ОДА МИЛОШУ ОБИЛИЋУ
За чувени бој косовски, сви имају „своје“ приче,
да видимо, за рад` чега, једна другој не наличе?!
Око смрти Муратове, ту голема лаж се „штима“,
да витеза каурскога, под оружјем султан прима?!
Слушао сам од предака, да је било другачије
и да Мурат на Косову, погинуо тако није.
Лажу књиге отоманске, да је Милош на превару,
и са ножем скривенијем, примака` се турском цару!
То су Турци измислили и потребу ту имали,
да би пораз на Косову, пред свијетом оправдали.
Но је Мурат погинуо, у крвавом окршају,
ту истину Турци крију, али Срби за њу знају.
Али ипак последице, бјеху кобне после битке,
јер и Срби имали су, страховите ту губитке.
Цар је Лазар погинуо и големо српско племство,
те за даљи рат с Турцима, слабо нам је било јемство.
А Турска се империја, много брже опорави,
и са новом војском крену, српску круну да придави.
Удовица Лазарева, ултиматум турски чита,
не зна сама шта да ради, нити има ког` да пита.
Силна војска изгинула, витезова мало оста`,
па Милица тада рече: „Страдања је било доста“!
У вазални однос уђе и услове од раније,
које Мурат већ нудио, њеном мужу мјесец прије.
Е рад` тога, о Милошу, није смјело да се збори,
о истини да се пише, нити да се проговори!
Ал` с кољена на кољено, предање се преносило,
о подвигу Обилића и како се све десило.
Кад Косовска битка поче и Видовдан свети свану,
тада Милош на бојиште, с јунацима својим бану.
Шест хиљада оклопника, ка Мурату у клин креће,
и ако су добро знали, да претећи многи неће.
Животе су понудили, српској земљи и слободи,
а к шатору султановом, Обилић их витез води.
Силовито к` циљу лете, сијекући Азијате,
пут им крчи Милош силни, остали га сложно прате!
Од кланице људских глава, крв је лила по терену,
и много је витезова, погинуло у том` трену.
Од јуриша војске српске, ту паника Турке хвата,
и коњица Милошева, тада стиже до Мурата.
У том’ паклу и метежу, прилика се добра ствара,
и тад српски јуришници, погубише турског цара!
Витез Никац од Ровина, на исти је начин тако,
погубио Осман пашу и русу му главу смак`о.
Ипак орден Обилића, за јунаштво што се прима,
највиши је од признања, која српска војска има.
„О Милоше, ко ти не завиди“,
ко се твоме имену не диви,
ти си примјер највећег јунака,
почаст теби нек припадне свака.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
„Јунаштво је цар зла свакојега,
ал` и пиће најслађе душевно,
којиме се пљане покољења“.
Петар II Петровић Његош
„Кукавица умире више пута а јунак само једанпут“.
Шекспир
Нови Сад, 2023 љета Господњег
