Категорија: Uncategorized

СВЕ НАШЕ ТИШИНЕ

Све наше тишине дуге, носе име прикривене туге. Наша радовања кратко трају, попут кише туга радост брише. Није ми жао промашених снова, ни што старост није нова младост, није ми жао што живот кратко траје, жао ми је што више узима но што даје. Није ми жао што пролеће није исто, цвеће свежином младости не … Настави са читањем “СВЕ НАШЕ ТИШИНЕ”

Све наше тишине дуге,
носе име прикривене туге.
Наша радовања кратко трају,
попут кише туга радост брише.

Није ми жао промашених снова,
ни што старост није нова младост,
није ми жао што живот кратко траје,
жао ми је што више узима но што даје.

Није ми жао што пролеће није исто,
цвеће свежином младости не мирише,
жао ми је изгубљеног времена,
жао ми је што љубави није било више.

Све наше тишине дуге,
носе име прикривене туге.
Можда некада срце тако хоће,
тишином сећања да побегне од самоће.

Ђурица Еделински

МОРЕ У ОКУ-Саша Милетић

Скочила си у дубину Мога ока И запловила По плаветном мору Од тада Не излазиш из њега У њему обале Не постоје

Скочила си у дубину
Мога ока
И запловила
По плаветном мору

Од тада
Не излазиш из њега
У њему обале
Не постоје

СРЦЕ-Саша Милетић

Оно што немаш ти Tо имам ја Mожда си рођена без тога Или си га неком поклонила Можда си то у реку бацила Или су ти га ноћи украле То је можда земља прогутала Или је у теби закључано Можда ти је то сунцем отопљено Или су га оковале зиме Можда си га продала у … Настави са читањем “СРЦЕ-Саша Милетић”

Оно што немаш ти
Tо имам ја
Mожда си рођена без тога
Или си га неком поклонила

Можда си то у реку бацила
Или су ти га ноћи украле
То је можда земља прогутала
Или је у теби закључано

Можда ти је то сунцем отопљено
Или су га оковале зиме
Можда си га продала у сну
Али мени то ниси дала

AFORIZMI

Niko nema pravo, da drugoga vređa, niti da demokatiji okreće leđa, a ko se ovoga ne predržava, neko će ga svojim “demokratskim ratovima” na sve ovo samo da “upozorava”!   Demokratija često puta gubi svoje “utakmice” protiv Diktature, koja je pored “pobede” odmah i sa “stadiona” najure! Živko Begović  

Niko nema pravo, da drugoga vređa, niti da demokatiji

okreće leđa, a ko se ovoga ne predržava, neko će ga svojim

“demokratskim ratovima” na sve ovo samo da “upozorava”!

 

Demokratija često puta gubi svoje “utakmice” protiv Diktature,

koja je pored “pobede” odmah i sa “stadiona” najure!

Živko Begović

 

ZAŠTO JE TO TAKO?

Zašto sunce sija? To nam svima prija! Zašto voda teče? Pijemo je danju i uveče!   Zašto se svakodnevno hranimo? Zato, da možemo da živimo! Zašto se priča i “zbori”? Zato, da narod međusobno govori!   Zašto nastaju noći? Zato, da možemo spavati u samoći! Zašto pijemo svakodnevno vodu? Zato, što služi za zdravlje narodu! … Настави са читањем “ZAŠTO JE TO TAKO?”

Zašto sunce sija?

To nam svima prija!

Zašto voda teče?

Pijemo je danju i uveče!

 

Zašto se svakodnevno hranimo?

Zato, da možemo da živimo!

Zašto se priča i “zbori”?

Zato, da narod međusobno govori!

 

Zašto nastaju noći?

Zato, da možemo spavati u samoći!

Zašto pijemo svakodnevno vodu?

Zato, što služi za zdravlje narodu!

 

Zašto treba da radimo?

Zato, da bolje i zdravije živimo!

Zašto se ženi i udaje?

Da čovek na svetu uvek ostaje!

 

Zašto niče trava zelena?

Da se životinje hrane za sva vremena!

Zašto sviće uvek dan?

Da čovek može biti srećan i radostan!

Živko Begović

PRVI ŠKOLSKI DAN

Već dugo su mi, tata i mama pričali, da u školu trebam poći, ali sve u šali.   Željno sam očekivao, prvi školski dan, za školu se spremao, veseo i radostan.   U školu sam pošao, prvi je to školski dan, sa tašnom u ruci, sav sam bio presretan. Živko Begović

Već dugo su mi,

tata i mama pričali,

da u školu trebam poći,

ali sve u šali.

 

Željno sam očekivao,

prvi školski dan,

za školu se spremao,

veseo i radostan.

 

U školu sam pošao,

prvi je to školski dan,

sa tašnom u ruci,

sav sam bio presretan.

Živko Begović

AFORIZMI

Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”!   Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije! Živko Begović

Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu

sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”!

 

Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one

prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije!

Živko Begović

ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић

Видим те у рујноме вину… И кад очи снене затворим Видим те у капима залутале кише И кад ти ветар њише узреле воћке Проткане по теби и све ти мирише Видим те у речима песме И кад у тебе уђе тама Видим те кроз пауново перје И када плачеш у соби сама Видим те кроз … Настави са читањем “ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић”

Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише

Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама

Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје

Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа

Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу

Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира

КОЛИБА – Саша Милетић

Чами, неког чека Дрема, вратанце зева Нема ни гласа ни стаса Госте ретко прима Лице залуталог путника Сакри се од кише Трошна без сенки Оглодали сипци и време Украшена печатима птица Вапи за младошћу Голет без капута Испошћена од времена Чека руке неимара Вратила би свитања Заробљена у канџама шуме Сад је оронула и стара … Настави са читањем “КОЛИБА – Саша Милетић”

Чами, неког чека
Дрема, вратанце зева
Нема ни гласа ни стаса

Госте ретко прима
Лице залуталог путника
Сакри се од кише

Трошна без сенки
Оглодали сипци и време
Украшена печатима птица

Вапи за младошћу
Голет без капута
Испошћена од времена

Чека руке неимара
Вратила би свитања
Заробљена у канџама шуме

Сад је оронула и стара
Осећа се буђ и мемла
Ни мрави ту не живе

Била је тако млада
Пушио се оџак
У грнету кувала се дивљач

НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић

Нема више оних дана са мирисом дуње жуте, нема више пољем песме ни ракије добре љуте. Нема више ни чељади нити игре, нити прела, нема више старе крушке нити нашег лепог села. Нема више кривог пута са јабуком удварача, нити њива благородних црног хлеба испод сача. Нема више ни бунара ледне воде са извора ни … Настави са читањем “НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић”

Нема више оних дана
са мирисом дуње жуте,
нема више пољем песме
ни ракије добре љуте.

Нема више ни чељади
нити игре, нити прела,
нема више старе крушке
нити нашег лепог села.

Нема више кривог пута
са јабуком удварача,
нити њива благородних
црног хлеба испод сача.

Нема више ни бунара
ледне воде са извора
ни опанка, ни пастира,
ни ливада пуних стада
нити фруле да засвира.

Нема више оних гиџа
ни подрума правог вина,
ни амбара златног жита,
ни пушнице пуне дима.

Нема више плотова од прућа
закопана кудеља и вуна,
нема међе и старога коца
ни шајкаче да засија круна.

Нема више оног Сунца
да отера облак таме,
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме.