Obnevidjeli – Miro Beribaka

Obnevidjeli

.

I biće što će biti

kasno je da podignemo glave

konjanici su već tu…

i gaze…

temelje naših kuća su u prah ognjem stvorili

obnevidjeli, nama je još uvijek toplo

kamen dugo gori

zahladniće kad nam kuće padnu…

Biće i što nikada bilo nije

ljudi će se sa svojom djecom

otimati za komad hljeba… otrovanog…

paščad će da se čude kakve psine vide

i da zavijaju bolno…

Kasno je da bratu pružimo ruku

i on nama, da se najzad zagrlimo bratski

da jedni druge sačuvamo…

Krvlju smo se razbratili…

Igramo na povodcu sa dugačkim štapom

kao mečka

onima koji nas platiše kao jeftinu kurvu

pa smo sada njihovi

i nikada više svoji biti nećemo

niti naših predaka koji su nam ostavili

ono što već nemamo…

ono za šta ginuti nismo znali

kao oni, da ostavimo pokoljenjima

koja imati nećemo,

jer ni nas odveć nema…

Nestalo nas je s temeljima našim…

.

Miro Beribaka