Остала је једна Мала

Rating: 10.00/10. From 14 votes.
Please wait…

 

И тако се јаве,

неки вјетри далеки, неки вјетри разни,

усковитлани, узбуркани.

неки вјетри снажни.

И стигну на адресу,

па тако дуго сједиш загледан у ноћ,

у дјетињство, у данас…у сутра.

Обгрле те руке неке,

руке младости,

руке неиспуњих жеља,

руке истих снова, руке школских клупа.

Однекуд, се дошета и стари зидић,

и другари стари, другари мили,

дуга сједења у ноћима љетњим,

много смјеха, пјесама и гитара.

Дошета и на часак,

часак дуг као живот, пет живота,

помијеша све радости и све туге.

Све успјехе и све неуспјехе.

Дошета и лед у срцу отопи.

Подсјети ко разумије,

коме не требају ријечи, коме не треба ништа

неко ко зна мада не говори.

Ћутим. Не реметим тишину.

Не измичем се загрљају.

Само сједим загледана у даљине,

у близине, у тишине.

Вјетар помјера завјесе, диже са стола разбацане ситнице,

доноси и односи приче испреплетених мисли

снове дјетињства и приче дугих година

година у којима се изгубисмо, нестасмо

други неко постасмо.

А вјетар шапуће, вјетар грли и милује

душу ми без приче додирује

срце натјера да закуца

а у грлу се зауставила сва празнина

све године без трага прохујале,

а вјетар, вјетар шапуће ; “Мала…”

Ноћас све је ту, и ништа није ту.

Само кроз вјетар шапуђе далеки неики глас;

“ Мала…ни сјећање више није дио нас.”

Склапам очи и ослушкујем

у вјетру познат глас

са сјетом помислим на улице старе

школски четверац из задње клупе

на безбрижне дане и на путеве

којима смо пошли на све четри стране.

Да смо само слутили, да смо икад помислили

да ли би другачије, да ли би паметније,

да ли би…И зауставим питања. Чему.

Утихнуо вјетар, ноћ одмиче

а глас ми на ухо шапуће – Мала …

А ја не знам гдје је Мала,

у којем је времену у којем граду

у којем вјеку с којим вјетром одлутала.

Зато се, кад год заборавим, из даљине

глас јави да ме подсјети, да ме загрли

да без много ријечи каже само једном рјечју

само једним кратким слогом

у којег стане читав један свијет

у којем се изгуби бар на тренутак

све оно што је дошло послије

у годинама које су се попут пепела

по свијету развијале.

Мала …остала јој једна жеља …

остала јој успомена

да је оживи у пјесмама.

(Прочитано: 99 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.336 пута)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif