Добродошли!
san u obliku srca nasmeja se javi koja ga je menjala za mrak . biti jak znači biti san i kada se stvarnost proglasi za boga
san u obliku srca
nasmeja se javi
koja ga je menjala za mrak
.
biti jak
znači
biti
san
i
kada se
stvarnost
proglasi
za
boga
Peko LALIČIĆ SLAMKA SMO SLUĐENA To smo što smo kamen kost i voda a slamka smo varnica sluđena suncem da bude kost budućeg praska seme zagledano u vodu kružnog toka budući sjaj belutka
Peko LALIČIĆ
SLAMKA SMO SLUĐENA
To smo što smo
kamen
kost
i voda
a slamka smo
varnica sluđena suncem
da bude kost
budućeg praska
seme zagledano u vodu
kružnog toka
budući sjaj belutka
Agoniji, pakosna zivota, Ponos, probleme ne resava, Podivljano more obale pomera Planina dise kao da je nema. Snazni vetrovi hridi lome Muke njihove ‘njenima ‘ su znane, Oni to gledaju bojama naocala Penusave valove fotografije vole. Robuju podvlacecim potezima vremena ko im peva taj trofej dobiva, Galebovi krila seku na stenama, Krik im se … Настави са читањем “ZRNO PAZNJE ~ milka vukic vujnovic”
Agoniji, pakosna zivota,
Ponos, probleme ne resava,
Podivljano more obale pomera
Planina dise kao da je nema.
Snazni vetrovi hridi lome
Muke njihove ‘njenima ‘ su znane,
Oni to gledaju bojama naocala
Penusave valove fotografije vole.
Robuju podvlacecim potezima vremena
ko im peva taj trofej dobiva,
Galebovi krila seku na stenama,
Krik im se vapaj gubi, nestaje u jekama.
Uvale ‘tudje’ stene rane vidavaju,
‘pozdravom’ kraste krvave ne kidaju.
Svako pero galeba zastiti treba,
Ova obala nije prcija tudja.
Trpljenjem svoj zivot zive,
Zrno paznje nije oplodjeno,
Zgusnuti vazduh vetar zadrzava
Nebo zapada dan produzava….
lepota je čarobna kad nestaje . onda miševi kolo vode i nose ogledalo s njenim likom . gledajući je tako sa strane oči nam pucaju od čulnog pejzaža . lepota je beli kamen o koji smo se stalno spoticali a nismo znali da ga treba proglasiti dragim i prilaziti mu s krajnjim poštovanjem
lepota je
čarobna
kad nestaje
.
onda
miševi kolo vode
i nose ogledalo
s njenim
likom
.
gledajući je tako
sa strane
oči nam pucaju
od čulnog pejzaža
.
lepota je
beli
kamen
o
koji
smo se
stalno spoticali
a
nismo znali
da ga
treba
proglasiti
dragim
i
prilaziti
mu
s
krajnjim
poštovanjem
padala sam sve niže i niže dok podignute obrve ne smestiše moj rascep u velike zagrade . sada pišem post skriptume po citatu krpeljā iz mozga
padala sam
sve niže
i
niže
dok
podignute obrve
ne smestiše
moj rascep
u velike zagrade
.
sada pišem
post
skriptume
po citatu
krpeljā
iz mozga
ribe su letele kroz oblake slikajući galebova krila ne čudite se jer je Eho boginja njihovih stihova
ribe su letele kroz oblake
slikajući
galebova krila
ne čudite se
jer je Eho
boginja
njihovih stihova
od tebe zavisi sudbina sveta ako se nasmeješ on će nadživeti sebe ako ostaneš melanholičan kukumavka će mu odsvirati pogrebni marš pesniče napiši mi sovinu pemu bez rime
od tebe zavisi sudbina sveta
ako se nasmeješ
on će nadživeti sebe
ako ostaneš melanholičan
kukumavka će mu odsvirati pogrebni marš
pesniče
napiši mi sovinu pemu bez rime
rekao je . smej se tuga je za kraj . ruže sklopiše kišobrane i trnom nacrtaše osmehe na listu vrabac se začudi i zaleprša pa u letu pljunu na sve što će biti . rekao je . vidiš ono što si predodređuje kakav ćeš postati . upamtiću to
rekao je
.
smej se
tuga je za kraj
.
ruže sklopiše kišobrane
i trnom nacrtaše osmehe na listu
vrabac se začudi
i zaleprša
pa u letu pljunu na sve
što će biti
.
rekao je
.
vidiš
ono što si
predodređuje
kakav ćeš postati
.
upamtiću
to
sunce je rešilo da ode u zamak korenja borove šume prihvatam i moje oči su krenule dalje možda nam povratka više i ne bude . ostaju samo sveci na slikama ali ko će njima izvaditi dan ko će njima pomenuti ime o još jedan dokaz da su carinici da su samo so na otvorenoj rani … Настави са читањем “Odlazak — Marina Adamović”
sunce je rešilo da ode
u zamak korenja borove šume
prihvatam
i moje oči su krenule dalje
možda nam povratka više i ne bude
.
ostaju samo sveci na slikama
ali ko će njima izvaditi dan
ko će njima pomenuti ime
o
još jedan dokaz da su carinici
da su samo so na otvorenoj rani
ljudi će plakati
pa se opijati
a ja ostajem
na putu odluke
sunce odlazi
širok mu horizont
ja odlazim
široke mi bajke
gledaj umesto mene noćno nebo izađi na toplu kišu i udiši kapi smrznute rose videćeš strah drveta u vetru i čućeš kako te zove u koren u zemlju u koren
gledaj umesto mene noćno nebo
izađi na toplu kišu
i udiši kapi smrznute rose
videćeš strah drveta u vetru
i čućeš kako te zove
u koren
u zemlju
u koren