Od zore pijem vinjak
topim led u srcu da suze krenu
ali uzalud to je potonuli jedrenjak
sa kormilom tuge leži izgubljen na dnu.
Zora pije mene,ja pijem zoru,
čaša za čašom,dim za dimom,
spuštenih jedra bolujem za stolom
ka brodolomu plovimo posmrtnom horu.
Neću violine i pesme cigana
sipajte vinjak da čujem krik tišine,
boli me,sve me boli,previše je rana,
još jedan vinjak pa neka sve zauvek utihne.
(Прочитано: 98 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.408 пута)
