Вулко Шћекић, ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО

Пријатељу сврати ’амо,
Хоћу нешто да те питам,
Желео би знати само,
Је ли срећна док ја скитам.

Бар понекад да л’ се сети,
На бол што ми срцу даде,
Дође ли јој на памети,
Које ме сад море јаде.

Да ли свадбу спрема скоро,
Ил’ одавно сина гаји,
О томе би знати мор’о,
Истину ми не утаји.

Ако ли те за ме’ пита,
Да л’ сам срећан и шта радим,
Не кажи јој он још скита,
Већ сластима да се сладим.

Не растужи злато моје,
Не помути њену срећу,
Заклињем те у све твоје,
У икону и у свећу.