НОВО ДОБА ИСТА ПРИЧА
Опет је небо суморно и сиво
Планине наше тишином слуте
Из гробова предака јецај се чује
Опет мојој земљи завера се кује.
Векови пролазе нама увек исто
На тридесет лета нови бој се спрема
Освајачи исту песму нам “певају”
Да поробе слободне од вајкада сневају.
А шајкача и опанак несташе са селом
Од горштака и јунака остало је мало
Брат је брату сад потребан за колону исту
Да чувају праг дедова и земљу нам чисту.
Браћо Срби време нам је, зарад крви проливене
Да не дамо освајачу нити воду нит погачу
Да с кладенца наша деца пију
Да у слози живе и да се не бију.
Кунемо се у ратнике и вождове српске крви
А опет смо у мукама као да је век нам први
Као да смо погубили веру, наду и доброту
Да ко некад преци наши сачувамо сву лепоту.
Поглед горе браћо моја, небеса нам поручују
Нит смо први нит смо задњи што о себи одлучују
Да се српска земља брани, до последње капи крви
Покoлeња да нас памте, за слободу бисмо први.
© Драгојло Јовић
10.9.2025.
Све похвале, кратко јасно наша стварност у рими речена.