Љубодраг Обрадовић говори своју песму:
СВЕТЛОСТ
као да светли…
нада исконска
срце у дамарима
чежња у трептају
све што су рекли
у излозима
као да светли…
прошлост у играма
љубав у заносу
сећање у фрагментима
као да светли…
суштина на дохвату
идеал у провалији
излаз у безизлазу
стабилност у магновењу
као да светли…
космос паралелних светова
сјајем вечности у трену пролазном
и душу окачену на струји ветрова
боде иглама немира
који односе у бесмисао
трње стoлeтних глогова
забаданих у срце чемерно
као да живим
очекивано пропадање
сенке из разбијеног огледала
док скупљам шарени
калеидоскоп
исцурелог детињства…
а светли …
љубав у сећању
срећа у изгледима…
ипак светли…
испод облака
и свест и светове обасјава
светлост од стихова
и музике у сликама
© Љубодраг Обрадовић
ПС: Ево шта је пре читања своје песме изговорио Љубодраг Обрадовић.
Поштовани посетиоци, пријатељи културе и посебно сликарства … Част ми је да Вас поздравим у своје и у име Културног центра Крушевац и да пожелим да вечерас сви уживамо у изложеним сликама. Посебно поздрављам нашег госта, сликара Слободана Јевтића Пулику и желим му да после ове изложбе под називом “АЛФАБЕТ ЗВЕЗДА” собом понесу лепе утиске о Крушевцу и галерији Милића од Мачве …
Гледајући изложене слике, ја сам још једном спознао истину да је нит која спаја поезију, музику и сликарство у тајну настанка света, тако јасна у изложеним сликама и пожелео сам да за добродошлицу Слободану Јевтићу прочитам једну моју песму, као знак мале пажње за његово велико дело које зрачи изворним тајнама …
