredi.

Razbili smo iluzije – o zdrav razum.

Ne mogu svi sve.
Neki mogu svašta.

Je li moguće da ono što juče beše svetinja,
danas, svet inja ?!

Nije nama što propadamo,
nego što dno ne vidimo.

Pali smo s konja na magarca
i ostali svoji na svome.

Prosto da ne verujete
kako je kod nas – sve prosto.

Ravnoteža je uspostavljena.
Pao nam je i drugi tas.

Izbori su na pragu.
Prag smo spustili nisko.

Dok se nismo prebrojavali,
bili smo svi na broju.

Nije ovo vukojebina.
Ovo je zemlja krvavih bajki.

Mnogi doživljavaju prostor oko trona
kao leglo gnjida i poltrona.

Daleko smo otišli – u tapkanju u mestu !

Nikako da se smrkne ovima što vedre i oblače.

Teško je naći kaiš za raspojasanu vlast.

Ne sme istina da procuri.
Garant je pravna država.

Naše vreme je palo u nevreme.

Ako ćemo po starom, na Istoku ništa novo.

Ne može se govoriti o promenama
dok nam ispiraju dušu čorbom od mozga.

Za sve koji se bude, ima svetla i pre prosvetljenja.

Pobrkali smo lončiće.
Učukani su u upotrebi.

U krug destrukcije superiornosti
se jedino može – tačkom otpora.

Neke sudije su na ceni.
Cena nije fiksna.

Znamo mi šta hoćemo,
ali nećemo da znamo.

Kad slepci predvode, samo obnevideli vide –
bolje sutra.

Ludaje su nekada imale upotrebnu vrednost.
Danas ne drže vodu.

(C) Peko Laličić