www.poezija.rs

ništa mi više nije važno

osim toga

kako živima reći da su živi

a mrtve pustiti da čuvaju tajne

živi greše i tonu dublje od pećinskog eha

mrtvi su bezgrešni

jer najzad uživaju slobodu izbora bluda

ne!

ni to mi nije važno

biće kako vreme hoće

i ja sa njim nemam šta da činim

ušla sam u sebe i ugušla srce

nije znalo da sam haotična

izvukoh ga

u znak sažaljenja

opevah tu  što-šta

da me se kad seti

i postavih blizu rake mrtve duše

čekala sam

nikog nije bilo

pustila sam suzu

umesto sprovoda

ona je tekla do sledećeg dana

tekla bi i duže da je ne zaledih

nisam znala šta ću sa kostima

možda su samo

skamenjeni plač

Kada bih se našminkala

Kucnula bih u ogledalo

I

Rekla

Izvinite

Da li je još uvek otvoreno

Između “Pa” i “Možda”

Odzvanja hiljadu “Nikad”.

Ja nedoumice otklanjam

Jednostavnim “Sigurno”.

.

Sve mi je jasno,

ali,

kako to objasniti živima?

.

Dižem ruku

Dižem nogu

Gledam

Gde sam ih ostavila

odgovorni (?****)

Ako ih pronađeš

Pobodene

U svoje  udobno zavaljeno srce

Iščupaj ih i ubaci u visokopoštovana

Kolica za invalide

Možda ti pokajanje

Zaceli te zaslužene rane

A možda te

Ipak

Predam

Studentima filozofije

Da seciraju

I odmozgaju

Kako je čovek otplesao zadnji krug

Do Vanserijskog Idiota

.

Nasmejala sam se

Usta su mi krenula u nedogled

Videla sam psa

Sa ustima pruženm u nedogled

Ja sam zaplakala obmanuta

Pas je krenuo svojim putem ližući ranu

.

Opasnost je u gradu

Na svakom koraku

Večeras ne čujem ni tišinu

Možda se ona sakrila u meni

.

Mržnja

U ogledalu

Postaje predstava

Zato se stalno klanjam svojim očima

.

Kiša je izgubila put

Poslala je kap u oluk

A deset meni na čelo

Ostale nisam htela da pratim

Neka smisli gde će prenoćiti

Moje suze im nisu putokaz

.

Jabuke Višnje Breskve

Miris i ukus u slast

Ne trebam

Hvala ruci

Moja hrana su pesme

Slovo mi je dovoljno za život

Započelo je jedne noći

Bez povoda i upozorenja

Uskomešalo je smiraje u žbunju

Navelo lišće da beži od granja

Mravi su zanoćili u žili noćobdije

Zajedno su skakali “oh-šta-ću-joj”

Trava je polegla da iz srca čuje

Zadnje hlebne vesti iz korena reči

I ništa više

I ništa manje

Tama je sebe ugrizla za mòru

Pa se uz cvrkut vedro progutala

Titraj zadnje zvezde osmehnu se magli

“Neće-biti-mira-neće-biti-haj”

Majko

Mesec mi je cele noći

Pričao o sebi

Iskričavo okno

Pisalo je dnevnik

Ne mogu ti ronovitii

Plodno štivo tajni

Koje mi je zracima

Sipao

u

srž

kamin(n)gs