ОТАЏБИНА, РЕЧ ШТО МЕРУ НЕМА – Љиљана Тамбурић

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

ОТАЏБИНА, РЕЧ ШТО МЕРУ НЕМА

Док под војском цео Балкан гори, ратни вихор заставе вијори,
а заставе крвљу окупане, из јуначких руку ишчупане…
На њима се круна српска злати, испод круне орлови крилати,
главе дигли, кљуном небо секу, пола света чује ратну јеку…

Син и отац један другог бодре, да не боле ране због слободе,
кроз вене им снажни дамар куца, у грудима јуначка им срца…
Испред њих су каплари, јунаци, изнад глава светле им барјаци…
У рукама пушке, бајонети, крв вољених да се њима свети:

Запаљене куће по селима и чељади, колико ту има:
од старога оца са шајкачом, преко драге над малом колевком,
све до мајке мртве у кревету, прободеног сина бајонетом…
Болне слике разум замућују, и намеру часну учвршћују:

Неће овом земљом напаћеном и босиљком кућом закићеном,
да се коцка, да краде и коље, туђа коса да нам жање поље…
Да нам међе кроји и бележи, као кучад, гладна, на нас режи.
Неће преци, сви наши, из гроба, да се стиде Србина, а роба.

Није, наша, земљица Србија, никад била, ничија, прћија,
него часна и усправна вила, што је мало народа савила
под скутове храстових планина, у колибе часних чобанина,
у црквама, где монаси поју, Бога моле за државу своју.

Сва се храброст из молитве рађа и кад задња изгуби се нада,
“ОТАЏБИНА”, реч је која гори, као камен, чврста, ал се воли…
Воли, јаче, од мајке и сина, јер је све нас од себе створила,
корење нам напаја животом, потомке нам милује лепотом.

Главу даје, Србин, без кајања, за слободу својих поколења,
На јунаштву цео свет завиди, кад Србина како гине, види,
јер то није губљење живота, већ нестварна животна голгота,
где се слабо, с’ много јачим бије, док у себи пркос и жар крије.

Љиљана Тамбурић

(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 290.649 пута)

2 мишљења на „ОТАЏБИНА, РЕЧ ШТО МЕРУ НЕМА – Љиљана Тамбурић“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Респект!
    Десетка (10)!

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Hvala od srca, poštovani gospodine Mijatović!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif