Тако је 1993. говорио Сотона
Ја ћу својом зјеном једном да покренем
Ваше вјеке вјекова народе и доба
Ја ћу моћном руком једном да окренем
Златни рулет колијевке златни рулет гроба
Ја ћу ваше изворе свјежом крвљу прати
Ја ћу моћном камом дотакнути тло
И тад ћете знати занавијек сви знати
Пјесмом се може пјевати и ѕло
И залуд ће викати из гробова преци
Крв није вода она жеђ не толи
Јер то што стављате у аманет дјеци
Неће да вас памти неће да вас воли
Мјесто вашег чекања ја жу једном сићи
Да походим вјекове народе и доба
Охоле ћу пести к небу опет дићи
Са престола колијевке са престола гроба
©Мирослава Одаловић
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.825 пута)